Изборник Затворити

Пси луталице нису ништа криви

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3507

У Србији су пси луталице већ дуго година велики проблем. Има их много, често се крећу у чопорима и узнемиравају људе, а често се дешава и да нападну, чак и децу.

Јавност наравно негодује јер јој такви пси сметају. А нису они, јадни, ништа криви. Таква им је судбина. Проблем су у ствари људи који су неодговорни према њима. Није свако способан да има кућног љубимца, али многи и поред тога желе да их имају. И тако набаве пса (или мачку), држе их тако у стану или дворишту неко време а онда им дојаде – око њих стално човек мора нешто да се петља, те да им да да једу, те да пију, те да почисти, те да их шета… и очас посла, јадна животиња заврши на улици.

И тако сваке године, ето нама на улицама нових, младих керећих снага, свеже испрашених од стране својих бивших господара. То је главни извор обнављања броја паса луталица, јер иначе, луталице надлежне службе редовно хватају и стерилишу тако да бар не могу да се размножавају.

И присилна одговорност ако нема друге

Очигледно је неопходно да друштво створи механизам где ће човека који жели да има кућног љубимца законски обавезати да се о њему стара. Неопходно је да се обезбеди да људи постану одговорни за своје псе.

Пре свега, свака одгајивачница треба да буде обавезна да псе региструје (псе данас није ни тешко ни скупо означити) и да се само регистровани пси могу поклањати и продавати.

Тако би се за сваког пса знало ко му је власник, а када је неко једном постао регистрован власник пса, не може више тек тако да га се отараси. Ако власник отера свог пса на улицу, шинтери ће врло лако да утврде чији је пас и ето му га назад, уз драконску казну.

Казне треба да буду драконске, не само за напуштање или губљење пса него и за поседовање нерегистрованог пса, па чак и за шетања пса без поводника и заштитне корпе. Из високих казни је лако финансирати потребне службе за хватање и збрињавање напуштених паса.

Поред свега, власнике паса и одгајивачнице такође треба натерати да све животиње које нису намењене за узгој или су испуниле своју билошку сврху – стерилишу.

Укратко треба обезбедити да када неко одлучи да држи пса, преузима за њега пред законом пуну животну одговорност које се може ослободити само ако пас угине или ако пренесе власништво над њим на неког другог (када се преноси и одговорност).

Ако пас нестане одговорност не сме да престане. Власник несталог пса мора да своју одговоност намирује тако што ће плацати одређени износ у фонд за збрињавање паса луталица и тако треба да буде све док се не утврди шта се са псом десило. Ако је угинуо, власник више нема одоговорност према њему, ако се изгубио па је нађен, власник може да га узме назад, или налазач може да преузме одговорност за пса, или, ако власник не може да се брине о псу, одговорност се преноси на неку организацију која се брине о таквим псима, а власник тој организацији исплаћује надокнаду све док је пас жив или га неко не усвоји.

Овако, да свако може да има кера, да га пушта да се неконтролисано пари, па онда да штенад стрпа у џак, одвезе колима подаље од куће и просто их изручи поред неког контејнера, или још горе, да детету купи (или чешће добије на поклон) кера који после неког времена више није занимљив, или прерасте држање у стану, или постане скуп за одржавање, па га само ишутира напоље, то је недопустиво.

Када се једном решио проблем стварања паса луталица, лакше би се решавао проблем постојећих. Сада, какве год мере предузели, врло брзо се број напуштених паса обнавља приливом нових.

Шта са постојећим луталицама

Луталице треба хватати и збрињавати. Најпре лечити а онда дати некоме ко жели да их прихвати. Оне који преостану или држати у неком прихватилишту, или – неизбежно – успављивати.

Луталице би биле велики проблем само у једном почетном периоду док се не среди стање. Верујам да већина може да се удоми а да преистали веоватно не би ни морали да буду успавани јер би од кажњавања било сасвимдовољно пара да буду збринути у прихватилиштима.

Друштва за заштиту животиња

Ова друштва би морала озбиљно да промене свој начин деловања. Сада кроз њих делују две врсте људи – они који се згражавају над судбином луталица и хистеришу због тога тражећи да оне буду збринуте и они који у целој тој причи налазе корист. Ниједна група у ствари не предузима ништа заиста конструктивно да луталицама помогне.

Једни само кукају и запомажу и траже да неко други нешто учини не помишљајући на то да би требало да и сами нешто ураде, а други трљају руке и броје паре.

Организације за заштиту животиња су данас по правилу заинтересоване само за болесне животињејер од разних међународних фондова добијају новац за лечење таквих животиња. Ту се на једну лечену, са стране склони пара за још три и тако се лепо прави зарада. Ове организације уопште нису заинтересоване за здраве луталице јер од њих немају никакве користи. Тако у ствари само продубљују проблем јер спречавају смањење броја луталица природним путем, те се њихов број још и повећава.

4 Comments

  1. Aleksandra Jankovic

    Procitala sam Vas clanak i mnogo mi se dopao. Ja imam psa, kao kucnog ljubimca, otkad znam za sebe, i veoma volim zivotinje, kao i moji roditelji.
    Htela sam nesto da vas pitam:
    1. Na ulicama u Pozarevcu stvarno ima mnogo psa lutalica. Pogotovu blizu moje ulice, posto je tu romsko naselje. Kada se vracam iz grada, bukvalno ne mogu da dodjem do svoje kuce, a da me neki pas koji setka ulicom ne napadne. Da li u Pozerevcu postoji neko udruzenje koje brine o zivotinjama, i ako postoji da li mozete da mi javite njihov kontakt telefon?
    2. U ulici svako domacinstvo ima jednog ili vise pasa. Medjutim, meni je veliki problem sto oni (pogotovo jedan pas u dvoristu preko puta mene) ne prestaje da laje ni danju, ni nocu. Znam, a i moje kuce, ponekad zalaje, to traje neko vreme,i posle je mirno. Da li ovo nekako moze da se resi?
    Bila bih Vam veoma zahvalna kada biste mi odgovorili na ova pitanja.

  2. Peđa

    1. Не знам д али постоји неко удружење у Пожаревцу.

    2. То зависи од прописа локалне власти. У Београду је, на пример, забрањено држање паса у дворишту или згради, који својим лавежом узнемиравају суседе.

  3. Mladen

    Zdravo, bilo bi divno kada bi zakon mogao da se primeni i na ljude.Ljudi pisu zakone i krse ih i tu je caka koja nema resenje.Jedini perpetum mobile u prirodi. Imao sa slucaj da je covek lepo odveo svog psa u centar za pse u Pozegi i oni psa slikali,stavili mu ogrlicu,vlasnika slikali i identifikovali. Sve uradili i vlasniku urucili sva dokumenta koja treba i potvrdu da je pas inekcijom usmrcen.Kad nepordje par dana CUKA se vratio iz Evrope/posto je po evropski sve uradjeno/ i laje AV AV ispred kapije doticnog vlasnika nesrecnog kera.On ,sta ce ujutru kod javnog tuzioca sa sve Mrtvim kerom.Nedaju u sud keru,ama ljudi ker je mrtav,nece ujesti.Nasta frka oce Vlasnika u apsanu.Ker mrtav,on ziv.Mora red da se zna,ostavi on kera sa lancom napolju pustenog,pa kod tuzioca.Sve mu lepo objasnii kaze da ce kera na centru grada javno ubiti.E to se nesme.A sta ce biti samnom,pita vlasnik.Tuzioc-ides u zatvor.E,nemoze u zatvor-veli vlasnik,ja imam papir i sliku psa na kome pise da je on mrtav.I gle cuda tuzioc ga je lepo posavetovao da se mane coravog posla.
    A ja dodajem i licemernih birokrata. Pas jos laje AV AV.Doduse,nemozze ici u EVROPU jer je mrtav,al ga zaobilazimo jer ako ujede ko ce dokazati i naplatiti odstetu od mrtvog psa.

  4. Aleksandra Jarić

    U mome gradu postoji veliki broj pasa lutalica..Jedna žena ih skuplja i pokušava da udomi…Meni se ama baš svaki puta kada prođem pored njih srce slama…Imam i svog ljubimca..i sve sam prošla sa njom..Tačno znam kakav je osećaj imati pssa i čuvati ga a onda ga odjedamput izbaciti iz kuće..To rade oni ljudi koji svoj bezobrazluk iskaljuju na životinjama…Želele bih da pitam da li postoji neka veterinarska stanica..Ili bilo šta..Gde bih mogla da im javim za te sve pse…Čitala sam na netu da se sve više povećava broj pasa lutalica..Ali znate šta je problem..? 1.Čovek ne može ni sebe da izdržava a ne i pse! 2.Svi ljudi žele veličanstvene pse..a ne naše jadne lutalice…=///…Nažalost je tako..Pa sam napisala na jedan papir imena mojih poznanika za koje mislim da bi im prijala drruštvo..Ako ste i vi ko ja uradite to!!..Ali ne mojte davati psa nekome ko se u početku brine o njemu a na kraju ga izbaci..!Pa ako bi mogli da mi odgovorite sa brojem telefona veterinarske stanice gde čuvaju žiotinje..Ili nekog udruženja za pse..Bila bih Vam veoma zahvalna..!

Оставите одговор на Aleksandra Jarić Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.