Политичари, пожурите на твитер!

Другови и господо, другарице и политичарке! Последњи је час да се укључите на твитер. Креће последњи воз!

Угледајте се пре свега а свог колегу министра Оливера Дулића. Он је показао свету да и најцрњи полотичар може да испадне цвећка само ако уме да обрлати неколико лакомих на паре, углед и утицај или просто оне који сврше само ако су у присуству неке познате личности, а камоли министра.

Како кеца из рукава, увек корситите свој положај да понеким погодним твитерашиам решите неки проблем из свог домена. Да, баш неки проблем који би у ствари требало да реши неко по службеној дужности, у ствари можда баш ви, али пошто је систем такав какав је, то не може. Е онда ви ступите на сцену, заложите се својим личним ауторитетом да се твитерашу проблем реши. То гарант купује поене!

Све ће вам бити заборављено, само дођите на твитер, и твитерашка дружења, будите кул, делите слаткише, сланише и друге грицкалице, понеко обећање и увек се трудите да оставите утисак да се преко вас може нешто постићи.

То вам је прави рецепт како да поправите свој имиџ и да вам се забораве све мутне радње из претвитерашког живота.

Верујте то пали. Биће чак и оних који ће да вас бране тврдећи да не бране вас него здрав разум. Јесте ви ту нешто муљали и трошили паре на глупости, али ко ради тај и греши зар не? Браниће вас како нису у праву ти који вас нападају што трошите паре, јер ви заиста јесте потрошили паре, јесте да је то на шта сте их потрошили било промашај, али нисте ви криви што нисте знали да је промашај. Крив је неко други. Крив је систем. Крив је народ што вам не ваља.

А ако се деси неко да вас с времена на време подсети какви сте се све радњама бавили можете одлучити да такве просто игноришете и надате се да други неће приметити, а успешни су и рецепти колегинице Гордане Ћомић: Најпре пробајте да у дискусији дезавуишете непожељног критичара, овабезно се позовите на то да је он неупућен, приглуп и незналица, или тако нешто, можете и да изнмислите неку реч као што је на пример „појмарош“ (онај који нема појма о чем прича), а ако баш не попушта онда изјавите како не можете да водите дијалог са таквима и прекините дискусију.

Када вас прозивају како не одговарате на разна шкакљива питања и прозивке обичног света, ви одбрусите како сте ви заузети јер је вођење државе много озбиљна ствар, како сте на твитеру добровољно и онолико колико стигнете, па да не можете да ба свакоме одговорите. Ако баш и одговорите, онда опдбристе том прозивачу да му треба професионална помоћ, јер, забога, како не одустаје да вас прозива за ваша недела, као да ви не знате шта се радили и као да не желите да се о њима више не прича.

На подбадања како никако не стижете да одговорите на незгодна питања али увек стижете да твитујете онеко необавезно – не одговарајте, јер, као што већ рекосте – немате времена.

Али пожурите, још мало времена има. Ако вас претекну други политичари, постаће сасвим уобичајено да су политичари на твитеру и тада вас нико више неће зарезивати. Сад је право време, још се ствар кува, многе ваше колеге су прилично неписмене за Интернет и не могу сада да се укључе. Зато ви хватајте замах и користите прилику!