Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/6425
Primetio sam da mnogi ne znaju podelu frekventne opsega i da često koriste pogrešne oznake opsega (na primer AM i FM za frekventne opsege na radio-aparatima).
Evo tabele pregleda međunarodnih oznaka frekventnih opsega:
| Oznaka | Opseg | Talasna dužina | Pun naziv |
|---|---|---|---|
| ELF | 3 do 30 Hz | 100.000 km do 10.000 km | eksremno niske frekvencije |
| SLF | 30 do 300 Hz | 10.000 km do 1.000 km | super niske frekvencije |
| ULF | 300 do 3000 Hz | 1.000 km do 100 km | ultra niske frekvencije |
| VLF | 3 do 30 kHz | 100 km do 10 km | vrlo niske frekvencije |
| LF | 30 do 300 kHz | 10 km do 1 km | niske frekvencije |
| MF | 300 do 3000 kHz | 1 km do 100 m | srednje frekvencije |
| HF | 3 do 30 MHz | 100 m do 10 m | visoke frekvencije |
| VHF | 30 do 300 MHz | 10 m do 1 m | vrlo visoke frekvencije |
| UHF | 300 do 3000 MHz | 1 m do 10 cm | ultra visoke frekvencije |
| SHF | 3 do 30 GHz | 10 cm do 1 cm | super visoke frekvencije |
| EHF | 30 do 300 GHz | 1 cm do 1 mm | ekstremno visoke frekvencije |
| 300 do 3000 GHz | 1 mm do 0,1 mm |
Podela frekvencija po svojoj prirodi:
| Oznaka | Opseg | Talasna dužina |
|---|---|---|
| zvuk | 3 do 30 kHz | 100 km – 10 km (113 m – 11.3 mm)* |
| radio | 30 kHz do 3 GHz | 10 km – 10 cm |
| mikrotalasi | 3 GHz do 3 THz | 10 cm – 0.1 mm |
| svetlost | 3 THz do 30 PHz | 0.1 mm – 10 nm |
| Iks-zraci | 30 PHz do 30 EHz | 10 nm – 0.01 nm |
| gama-zraci | 30 EHz i više | kraće od 0.01 nm |
* Brzina elektromagentnih talasa u vazduhu je 299.793 km/s. Brzina zvuka u vazduhu je 340 m/s. U zagradi je data talasna dužina za zvuk u vazduhu.
Radio talasi su podeljeni na podopsege:
| Oznaka | Opseg | Pun naziv |
|---|---|---|
| LF (DT)* | 300 do 300 kHz | dugi talasi |
| MF (ST) | 300 do 3000 kHz | srednji talasi |
| HF (KT) | 3 do 30 MHz | kratki talasi |
| VHF (UKT) | 30 MHz do 300 MHz | ultrakratki talasi |
| UHF | 300 MHz do 3 GHz | |
| SHF | 3 GHz do 30 GHz |
* U zagradama su navedene uobičajene oznake radio-opsega na srpskom jeziku
Svetlost je podeljena na opsege:
| Oznaka | Opseg | Talasna dužina |
|---|---|---|
| infracrvena svetlost | 3 THz do 405 THz | 1 mm – 750 nm |
| vidljiva svetlost | 405 THz do 790 THz | 750 nm – 390 nm |
| ultraljubičasta svetlost | 790 THz do 30 PHz | 390 nm – 10 nm |
Kako si mogao da stavis zvuk i ostale el. mag. talase u istu kategoriju?
zvuk je deo mehanickog talasa koji mi cujemo, ostalo su – EM talasi.
Ipak su to grandmas and frogs, sto bi Vuk rek’o.
Članak je o frekvencijama. Oscilovanje nije pojava rezervisana samo za elektromagnetne talase.
Zvuk je, na primer, zanimljiv jer se pored mehaničkih oscilacija, prenosi i kao elektromagnetno zračenje.
frekvencija vhf ili uhf. u cemu je razlika, ustvari koja je bolja?
To zavisi od načina na koji se frekvencija koristi.
Pozdrav Peđo,
članak je izvanredan kao i mnogi drugi na sajtu…interesuje me ako znaš neki online kalkulator koji bi mogao da mi izračuna domet talasa različitih frekvencija zadate snage izvora, recimo 5 W.
„Zvuk je, na primer, zanimljiv jer se pored mehaničkih oscilacija, prenosi i kao elektromagnetno zračenje.“
Otkud to da se zvuk prenosi i kao elektromagnetno zracenje?
Kada se zvuk prenosi električnim putem, električna struja osciluje na zvučnim frekvencijama i stvara elektromagnetno polje.
A da, to je onda druga stvar.
Pozdrav Peđa,
Članak je izvrstan, sve pohvale. Samo ispravi jednu grešku u rečenici sa zvezdicom.
Napisao si: „* Brzina elektromagentnih talasa u vazduhu je 299.793 km/h. Brzina zvuka u vazduhu je 343 m/s. U zagradi je data talasna dužina za zvuk u vazduhu.“
Ispravi 299.793 km/h u 299.793 km/s.
Pozdrav.
Pozdrav Peđa,
možeš li mi poslati ako imaš neki online kalkulator koji bi mogao da mi izračuna domet talasa različitih frekvencija zadate snage izvora, recimo 5 W.
Domet radio talasa zavisi od više činilaca i takva matematika bi bila prilično kompleksna.
Ugrubo, na domet utiču:
– jačina emitovanog signala
– frekvencija emitovanog signala
– vrsta modulacije
– gubici u vodu do predajne antene
– dobit predajne antene
– vertikalni i horizontalni ugao zračenja predajne antene
– uslovi rasprostiranja (vlažnost, temperatura, doba dana i noći, godišnje doba, aktivnost Sunca, izvori smetnji…)
– konfiguracija terena (fizičkeprepreke nautu između predajen i prijemne antene)
– dobit prijemne antene
– vertikalni i horizontalni ugao zračenja prijemne antene
– gubici u vodu od prijemne antene do prijemnika
– osetljivost prijemnika
Neko od ovih činilaca nisu stalni već se menjaju s vremenom i moraju se znati njihove aktuelne vrednosti.
Ne znam za program koji sve obuhvatno to može da uzme u obzir i izračuna.
Na http://wireless.uzice.net/uputstva/proracun-linka/ imaš opisan način poračuna dometa za bežično umrežavanje, koji je pojednostavljen na samo najvažnije činioce.
Druze na kojoj frekvenciji rade metal detektori?Hvala unapred.73
To verovatno zavisi od namene i proizvođača.
Obično su negde u opsegu 1.5 kHz do 100 kHz.
Ipak, moraš to proveriti u specifikacijama konkretnog modela detektora.