Изборник Затворити

Опет хулигани!

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3067

Сред бела дана, пет поподне, главна улица, Главног града. Разуларена гомила хулигана обучених у црно и са црним марамама преко лица опколила је градски аутобус и виче „Убиј, запали, удри…“. Прскају стакла, бакље лете ка аутобусу и једна упада кроз разбијени прозор. Шеснаестогодишња девојчица коју је бакља погодила почиње да вришти, што од ужаса од ситуације у којој се нашла, што од бола који изазива врели жар…

Ужас јој тек следује, када јој буду рекли да ће целог живота остати унакажена, да ће се стидети сама себе и крити од погледа и да никада неће моћи да буде слободна као остали – ако њени родитељи нису довољно богати да плате реконструкцију коже, уколико је она уопште могућа.

Докле више?

Све је то последица „правде за Уроша“ о којој ових дана чујемо преко медија. Бескрупулозни адвокати монтирају лажи и измишљотине не би ли ослободили свог брањеника, који се садистички иживљавао над беспомоћним полицајцем, или му макар ублажили казну. Ако може мого би и да не иде у затвор, него сам0 да добије условну, јер, ето, није он знао да је то полицијац, а то је врло важно, полицајцу не смеш да трпаш бакљу у уста, а неком другом смеш. И није хтео да га убије, само је хтео да га унакази.

Уместо да манијаци буду кажњавани брзо, оштро, бескомпромисно и драконски, њима се подилази. У овој земљи је могуће испословати „правду“ за свакога, само треба имати или добре везе или довољан број људи да дигну дреку.

Нама треба озбиљна ревизија закона. Треба направити јасну поделу између озбиљних недела и прекршаја, па за прекршаје направити градацију одговарајућих казни, а за озбиљна недела увести само неколико – драконских: сећи прсте, руке и друге удове, главу, језик, копати очи – зависно колико је ко звер.

Коме треба да се цењка да ли је потребно оштрије кажњавати силовање, мучење, масакрирање, убиство, хулиганство, чедоморство, трговину дрогом или људима, вожњу у пијаном стању и сличне безочне злочине? Све то треба решавати на исти начин и по кратком поступку- ако ниси крив, ниси, а ако јеси онда треба кажњавати драконски, страшно, тако да се свакоме кожа најежи, без олакшавајућих околности, и без могућности помиловања.

Треба забаталити цивилизацију, социјализацију, људска права и друге глупости. То је за људе, а ово нису људи, за њих не могу да важе људски закони.

Ако се овако настави, мораћемо сами да узмемо закон у своје руке, као што се и сада већ дешава. Ако држава не може да нас заштити куд ћемо него да се сами штитимо, па макар и сами радили против закона.

Згражавате ли се и ви, који сте гласали? Ово сте ви изгласали.

27 Comments

  1. najzlijiji

    Ukratko, cela stvar se svodi na to da su deci potrebni autoriteti koje će želeti da oponašaju, a ako im mi kao roditelji ne budemo ti autoriteti oni će ih naći na ulici ili već negde drugde.

  2. Ратко Крсмановић

    Svako obrazloženje ovakvog „huliganskog“ ponašanja je lišeno realnosti i ozbiljne analize ukoliko ignoriše žalosnu ekonomsku i socijalnu situaciju koja pritiska mladog čoveka. Zar mislite da ti (sramnog li naziva) „huligani“ ne uviđaju da im je zemlja okupirana od strane multinacionalnih kompanija, da ova vlast stoji na tuđim nogama i da živi isključivo od grabeži plodova rada prethodnih generacija kao i kredita koje će vraćati generacija ovih „huligana“. Zar podceniti tu mladost misleći da ne razumе ambijent podvala у коме тавори, afera, manipulacije, medijske cenzure, uvoženja raznih trendova i vrednosti stranih ovdašnjoj kulturi i tradiciji sračunatih na destrukciju i dalja razaranja. Ti „ponosni paraderi“ su samo povod za izliv nezadovoljstva a uzroci su u opštem stanju koje produkuje bezperspektivnost i beznađe.

    • Peđa

      Не може се хулиганство оправдавати политичком потребом. Хулиганство је само обично насиље изражено без икаквог ваљаног разлога.

      Далеко било да хулигани то што чине, чине са намером да покрену промене у друштву. Незадовољни сигурно јесу, али не због тога што ви наводите.

      Ја сам уверен да већина њих чак и није ментално у стању да разуме икакве друге друштвене процесе осим пијанчења, батина и насиља сваке друге врсте. Не треба чак ни много времена провести са њима да се види да су то очигледно ограничене особе које једва да могу да саставе и простопроширену реченицу.

      Далеко било да су они покретачка снага промена. За промене о којима ви причате је потребно много више интелекта и, између осталог, одговорног деловања, него што хулигани могу да пруже.

      У сваком друштву, па и ишчашеном као што је ово наше, постоје границе. Хулигани нису само испод границе, него су на самом дну. За њих не може да постоји оправдање јер је њихова недела просто немогуће оправдати.

  3. Vesna Stanković

    Ratko,
    između huligana i toga protiv čega verujete da imaju razloga se bore možete slobodno staviti znak jednakosti. Rade suštinski istu stvar, samo na različite načine.

    A bez/perspektivnost i bez/nađe nikada nisu uzrokovani nikakvim opštim stanjem.. već ličnim, unutrašnjim.. pa se mnogo takvih ličnih ispolji kao opšte. I danas imate ogroman broj ljudi koji žive pod tim istim opštim uslovima, pa ipak nisu huligani. Unutar sebe neguju i razvijaju nešto drugo, i spoljna situacija im ne može baš ništa. :)

    Svaki čovek živi onako kako želi.
    A uvek je najlakše izgovarati se na nekog drugog.

  4. Ratko Krsmanović

    Ja stvarno verujem da je prinudnim metodama i merama nemoguće napraviti slobodnog čoveka, kao što verujem da mladi ljudi nisu skloni da prihvataju jednostavne kriterijume vrednosti i poglede na svet starijih. Ako bi nove generacije bile kao prazne krigle koje ćemo mi stariji nalivati pićem shodno svojim ukusima, onda bi ona bila potpuno bezvredna.

    Pojava revolta, čak i huliganstva, zapravo je revolt protiv postojećeg stanja, protiv dvostrukog morala, protiv socijalne nepravde, nedostupnog obrazovanja, lečenja, posla, stanja beznađa… i pokušaj privlačenja pažnje na vlastito postojanje. Tako je bilo uvek. Istina, revolt se ponekad eksponira na suptilniji način, ali ovom podneblju i naravi nije baš najbolje išlo za rukom „kićenje cvećem“, „pasivna rezistencija“ i sl.
    Temu bi mogli razmatrati i sa pozicija uzora mladoj generaciji, zaboravljenosti nove generacije pod teretom društvenih teškoća, dok se na drugoj strani afirmišu vrednosti koje nisu u saglasnosti sa već oblikovanim vrednostima društva. Nemoguće je za jedno nasilje, inspirisano spolja, imati jedne aršine a drugo sasvim druge. Zar neki bagerista Džo, Maki, palikuće, batinaši Milanovića i sl. nisu predstavljeni nacionalnim junacima do mitskih veličina.
    http://www.youtube.com/watch?v=pCzGi7jMMEg
    http://www.youtube.com/watch?v=1b1890C1MlI

Оставите одговор на Peđa Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.