Сред бела дана, пет поподне, главна улица, Главног града. Разуларена гомила хулигана обучених у црно и са црним марамама преко лица опколила је градски аутобус и виче „Убиј, запали, удри…“. Прскају стакла, бакље лете ка аутобусу и једна упада кроз разбијени прозор. Шеснаестогодишња девојчица коју је бакља погодила почиње да вришти, што од ужаса од ситуације у којој се нашла, што од бола који изазива врели жар…
Ужас јој тек следује, када јој буду рекли да ће целог живота остати унакажена, да ће се стидети сама себе и крити од погледа и да никада неће моћи да буде слободна као остали – ако њени родитељи нису довољно богати да плате реконструкцију коже, уколико је она уопште могућа.
Докле више?
Све је то последица „правде за Уроша“ о којој ових дана чујемо преко медија. Бескрупулозни адвокати монтирају лажи и измишљотине не би ли ослободили свог брањеника, који се садистички иживљавао над беспомоћним полицајцем, или му макар ублажили казну. Ако може мого би и да не иде у затвор, него сам0 да добије условну, јер, ето, није он знао да је то полицијац, а то је врло важно, полицајцу не смеш да трпаш бакљу у уста, а неком другом смеш. И није хтео да га убије, само је хтео да га унакази.
Уместо да манијаци буду кажњавани брзо, оштро, бескомпромисно и драконски, њима се подилази. У овој земљи је могуће испословати „правду“ за свакога, само треба имати или добре везе или довољан број људи да дигну дреку.
Нама треба озбиљна ревизија закона. Треба направити јасну поделу између озбиљних недела и прекршаја, па за прекршаје направити градацију одговарајућих казни, а за озбиљна недела увести само неколико – драконских: сећи прсте, руке и друге удове, главу, језик, копати очи – зависно колико је ко звер.
Коме треба да се цењка да ли је потребно оштрије кажњавати силовање, мучење, масакрирање, убиство, хулиганство, чедоморство, трговину дрогом или људима, вожњу у пијаном стању и сличне безочне злочине? Све то треба решавати на исти начин и по кратком поступку- ако ниси крив, ниси, а ако јеси онда треба кажњавати драконски, страшно, тако да се свакоме кожа најежи, без олакшавајућих околности, и без могућности помиловања.
Треба забаталити цивилизацију, социјализацију, људска права и друге глупости. То је за људе, а ово нису људи, за њих не могу да важе људски закони.
Ако се овако настави, мораћемо сами да узмемо закон у своје руке, као што се и сада већ дешава. Ако држава не може да нас заштити куд ћемо него да се сами штитимо, па макар и сами радили против закона.
Згражавате ли се и ви, који сте гласали? Ово сте ви изгласали.
Juce sam se zatekao (prolazio sam kolima) kada se to desavalo.
U kolima mi je bio sin od 3 godine, uplasio sam se da nije suzavac, ali bila je baklja sto je na kraju ispalo i gore.
Milicija se zacudo odmah stvorila (interventna).
Nemam reci.
Emocije su dobre – osim u stvarima u kojima nas zakon, država, ili sistem treba da sačuvaju od sebe samih. Kao čovek, kao otac čijoj deci se sutra može desiti da se nadju na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – delim tvoje emocije. Ali kao neko ko se trudi da zasluži epitet „civilizovanog“ – nadam se da će nekakva „država“ prljati ruke umesto nas.
Za to je valjda i plaćamo?
Наравно, ако држава функционише и обезбеђује нам сигурност коју очекујемо онда нема потребе да ми узимамо ствар у своје руке.
Razumem tvoj gnev, ali nemojmo preterivati. Ja sigurno nisam glasao za te huligane, niti verujem da iko normalan moze da podrzi tako nesto. A kada podignes glas protiv njih i njima slicnih, prozivaju te za apatriotu, izdajnika i protivnika Srpstva.
Problem nisu samo slabe kazne, vec i same porodice u Srbiji. Mislim, ipak su ti huligani necija deca. I nisu ih valjda roditelji ucili da prebijaju i unistavaju? Moramo se zapitati: ko to utice na tu decu da se tako ponasaju? Pa njih kazniti.
Nije nikakvo cudo sto se ovakve stvari desavaju kada na svim TV programima neprekidno pricaju o huliganima i ludacima velicajuci njihove gluposti. Cesto sebi postavljam pitanje zasto uopste placam TV pretplatu, kada o nekom manijaku pricaju danima, a momke i devojke koji osvajaju medalje na informatickim i matematickim olimpijadama jedva i pomenu…
Da drzava funkcionise huliganstvo bi se brzo i efikasno kaznjavalo. Posledice proslih godina ratova i kriminala postoje ali ne mozemo se vise vaditi na to i tolerisati „jadnu decu“. Mora se uvesti red i zakon a od zabavista pa kroz dalje skolovanje pratiti deca i vaspitavati bez obzira iz kakvih porodica dolaze. To je duznost drzave a ne podilazenje mladima sa koncertima, grafitima i smesnim modernizovanim emisijama koje samo sluze za privlacenje mladih glasaca. Drzavni organi su potpuno neefikasni u svim segmentima a najvise u pravosudju.
Bolja kazna – zatvor uz težak prinudni rad duži vremenski period. Poprave se pruge, putevi, obrađuje se zemlja i pride „čistimo Srbiju“ :)
Иване, ако си учествовао у гласању на неким изборима, гласао си за њих. Верујем да ниси мислио, и да можда и сада не мислиш да је тако али тако је. Једнотавно: за кога год да си гласао било би исто, дакле смим чином гласања си учествовао у томе.
Кривицу на породицу могу да сваљују само они који не виде стварно стање ствари. Породица је немоћна. Њен ауторитет је срушен и њена улога у васпитању је потпуно небитна. Потпино померен систем вредност у целом друштву је породицу ставио на маргину – децу сад васпитава улица и ма колико да се родитељи труде, они су унапред осуђени на неуспех.
Хулигани нису производ својих породица, они су производ друштва. Породица је у овом друштву само дежурни кривац који служи да се у њега упире прстом и скреће пажња са оних који су заиста одговорни, а то је друштво, односно они који су за овакво друштво гласали.
Pocinjem sve vise da sumnjam koliko je nas narod normalan. Svakog dana samo neke tragedije, cimanja i crna hronika. Ne smem ni da zamislim buducnost u Srbiji…
Sto se tice toga da je u poslednje vreme srusen autoritet porodice to stoji… ali samo ako dopustite sebi da zivite po tim nekim novim (zapadnim) standardima… ja ipak stojim iza toga da roditelji ako posvete dovoljno paznje i vremena svojoj deci ipak igraju najvecu i presudnu ulogu u formiranju licnosti te dece kasnije kada odrastu… sa decom je potrebno puno raditi.. puno vremena im posvecivati.. a danas kada se zivi brzo..i kada se nema mnogo vremena za porodicu.. najvise stradaju bas ta deca.. i to tako sto ih umesto roditelja vaspitaju televizija, ulica … i svi oni ostali koji nisu za to predvidjeni… a ako roditelj kada mu policija dovodi dete po ko zna koji put kuci, kaze nije moj „Pera“ takav.. ne bi on to.. od deteta postane delikvent, huligan, kriminalac, narkoman… i onda jednog dana dete digne ruku na roditelja da mu izotima pare da ima za jos jednu dozu droge…a onda roditelju kad vidi da je nemocan da bilo sta uradi, dodje iz dupeta u glavu.. ali kasno… a da je samo na vreme mislio o tome i vaspitavao ga umesto branio i pravdao za svaku glupost koju ovaj napravi, nista od toga ne bi bilo…inace to je istinit slucaj. a vi roditelji, sadasnji i buduci, pogledajte sledeci put kada vam maloletna cerka izlazi iz kuce kako je obucena i kada se vraca… pogledajte svoga sina kada se uvece (ujutru) vrati kuci u kakvom je stanju… pa razmislite da li mu je ulica dozvolila to ili Vi?
Некад јесте било тако, али сада ствари стоје сасвим другачије. Узмимо рецимо нешто банално, као што је музички укус – ма колико се родитељи трудили да дете науче на квалитетну музику, немогуће је да га држе изолованог од ђубрета које нас бомбардује свакодневно са телевизије и радија, а да не помињемо музику коју дете слуша када није код куће а коју слуша његово друштво. Нема шансе да се дете од тога сачува.
Након тога можеш прећи и на много озбиљније утицаје, који функционишу по истом принципу. Дете ће радити оно што ради његово друштво а то друштво ради оно што је видело на телевизији или од других. Па погледај само систем вредности који имају данашњи средњошколци и упореди га са оним какав је био некад. Цело друштво је толико деградирано да не постоји начин да родитељу ти нешто много промене, осим да потпуно изолују своју децу од самог друштва – што је, само по себи, такође неприхватљиво и врло штетно.
Не могу родитељи своје женско дете натерати да се облачи како они желе. Она ће се свакако облачити онако како њено друштво то очекује јер ће иначе бити одбачен од тог друштва. ако не може тако да се обуче код куће, обући ће се негде другде и родитељи за то не морају ни да знају. Како ће родитељ да забрани детету да се напија, ако је у његовом друштву управо то основни критеријум припадности – ако се не лешиш од алкохола, у том друштву ти нема места.
Све је то врло озбиљан и компликованпроблем који се не може решити тако што ће се упрети прст у родитеље и што ће они бити проглашени кривима. Цело друштво је у распаду и ако се оно не доведе у ред, родитељи ту не могу ништа да учине.
На крају, ако ово друштво омогући „правду“ за Уроша, који родитељ своје дете може да убеди да је правда нешто сасвим друго? Ако ово друштво из џепова свијух нас извади милион долара и плати ништа због неког кабадахије, шта то треба родитељ да објасни детету?
Mislim da si totalno upravu Peđa. Ni roditelji nisu više ono što su bili. A deca nisu više nimalo naivna kao nekada. Devojčice počinju sa prostitucijom već sa 14 godina. Dečaci sa alkoholom već od 13, a droge već sa 16 godina. Ulični sukobi tinejdžera su postali svakodnevni prizor. Njihovi roditelji nemaju pojma o ničemu, a decu imaju čisto reda radi. Ljudi su podmukli i gledaju da nanesu štetu drugima, a decu vaspitavaju da gledaju samo svoje interese pa makar neko zbog toga ispaštao. U Srbiji je samo 1% stanovništva normalno, barem je to moj zaključak. I sve više tonemo, jer smo kao nacija veoma loši. Možda i treba da nestanemo kada nismo normalni ljudi…
„I sve više tonemo, jer smo kao nacija veoma loši. Možda i treba da nestanemo kada nismo normalni ljudi…“
Daj bre ne ****, gori si od B92.
@Anonimus
Ne *****, vidis koliko si kulturan. To je dokaz da ni ti nisi vaspitan! A to samo potrdjuje ono sto govorim…
Bolje nekulturan u pojedinim situacijama, nego izdajica roda svog – nikada sebi ne bih dozvolio da izjavim isto što i ti.
ma sve je to uredu sto vi govorite ali ja opet kazem da se drvo savija dok je mlado … ako vi vase dete naucite od malih nogu da nije normalno sto sva deca u skoli puse.. drogiraju se.. (kao sto su mene moji roditelji naucili) ono ce onda samo znati razliku izmedju dobrog i loseg.. i nece nasedati na provokacije drugara… ja bar gledam po sebi.. dok su u srednjoj skoli oko mene svi pusili, duvali (drogirali se) ja sam jednostavno znao da je to lose i nisam zeleo da budem deo toga.. desavalo se milion puta da su me terali da probam.. ovo ili ono.. ali jednostavno meni je jos kao malom usadjeno da je tako nesto lose i nikada nisam zeleo ni da probam tako nesto.. ali opet kazem hvala mojim roditeljima koji su me naucili da prepoznam zlo u takvom ponasanju.. naravno desavalo se da budem i ismevan i izbegavan zbog toga sto nisam radio isto sto i svi .. ali zar ako je lakse biti los i zao treba zaista to i biti?
ako decak sa 13 godina pocne da se opija i da pravi nereda… onda je vec kasno.. onda roditelji nisu bili tu uz njega kada je trebalo.. deca se vaspitaju od prvog dana rodjenja a ne kada pocnu da prave probleme.. pogotovo ne kad vec udju u pubertet.. onda je kasno, jer onda strogoca stvara samo suprotan efekat…
@najzlijiji
Totalno si upravu. Ovo sto kazes da su te izbegavali nisi jedini, i ja sam isto bio izbegavan jer nisam zeleo da se ponasam nenormalno. I tacno je to da roditelji treba da vaspitavaju svoju decu, samo sto danasnji roditelji ni sami nisu vaspitani. Znam preko 10 skolskih drugarica koje su sa 16 godina bile trudne, a koje su se i drogirale i pusile, a takve osobe sigurno ne mogu biti dobri roditelji.
Правите суштинску грешку – мерите остале по себи. Ипак морате рачунати са тим да сте ви изузеци а не правило. Нажалост, 80 и више процената целокупне људске популације није као ви. Немају довољне интелектуалне капацитете, и немају довољно озграђен морални систем вредности, поводљиви су, наивни и немају иницијативу.
Стефане, то што ти приписујеш нашем народу, у ствари нема ништа са начим народом, такав је цео људски род – ако не постоји строг и ауторитативан систем који одржава систем вредности и моралне норме, људи су по дефиницији склони запосатављању и система вредности иморала.
Систем вредности и моралне норме може да одржава само друштво, а не појединци, чак ни ако су родитељи.
Savestan roditelj će učiti svoje dete od malih nogu šta je dobro a šta ne. A poznato je već da su deci najveći uzor roditelji.
Šta je sa decom koja koja gledaju roditelje narkomane koji drogirani, a uz to i „malo“ pripiti dođu kući i umesto zagrljaja dete onako uzput „nagrade“ batinama, polome neko rebro, ruku, nogu jer su se, eto, našli gde nije trebalo? Ja bih rekla: Nije dete krivo što su mi roditelji takvi. Ali takvo dete u većini slučajeva ne može da postane normalan čovek koji će znati da razlikuje dobro od zla. U većini slučajeva…
Posebno je pitanje šta raditi sa onima koji iz svoje „porodice“ nose „dobro roditeljsko vaspitanje“? Jednom prilikom na ulici slučajno sam čula „roditelja“ kako uči sina da se tuče, da „pokaže ko je glavni u razredu“. Takvo dete 100% neće postati normalan ili još više human čovek koji će mariti za ljudska prava.
Ok, našu decu ćemo učiti šta je dobro a šta ne, usvojiće ona društvene i moralne norme. Ali šta je sa drugom decom koja idu u istu školu ili koja se mogu sresti na ulici a koja nisu učila isto porodično gradivo?
Kada bi u državi postajalo reda i zakona ne bi se takve stvari dešavale. Za sva zlodela treba odrediti oštre i neizbežne kazne. Pravda za Uroša? Da bi još nekom uništio život ili da se drugi „Uroši“ osmele da mogu ići ulicom unakazivati ljude i ubijati?
“ Prosvetni radnik!“ Tako me je posprdno nazvala majka jednog petaka. Razlog je bilo moje obraćanje „poštovanim roditeljima“ jednog sela u Srbiji preko njegove stranice. Tim kratkim tekstom opomenuo sam ih da njihova deca(taksativno nabrojana), u grupi, kao „banda“ napadaju drugu decu. Reagovanja je bilo i na sam Vaskrs, ali ,pa mi smo slabi hrišćani, zna se.
Navešću kratak isečak iz knjige „Intelektualno vaspitanje kroz igru“ Od Emila Kamenova:
„Ukoliko se čovekova evolucija više razlikovala od biološke evolucije koja obezbeđuje opstanak životinjskim vrstama, utoliko je značajnije rasla potreba nadoknađivanja onih uticaja i mehanizama koji su na nju prestajali da deluju. Trebalo je “ veštački“ postići da se mlada jedinka,siromašna u instinktima i nesposobna za potpuno samostalno sticanje iskustva, osposobi za životne uslove , koji su i sami sve manje ličili na „prirodne“ iz doba kada je čovek nastajao kao vrsta. Ova uloga namenjena je vaspitanju, koje je posrednik između onoga što je detetu prirodom dato i onoga što društvo hoće od njega da stvori. Vaspitanje se pojavljuje kao formativni proces, tj. sistem postupaka i sredstava kojima se razvija ličnost, „specifičan model upravljanja i uobličavanja razvoja, zavisan od kulture i tradicije“ (Marjanović: 1969,2).“
Molim, pročitajte tekst dva puta da biste stekli svest o svojoj važnosti i ulozi kao roditelja. Hvala!
Slažem se u potpunosti da je današnji tempo života mnogo brži i da roditelji imaju znatno manje vremena da posvete vaspitanju svoje dece ali nije društvo u potpunosti krivo za današnje stanje. Takođe nije tačno da su sva deca delikventi kojima je jedini razlog postojanja uništavanje svega što je „normalno“ i drugačije od njih ali na žalost, mnogo se veća pažnja u medijima posvećuje upravo takvim pojedincima ili grupama.
U vreme mog pohađanja osnovne i srednje škole je takođe bilo onih koji su se drogirali, pravili probleme i radili stvari koje ne priliče njihovim godinama; muzika i „moda“ su takođe bili degutantni ali je bilo dosta dece koje su imale „normalno“ detinjstvo.
Odrastao sam u kraju gde sam mnogo lakše mogao postati mangup nego dete koje može imati budućnost, a opet smo i sestra i ja „izrasli“ u sasvim normalne i kulturne osobe. „Recept“ mojih roditelja je bio da imam ispunjeno slobodno vreme tako da sam obavezno išao na neki sport, učio engleski, išao u muzičku školu itd. Itekako sam bio u zabrani ukoliko uradim nešto što nije bilo primereno.
Smatram da je glavna greška roditelja danas to što brane decu kada urade i najveće gluposti a sve sa idejom „Neće mu se ponoviti, ne znam šta mu se desilo, nije on takav …“ i što dozvoljavaju deci u u osnovnoj školi da raspolažu svojim slobodnim vremenom koje se svodi sedenjem ispred televizora, igranjem igrica do besvesti na računaru, ostanak napolju do kasno …..
Sve u svemu, danas smo u poziciji naših roditelja koji su se stalno brinuli za nas jer su bili okruženi pričama kao i mi sada a nisu imali uvid u pravo stanje stvari. Treba povećati broj vesti o mladim, školovanim, uspešnim ljudima a probisvetima umanjiti popularnost a ne da im se posveti pola dnevnika …..