Pre mnogo godina, bio sam još srednjoškolac i aktivni član užičkog radio kluba YU1ABH/YZ1U jednom prilikom je radio klub bio angažovan oko nekakve društvene akcije pa su nam podelili ručne radio stanice (voki-tokije) da bismo održavali radio vezu između određenih tačaka.
Mi klinci smo bili naročito oduševljeni jer su voki-tokiji tada bili retkost i uglavnom ih je koristila policija, koja nam je i ove dala na korišćenje. Prolazeći gradom naročito smo se trudili da voki-tokiji budu upadljivi i da ih svi primete a u društvu smo se pravili važni. „Je’l pravi?“, „Jeste“, „Uuuuu“.
U takvom šepurenju priđe mi jedan iz društva iz ulice i pita me: „Radi li to?“. „Radi“, kažem. „A je’l može neko da te čuje?“. „Može“, potvrdim. „A mogu li ja nešto da kažem?“. „Reci“, pružim mu voki toki. „JEBEM TI MATER!“ dreknuo je u mikrofon. Pored svega što je mogao reći, on je rekao to „JEBEM TI MATER“ zato što onaj sa druge strane nije mogao da ga vidi.
Tad sam shvatio da nije radio-stanica za svakoga, voki-toki sam sklonio ispod jakne i od tada više nikada nisam dozvolio da radio-stanicu za koju sam zadužen koristi neko za koga ne znam da ume da se ponaša kako treba.
Internet je isto to samo malo drugačije
Internet je do skora bio sasvim drugačiji nego danas. S obzirom da je pristup imalo samo probrano društvo, tehnički pismeno i uglavnom dobro obrazovano, informacije koje su oni pružali su bile takođe probrane i visoko kvalitetne. Kako je Internet postao dostupan svakome, tako se i njegova suština promenila, previše je onih koji nisu dorasli ovakvom mediju i zloupotrebljavaju ga, iz znanja ili neznanja, svejedno. Previše je onih koji će reći „JEBEM TI MATER“ samo zato što znaju da im onaj sa druge strane ne može ništa.
Danas se u hrvatskim medijima pojavila vest da je jedan bloger Damir Fintić osuđen zbog blogovanja. Prilično bombastični naslovi i vrištanje medija o ugrožavanju slobode govora, represije nad medijima i sličnim temama ne pokazuju o čemu se u stvari radi.
A stvar je jednostavna: Damir Fintić ima svoj blog vukovarac.net. Na njemu se pojavio anonimni posetilac koji je pisao komentare u kojima je pisao vrlo ružno o članovima porodice Vladimira Štengla, bivšeg gradonačelnika Vukovara. Fintić mu je to dozvolio te su se ovakvi komentari nizali u određenom vremenskom periodu.
Konačno, porodica je odlučila da se zaštiti i obratila se sudu. S obzirom da je pravi autor problematičnih komentara za njih anoniman, oni su tužili vlasnika bloga, Damira Fintića. U procesu, sud je utvrdio da se radi o kleveti a kako nije mogao da utvrdi ko je starno pisao te klevete, osudio je je Fintića kao vlasnika bloga na pozamašnu kaznu.
Mediji su na to digli dreku.
Interesuje me zašto se ti mediji ne pozabave malo pitanjem kako bi ovakve slučajeve drugačije trebalo rešavati? Imamo jasnu situaciju: vlasnik bloga je dozvolio nekome da anonimno piše klevete (to je sud već utvrdio) i misli da prođe nekažnjeno? Ako je već bio spreman da nekome omogući da anonimno blati i time mu omogući da izbegne svaku odgovornost za to blaćenje, onda je morao biti spreman i da on prihvati tu odgovornost.
Pored ovog bloga vlasnik sam ili administrator nekoliko foruma, a nekada i BBS-a. Uvek sam bio prilično široke ruke kada je u pitanju sloboda govora ali sam uvek insistirao na dva stava:
– sloboda i pravo treba da budu ograničeni samo tuđim slobodama i pravima,
– svako mora biti spreman da prihvati odgovornost za ono što je rekao, napisao ili učinio.
Neretko dozvoljavam prilično oštre komentare pa i iznošđenje tuđeg prljavog veša, ali ne i kada se radi o anonimnim korisnicima. Moj stav je vrlo jasan: brale, ako hoćeš da pljuješ, moraš iza toga da staneš svojim imenom i prezimenom.
Anonimna pljuvačina nema nikakvu težinu, jer anonimnost daje pljuvaču svu slobodu da priča šta god želi. Međutim, kada neko opljune ne krijući identitet, to je sasvim drugačije, jer taj je odgovoran za sve što je rekao i itekako mora da povede računa šta priča, osim ako nije neka budala.
Vreme je da ljudi shvate da pisanje na Internetu nije isto kao i neobavezna priča sa prijateljima u kafani. Internet sve pamti i sve postaje dostupano javnosti i da moramo da vodimo računa šta pišemo.
To, naravno, ne znači da ne treba da pišemo o mnogim problemima u društvu, kriminalu i drugim nepodopštinama kojima smo svedoci, ali kada to radimo, moramo stati ozbiljno iza svojih reči. To pre svega znači, da treba pisati tako da, ako dođe do suda, možemo da dokažemo sve što smo napisali i tako izbegnemo da izrečeno bude kvalifikovano kao kleveta. Takođe, do informacija koje iznosimo moramo doći na legalan način.
Naravno, niko nas ne sprečava da u javnost iznesemo i ono što ne možemo da dokažemo, ili inforamcije do kojih smo došli na nezakonit način. To je stvar na svakom od nas da prosudi da li će i koliko da pređe crtu, ali moramo biti spremni i na moguće posledice takvih postupaka.
Zato, Damir Fintić treba da ode u zatvor, ako nema da plati visoku kaznu, bez obzira da li je on samo ispao naivan ili je umešan u klevetu. Nije on osuđen zato što je bloger ili zato što je govorio javno. Osuđen je zbog klevete (kleveta je neistina izneta u javnost a koja time šteti nečijoj časti i ugledu), a to nema veze sa načinom kako je kleveta izneta u javnost. Sud je utvrdio da su na tom blogu iznete laži i to je kaznio.
Mi ostali to treba da uzmemo kao nauk i ubuduće više vodimo računa o tome šta i kako pišemo.
Svaka čast za post. Ne znam da li to sve ima neke veze i sa novim Zakonom o informisanju.
Apsolutno se slazem, pogoto sa poslednjim pasusom.
Znaci stvar je jasna. Sajt je njegov, on je dozvolio da se na njegovom sajtu nadje ‘nedozvoljen sadrzaj’ pritom, uvredljiv (klevete) i kaznjiv zakonom. Simple as that.
Izvikani zakon o medijima samo zbog toga volim, jer se nadam da ce konacno da se stane na kraj Kuriru i ostalim trash sadrzajima. Samo da se ne zloupotrebi zakon…
Dobar post i lep savet svima koji se bave medijima, ali ja ovog puta moram da stanem na stranu slobode govora. Jer, ako ti mozes da iznosis klevete u kafani, mislim da nije u redu da neko dodje i kazni vlasnika kafane u kojoj si ti klevetao. To je prosto apsurdno!
Mislim, postoje logovi, postoje IP adrese. Moze se sprovesti istraga i utvrditi ko je klevetao u datom slucaju. Ali ovde je rec o tome da sud prakticno namece samocenzuru izdavacu. Drugim recima, vlasnik blaga je prakticno duzan da se bavi ispitivanjem istinitosti cinjenica iznetim u komentarima, a koji su izraz necijeg individualnog stava i misljenja (koje moze biti sasvim iskrivljeno).
Neke stvari se ne baziraju na cinjenicama, vec na verovanjima (religijska pitanja), osecanjima (patriotizam, ljubav, gnev)…
Bojim se da internet postaje sve cenzurisanije i zatvorenije mesto, a nekada je bio izraz slobode i mesta da gde je pojedinac mogao slobodno da izrazi svoj stav bez straha da ce trpeti neke posledice zbog toga.
Poređenje između kafane i Interneta je pogrešno. Kada nešto kažeš u kafani, to čuju samo prisutni i toliko i traje prenošenje inforamcije. Kada nešto napišeš na Internetu to je javno i to svako može da pročita ne samo u momentu objavljivanja nego i mnogo kasnije. Vlasnik kafane bi mogao da bude kanjen samo ako snimi takve razgovre i pušta ih iznova i iznova tako da svako ko uđe u kafanu može d aih čuje, i još ako mu sud zatraži podatke o učesnicima razgovora odbije da ih da.
Naravno, za nešto što je objavljeno na blogu, neophodno je da sud pokuša da utvrdi identitet onoga ko je to napisao, ali ako to ne uspe, onda će utvrditi identitet prve sledeće osobe umešane u ceo slušaj.
Slično tome, ako neko automobilom napravi kakav prekršaj ili krivično delo pa pobegne i policija ne uspe da utvrdi ko je počinilac, sud će pokrenuti postupak protiv vlasnika vozila sa pretpostavkom da je vlasnik vozila odgovoran ukoliko sudu ne saopšti ko je upravljao njegovim vozilom. Vlasnik vozila može da se spase samo u slučaju da je pravovremeno prijavio krađu vozila.
Vlasnik bloga ili nekog sajta nije dužan da istražuje istinitost podataka. On jednostavno može da odbije da na svom sajtu objavljuje informacije za koje ne zna da li su istinite ili može da zahteva od posetioca koji ostavlja informacije da to ne radi anonimno, već da stavi na raspolagalje svoje lične podatke u slučaju da neko pokrene sudski postupak. Vlasnik bloga nije dužan da na sebe preuzima odgovornost za ono što neko objavi na njegovom sajtu, ali ako odluči da to uradi onda mora snositi sve posledice. To je stvar njegovog izbora. Zakon ne poznaje opravdanje „nisam znao“. Ako ne znaš, ne petljaj se.
Zakon ne brani vlasniku sajta da objavljuje šta god hoće, i po tom pitanju, sloboda govora je potpuna, ali ako objavi stvari koje nisu zakonite ili prouzrokuju kakav pravni postupak, onda on mora da u tome snosi svoj deo odgovornosti.
Isto je i sa novinama. Urednik može da objavi u novinama kakvu god hože laž, ali ako neko pokrene postupak i utvrdi da je to uradio, onda mora da odgovara za svoj postupak.
Ne može se pravo na slobodu govora koristiti da se objavljuju laži.
Ne može se cenzurom nazivati pravni postupak kojim se onemogućavaju laži klevete i druga krivična dela. Naravno da je svako slobodan da iznosi svoj stav, ako to radi na zakonit način i time ne čini neistinama štetu drugima. Jedna stvar je iznositi stav, a druga pričati laži i izmišljotine. Ako je nekome stav iznošenje laži i izmišljotina to je sasvim drugi problem.
Sve je to po meni malo nezgodno i zavisi na koji način je kleveta upućena i koja je težina svega toga, jer i da nije anonimus i da uputi teške reči to treba sakcionisati, sve se može reći na drugi način…
Naime, a da je opet potpisan imenom, ne mora da znači da su podaci validni, bar po internetu toga ima u izobilju.I onda kad sud utvrdi da je indetitet osobe lažan, po toj logici će opet da terete vlasnika sajta, malo je glupo.
Po meni treba imati čvrst stav i nedozvoljavati nikome da iznosi teške reči i klevete, a to opet se na neki način sukobi sa slobodom govora i može da šteti, zbog svega toga mislim da to nije sve tako crno na belo.
To je već druga krajnost. Ja se zadovoljavam time da ne dozvoljavam da se to radi anonimno. Ako je neko spreman da iznese škakljive inforamcije pod svojim imenom i prezimenom, ja nemam ništa protiv, jer time on svu odgovornost za izrečeno preuzima na sebe.
Naravno, ne dozvoljavam otvoreno vređanje, nepristojnost, prostakluke i slično. Takvo ponašanje nema nikakve veze sa slobodom govora.
Nisam rekao da se pravni postupak kojim se onemogucavaju lazi i klevete mogu zvati cenzurom, vec da vode u autocenzuru. Jer, ako postoji mogucnost da te za nesto kazni sud, pa cak i kada ga ti nisi napisao. A ti to ostavis autoru da sam prepozna, koji nije pravnik, niti ima pravni tim koji moze da konsultuje u tom smislu. Budi siguran da ce on radije gledati da „tonira“ svoje stavove i mozda ukine komentare kako bi izbegao sudski postupak. Zato to vodi samocenzuri i ugrozava slobodu govora. To je moja poenta! Ne da treba ukinuti takve sudske postupke. Doduse, smatram da je kvalifikacija klevete kao krivicno delo malo pretesko i moglo bi se reci glupo. Jer bi po tom principu tuzioci trebali da reaguju po sluzbenoj duznosti kada uvide da je neko oklevetan u sredstvima javnog informisanja. A to retko vidimo u praksi, a vidjali smo ga samo u vreme Milosevica, a oklevetana strana bi najcesce bio neki drzavni funkcioner ili politicar vladajuce stranke/koalicije i tuzilastvo bi samo tada i reagovalo.
Poenta je da se isti zakoni mogu zloupotrebljavati za sprecavanje izlaska istine na videlo. Jer vrlo cesto, nema dokaza za nesto, ali ima sumnji. Pa je neophodno skrenuti paznju javnosti na odredjene sumnje kako bi se zapocela istraga. Te sumnje se lako mogu protumaciti kao klevete i time se sprecilo razotkrivanje afera.
O tome koliko je jak uticaj anoninih medija je borba anonimusa i sajentoloske sekte. Poznata je stvar da je sajentoloska sekta putem sudskih zabrana i pretnjama visemilionskih tuzbi sprecavala medije u americi da saopste drugaciju sliku ove sekte americkoj javnosti. Ali se pojavila grupa anonimusa koji su poceli da prave filmove i objavljuju tekstove na temu sajentologije na YouTube-u tj. na internetu. Zahvaljujuci I amandmanu SAD-a sajentolozi ne mogu da tuze YouTube, a ni anonimuse jer ne znaju njihov identitet. Pa samim tim veci broj mladih u citavom svetu ce, zahvaljujuci informacijama objavljenim na YouTube-u, znati nesto vise o ovoj sekti i tako nece pasti u njihovu zamku. I unistili bi svoje zivote. Tako da sada mogu da zahvale Prvom amandmanu SAD-a sto im dozvoljava da vide i drugu stranu medalje.
Pretenciozno je nazivati to autocenzurom. TO je samokontrola. Svrha svih zakona i jeste u tome da regulišu ponašanje u jednom društvu tako što preventivno deluje, navodeći pripadnike društva da se samokontrolišu i ne ponašaju se na neprihvatljiv način.
To se ondosi na svako neprihvatljivo ponašanje, počev od pljački, ubistava, razbojništava, silovanja, korupcije i svega ostalog, pa i širenja laži.
U tom smislu zakon ima sasvim dobro postavljenu ulogu po pitanju klevete: nike ti ne brani da objavljuješ šta god hoćeš, ali ako se utvrdi da objavljuješ neistinu, snosićeš zakonske posledice. To ne vodi autocenzuri nego vodi tome da ljudi vode računa šta objavljuju.
Ako neko ne može da utvrdi da li je inforamcija koju ima istinita, onda ne treba da je objavi nego da je prosledi nekom drugom, ko ume da tu informaciju proveri i ko će je objaviti ako utvrdi da je istinita, ali i ko je spreman da prihvati odgovornost za greške.
Šta je alternativa? Da se laži ne sankcionišu? Šta bismo time dobili – da svako može da laže šta hoće o kome hoće i kako hoće? Da li je to bolje?
Da li bi ti valjalo ako bih ja recimo na svom blogu napisao članak u kome podrobno elaboriram da si ti homoseksualac, narkoman i da si rođenu babu premlatio i oteo joj nakit da bi kupio narkotike? Pošto bi sve to bila izmišljotina, da li bi se i tada zalagao da ja treba da imam pravo da tako nešto kažem, jer ako nemam, onda me zakon primorava na autocenzuru ili bi potražio zaštitu zakona?
DA! Apsolutno bih se i dalje zalagao za slobodu govora!
Ako je to laz, meni nije nikakav problem da osporim to i dokazme da si ti lazov, sto ce uticati na to da ti ljudi nece vise verovati i verovatno nece citati vise tvoj blog. Ja cu mozda izaci sa ozledjenom sujetom, ali ti ces ostati bez poverenja.
Ali s druge strane, sta ako je to sto si ti rekao istina. Sta ako ja stvarno jesam narkoman, koji je spreman na izvrsavanje teskih krivicnih dela kako bi dosao do narkotika. Onda ti cinis svetu veliku uslugu, jer upozoravas na mene i moj problem. To ce uticati na to da ljudi preduzmu odgovarajuce mere i vise istraze moje ponasanje. Time se podstice prevencija.
Po mom misljenju zaustavljanje pravih krivicnih dela, kao sto su nasilnistvo, kradja, prevara, razbojnistvo i otmica su bolja alternativa od zaustavljanja povrede necijeg ega, tj. povrede njegovog lika i dela. Sta, kao da niko nikada nije imao prilike da bude predmet necijih intriga? Sta je strasnije: optuziti Sarancica da je ucestvovao u malverzacijama oko kupovine Svedskih vagona bez dokaza ili ga pustiti da nastavi sa svojim mahinacijama dok ti dokazi ne „isplivaju“? A dok oni isplivaju – pojo’ vuk magarca!
Zato nam i treba sloboda govora. Mislim, da li je zaista neophodno da sve podsecam na slucaj Votergejt u SAD-u?
Takvim pristupom bi bio potpuno izokrenut pravni sistem. Važilo bi da je svako ono što neko o njemu napiše ako on ne dokaže suprotno. To je potpuna besmislica. Takvo društvo bi se vrlo brzo urušilo, kada bi bilo dozvoljeno da svako o svakome može da iznosi laži do mile volje a da oklevetani mora da dokazuje da su to laži.
Kao što pred zakonom niko nije kriv dok se to ne dokaže, kao što u logici onaj ko iznosi neku tvrdnju treba da za je i dokaže, tako se ni u normalnom društvu ni o kome ne mogu iznositi laži. Ko drugome ruši ugled i čast, mora da svoje tvrdnje dokaže a ne da bude obrnuto – da oklevetani mora da dokazuje klevetu.
Naravno da oklevetani mora da dokazuje klevetu, jer u suprotnom to nije kleveta. Ako sam oklevetani ne moze da dokaze klevetu, to znaci da su tvrdnje iznete protiv njega istinite i ne moze biti reci o kleveti.
To je praksa i norma svuda u svetu!
Stvarno tako misliš? Ako je šta teško dokazati, to je da je laž laž. Laži nemaju granica i poptuno je nanaučan pristup njihovo opovrgavanje. Razum i praksa govore da je uvek neophodno da onaj ko nešto tvrdi, to i dokazuje, a ne obrnuto.
Ti si to nešto pomešao-. Kada neko nekoga tuži za klevetu, on ne mora da dokazuje da kleveta nije istinita, već samo da traži od klevetnika da pred sudom dokaže to što tvrdi.
Na šta bi ličilo to da je svako kriv pred sudom ako ne dokaže da je nevin!?!?!?!?!
Bojim se da si ti nesto pomesao. Vidis kada tuzis nekog za klevetu, onda je taj i okrivljen za klevetu. Kao sto si lepo napomenuo, postoji princip po kome niko ne moze biti proglasen krivim dok se isto i ne dokaze, tj. presumpcija nevinosti. Zato, ti da bi dokazao da je neko kriv za klevetu moras da podneses dokaze kojima potkrepljujes svoju tvrdnju, koju sud zatim razmatra i na osnovu koje donosi svoju odluku.
A i razmisli, zar ne bi bilo cudno kada bi sad tebi dosao poziv iz suda po kome bi trebalo da se pojavis na zakaznom rocistu i dokazujes neke tvrdnje iskazane na tvom blogu. I zamisli da svako malo nekome padne napamet da te optuzi za klevetu, pa ti moras da ides i da dokazujes svoje tvrdnje na sudu. Zato, sudija pre nego sto te pozove i zapocne rociste, odlucuje o osnovanosti tuzbe. A o njoj odlucuje na osnovu dokaza koje podnese tuzilac. Samim tim, ti moras da podneses dokaze o kleveti, a ne onaj koji se nasao osumnjicen tj. okrivljen.
Ne mogu da zamislim zakonodavrstvo koje funkcioniše na prinicipu da treba dokazivati da je laž laž. Postoji mali milion načina da se sačini laž koju je nemoguće opovrgnuti.
Zašto bi me začudilo da me neko pozove na sud zbog infomacija koje iznesem na blogu? Ako neko ima osnov da me tuži, tužiče me. Moja je stvar da takve situacije izbegavam tako što ću iznositi informacije za koje pouzdano znam da su tačne ili ako mi se hoće, mogu da rizikuje i iznesem nešto što je neprovereno.
Ko me zna, zna vrlo dobro da nemam dlake na jeziku i da sam dobrano čepio i bitne face pa me nikada niko nije tužio iz prostog razloga što im nije bilo u interesu da sud, a time i javnost, nepobitno utvrdi da ja ne lažem.
Mislis na sudstvo, ne mozes da zamislis sudstvo koje funkcionise na principu lazi, a ne zakonodavstvo. Koje zapravo predstavlja parlament, koji „daje“ zakone, zato se mnogi i obracaju prema njemu kao zakonodavstvo.
A, sad, da je nemoguce zamisliti parlament koji funkcinise na principu lazi. To je sad vec drugo pitanje…
A kakve to ima veze sa ovom temom?
Primetio sam ovaj slucaj pre nekoliko dana, mislio sam i da pisem o tome ali sam odustao. Vidim da se digla prasina oko toga ali moje stanoviste je isto kao i Pedjino.
Zanimljivo da je sud u drugostepenoj presudi, koliko sam ispratio, konstatovao da se takvo ponasanje nastavilo i pojacalo te je još i povisio kaznu.
Jedna stvar se može reći na sto načina npr
– postavlja se pitanje na koji način je taj stekao nešto je jedna stvar, a druga stvar je ako kažeš on je lopov i krao je. Ako to tvrdiš onda bi trebalo i da možeš da dokažeš.
hehe. po ovom sto pise, ispada da narod treba da radi za policiju?
stvari zapravo stoje upravo obrnuto. mada prost narod to cesto ne zna i ne razume, a policije se plasi onoliko: nije duznost vlasnika vozila da se bavi istragom i pronalazenjem krivca neke saobracajke, naprotiv, to je obaveza istraznih organa.
jer, svako je nevin dok se ne dokaze suprotno. tako da ako je neko npr pregazio coveka tvojim automobilom, teret obaveze dokazivanja pada na tuzioca. ti nemas nikakvu obavezu nista da dokazujes, a tuzilac je u obavezi da dokaze da si to bas ti. i to van svake sumnje. imas pravo da se branis, da cutis, da mu ne pruzis nikakve podatke koji te optuzuju.
policije su cesto siledzije a narocito koriste glupost obicnih ljudi i zloupotrebljavaju istu kad salju kazne vlasniku vozila, na osnovu snimka saobracajnom kamerom. i jos ti kazu tvoje vozilo je proslo kroz crveno i sad si ti kriv i da platis kaznu. ako nisi ti vozio, onda da uhvatis onog ko je vozio ili barem da ga imenujes i da nam dostavis sve njegove podatke. e pa gospodo policajci i tuzioci, vas je posao dokazivanja ko je upravljao vozilom i ko je pocinio prekrsaj. a sto imate sliku kola, mozete da se zakitite.
krvatski sud je u ovom slucaju, kako je predstavljen u clanku, postupio lakonski i doneo pogresnu presudu. ako je neko nekom naneo klevetu, sud je mogao i morao da nalozi da se utvrdi identitet licnosti koja je nanela uvredu.
prema tome, ne vidim nikakvu odgovornost toga damira, a pogotovo je pogresan zaljucak autora clanka, da taj damir treba da ide u zatvor, ako nema da plati. jer cinjenica da neko nekom duguje novac, nije razlog da duznik zavrsi u zatvoru. na protiv.
zatvor je kazna, a kazne izricu sudovi za dela i prekrsaje. kako autor navodi da su se osteceni obratili sudu, to podrazumeva da su podneli privatnu tuzbu za klevetu. privatna tuzba ne moze da prouzrokuje bilo kakvu kaznu (osim u izvesnim slucajevima, ali tad kazna nije zatvorska). kaznjavaju se pocinioci dela i prekrsaja, a da bi se takav postupak pokrenuo, osteceni se ne obraca sudu, nego podnosi prijavu tuzilastvu.
kad neko nekog okleveta po novinama, pa se jos kleveta sudski ustanovi, novine ili bilo kakav drugi mediji, u ovom slucaju internet sajt toga blogera damira, koliko se razumem, mozda jedino imaju zakonsku obavezu da objave demanti i eventualno izvinjotinu. sto ce rado da urade, jer ih nista ne kosta. i sta ih briga, uostalom?
jer kad bi medij imao bilo kakvu materijalnu i krivicnu odgovornost za istinitost onog sto objavljuje, svaki bi do sad vec bio tuzen sto puta i odran od izgubljenih sporova i zatvoren zbog finansijske propasti od tuzbi. odgvoronost je na autoru, a medij lako pere ruke i teraj dalje. jer medij po definiciji, prenosi vesti.
slazem se da klevetanje pod plastom anonimnosti nema bas nikakvu tezinu, a autoru skrecem paznju da gresi kad pise da internet sve pamti. sposobnost pamcenja imaju samo ziva bica, sto je jedna od osobina koju internet nema, jer jos nije oziveo. a kad ce: ne znamo.
> nije duznost vlasnika vozila da se bavi istragom
> i pronalazenjem krivca neke saobracajke, naprotiv,
> to je obaveza istraznih organa.
Nije mu to dužnost, ali ga zakon obavezuje da odgovara za vozilo i za sve što je posledica vlasništva nad vozilom i njeove upotrebe, čak i ako vozilo posudi drugome.
>pogotovo je pogresan zaljucak autora clanka, da
> taj damir treba da ide u zatvor, ako nema da
> plati. jer cinjenica da neko nekom duguje novac,
> nije razlog da duznik zavrsi u zatvoru. na protiv.
Ne radi se o dugovima, nego prosto, ako nemaš da platiš novčanu kaznu, ona može da bude preinačena u zatvorsku kaznu, prema propisanoj tarifi.
> jer kad bi medij imao bilo kakvu materijalnu i
> krivicnu odgovornost za istinitost onog sto
> objavljuje, svaki bi do sad vec bio tuzen sto
> puta i odran od izgubljenih sporova i zatvoren
> zbog finansijske propasti od tuzbi. odgvoronost
> je na autoru, a medij lako pere ruke i teraj
> dalje. jer medij po definiciji, prenosi vesti.
Dokle god je identitet autora poznat, ovo je sasvim ok. Stvar postaje komplikovana kada se autor krije iza anonimnosti.
Meni aninimnost kao takva ne smeta, ali smatram da, kada se ona korsiti za nanošenje štete ili kršenje zakona da tada prestaje pozitvna funkcija anonimnosti i ona postaje neprihvatljiva.
Na svim onlajn servisima koje sam ja administrirao, korisnicima je uvek bilo stavljano do znanja da će njihova potreba za anonimnošću biti poštovana i najsrčanije branjena osim u slučaju ako je zloupotrebljavaju.
sta god da su posledice, nije duznost vlasnika vozila da nesto dokazuje. sav teret bilo kakvog dokazivanja pada na tuzioca.
policija to uvek zloupotrebljava i blefira. konkretno, te kamere na raskrsnicama nisu postavljene da povecaju bezbednost u saobracaju, nego samo za pljacku vozaca. gradovi su se zaduzili silne pare za postavljanje tih saobracajnih kamera, ali su napravilo odlican biznis. zamisli. znas kolika je dobit? samo grad chicago na ove kamere je potrosio preko $100 miliona, a vec prve godine je od vozaca naplatio preko $300 miliona. dobit od naplacenih kazni dele sa firmom koja je postavljala kamere.
pogresno si zakljucio. kako si opisao slucaj, kazes da se osteceni obratio sudu. to jedino moze da znaci da je zapoceo parnicu za odstetu. za to ne moze da se ide u zatvor. da si napisao da se osteceni obratio tuzilastvu, tad bi mogla kazna, pa ako nema pare da plati, onda u zatvor.
ako je autor i anoniman, on svakako ima svoj identitet i odgovornost za sopstvene postupke, za koju ne verujem da moze da se prenese na medij. ako imas konkretno saznanje oko ovog, kako to definise zakon, daj da vidim. jer se sad prisecam da je bilo puno hajke na neki zakon iz devedesetih, ne secam se kako se zvao, po kom su kaznjavali medije u srbiji za razne gluposti. a posle mi se cini da su usvojili jos grdji i losiji zakon i nastavili da kaznjavaju jos teze.
pozz
Malo se rapitaj. Ako se utvrdi koje je vozilo načinilo prekršaj, a ne i ko je u tom trenutku upravljao vozilom, odgovara vlasnik vozila.
Što se medija tiče, nisam siguran kako je to trenutno regulisano zakonom, pošto svako maleo nešto menjaju, zavisno koja politika je aktuelna i kome treba da se dodvori.
Izneo sam svoje mišljenje o slučaju, a ono se svodi na to da anonimnost mora da se poštuje ali da ne sme da bude zaštita za nezakonite aktivnosti ili aktivnosti koje drugome čine bilo kakvu štetu.
KZ Ugrožavanje javnog saobraćaja Član 289. Teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja Član 297. nigde se ne spominje vlasnik vozila, nego iskljucivo učinilac, koji moze da bude jedino vozac. sto je i logicno, jer vozac moze da vozi i bicikl i zaprezna kola i kola na kojima ne postoji vlasnik, moze i trokolicu da vozi pa da ubije nekog, kao i strana kola, gde je vlasnik iz zanzibara. gde ce malo teze da mu uruce sudski poziv poreklom iz npr uzica. jel tako?
Ne znam šta bih ti dalje mogao reći. Nemam neku naročitu želju da te ubeđujem ako si već zapeo da bude po tvom. Nadam se da nećeš doći situaciju da na svojoj koži osetiš kako nisi u pravu.