Теме: Картографија

Основни географски картографски појмови

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2550

Да бисте могли да употребљавате карте неопходно је  познавање неких основних географских појмова важних за картографију.

Координатни систем

Земљина кугла је елипсоид (спољоштена сфера) и да бисмо могли да одредимо неку тачку на њој неопходно је да се уведе координатни систем. Има више начина означавања координата и кординатних система, а најчешће се користи систем са одређивањем географске ширине и географске дужине.

geografski-koordinatni-sistem

Лучно (угловно) изражавање координата

Положај тачке се зависно од координатног система изражава у степенима (лучно растојање од Екватора у односу на средиште Земље. Овако изражена вредност показује угао који заклапају дужи повучене из центра Земље кроз референтну тачку и тачку којој одређујемо место.

Угао у степенима се изражава на три начина:

– степени, минути и секунди као децималан број: 43° 44′ 23.9305″

– степени и минути као децимални број: 44° 44.3988′

– степени као децимални број:  43.739981°

У пракси се срећу сва три начина бележења лучних координата. Први се најчешће користи за обележавање на картама, а последњи се нарочито користи када се раде прорачунавања. За потребе рачунања се степени често прерачунавају у радијане.

Метричко изражавање координата

Положај тачке се може изразити и метрима, када је одређено растојање од референтне тачке до тачке којој одређујемо позицију.

Добра страна је веома лако мерење и израчунавање уз помоћ лењира и угломера. Лоша страна метричког система је у томе што се закривљење Земљине површине мора прецизно приказати на кати која је равна површина, тако да се задовољавајућа прецизност може постићи само на картама које приказују мале површине.

Због тога се метрички систем користи искључиво за карте које показују мале површине, а које се користе за орјентацију на терену, где је мерење у метрима неопходно, као што су топографске, катастарске  и сличне карте.

Географска ширина

Положај тачке северно или јужно у односу на екватор се назива географска ширина или латитуда (latitude). Географска ширина према северном полу се означава позитивним, а ширина према јужном полу негативним бројем. Често се и једна и друга ширина изражава позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о северној (N) или јужној (S) географској ширини.

Екватор има географску ширину 0°, Северни пол се налази на 90° (90° N), а јужни пол на -90° (90° S).

Упоредници (паралеле)

Упоредници или паралеле су замишљени кругови који повезују све тачке на површини Земљине кугле које се налазе на истој географској ширини. Највећи упоредник је Екватор (Equator), дужине 40,075 км, а остали, мањи упоредници су му паралелни и налазе се северно и јужно.

Географска дужина

Положај тачке источно или западно од Гриничког подневка се назива гоеграфска дужина или лонгитуда (longitude). Географска дужина према истоку се означава позитивним бројем, а дужина према западу негативним. Често се и једна и друга дужина изражавају позитивним бројевима које следи ознака да ли се ради о источној (E) или западној (W) географској дужини. Највећа географска дужина је 180°, односно -180°.

Подневци (меридијани)

Подневак или меридијан је лук који спаја Северни и Јужни пол простирући се правцем север-југ. Овај лук нема облик половине кружнице зато што је Замља благо спљоштена на половима и њен попречни пресек на правцу север-југ је у ствари елипса. Подневци су добили назив по томе што је Сунце тачно изнад овог подневка у подне.

За разлику од Екватора који се природно издваја међу упоредницима, подневци су сви једнаки, тако да је договорно изабран подневак који пролази кроз опсерваторију у Гриничу као нулти. Гринички подневак се користи као почетни (Prime meridian) у одређивању географске дужине и његова гографска дужина је 0°. Остали подневци се простиру источно и западно од Гриничког подневка.

За подневке је карактеристично да сваки од њих заклапа угао од деведесет степени са упоредницима на месту укрштања.

Подневак који се налази насупрот Гриничком на 180° је употребљен за датумскуграницу, јер највећим делом пролази преко океана. ДАтумска граница већим делом прати овај меридијан осим у насељеним подручјима где је она померена из практичних разлога. Приликом преласка преко датумске границе датум се помера, па тако ко пређе са истока на запад помера календар за један дан уназад, а ко прелази са запада на исток враћа календар за један дан.

57 comments to Основни географски картографски појмови

Leave a Reply to brunnionnis

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *