Изборник Затворити

Србија увела системско уништавање предузетништва

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/9589

Данас (6. децембар 2019.) је Скупштина Србије усвојила нови Закон о порезу на доходак грађана којим се започиње процес уништења предузетништва.

Суштинске измене су направљене на лобирање неколико великих ИТ фирми које су се овим законом решиле конкуренције малих фирми и уједно изманипулисале тржиште рада. Нагло ће порасти број незапослених и то ће им омогућити да кроз просту примену уцена да добију квалитетне раднике за много мање плате него до сада. Зараде младих мање искусних ће због тога бити још мање ако уопште и буду могли да се запосле поред великог броја искусних радника.

Нажалост, уски интереси неколико великих ИТ фирми ће озбиљно довести у питање опстанак око 250.000 предузетника (колико их по процени министарства има у Србији) и њихових породица.

О чему се ради

Оправдање за овакав закон предлагач оправдава злоупотребама предузетништва за избгавање плаћања пореза. У медијима су чак пласирали отворене нападе на предузетнике карактеришући их све као лопове и утајиваче пореза.

Истина је наравно другачија.

Постоје појаве употребе предузетништва за привидно запошљавање којим се заиста плаћају мањи порези него код стварног запошљавања и појаве отварање привидних предузетника ради прања новца. Међутим то је и малој мери и свакако се може са таквим злоупотребама решити уз знатно јасније мере које циљано погађају оне који те злоупотребе чине.

Уместо тога нови Закон је усмерен на гушење целокупног предузетништва.

Предузетници су најредовнији платише пореза. Предузетник не може да не плати порез јер он за своје дугове одговара целокупном својм имовином. Ако два месеца касни са плаћањем пореза долази му извршитељ на врата да му плени непокретну и покретну имовину. Ако он нема довољно имовине да намири дуг онда се плени имовина члановима породице. Када су ствари тако постављене, предузетнику није ни на крај памети да не плаћа пореске и све друге обавезе.

С друге стране, предузетници немају многа од права која запослени имају или их имају али у пракси није могуће да их примењују. Они сносе сав ризик свог пословања и морају да раде и кад не могу.

У неповољном су положају чак и код коришћења сервиса државе за које редовно плаћају порезе и доприносе: здравствено и пензијско осигурање.

Предузетник не може да иде на боловање јер већина предузетника сами раде и издржавају породицу. Ако предузетник оде на боловање, не може да ради, а то значи да му посао стоји, нема приходе а може и неке послове да изгуби. Стално запослени тај проблем нема, јер ако он оде на боловање његова фирма и даље ради и посао се одвија.

Исто је и за одмор. Предузетника нема ко да замени док не ради. Предузетник може да оде на одмор само ако је зарадио довољно да покрије то што неће радити и неће имати приходе за време трајања одмора и ако може да организује пословне обавезе да може да не ради неко време.

Најдрастичнији пример су жене предузетници које ако затрудне и роде дете имају невероватно лошију подршку државе од мајки које су запослене. Не могу да користе трудничко боловање уопште, а породиљско боловање могу да користе веома ограничено (први месец морају саме да плате а за остале добијају смешне накнаде и при том имају веома компликовану процедуру да уопште остваре то право). За време боловања морају или да затворе фирму (дакле да немају никакве приходе) или да запосле некога да ради уместо њих (и тако да плаћају порезе и доприносе и за додатно запосленог радника).

Да ли је ово могло да се избегне?

Могло је да је било воље. Међутим, предлагач закона је у пракси одбио сваки разговор (начелно су били отоворени али никакав конструктиван разговор није био могућ) о било каквим изменама предлога закона које би смањиле могућност да предузетници који раде поштено и немају никакву намеру да избегавају или злоупотребљавају законе буду погођени. Очигледно је да је циљ и намера закона управо уништење предузетништва.

Представници Министарства су пре доношења закона Закона били упознати са проблемима које ће да изазове Закон али су они били чврстог става да је интерес неколико великих ИТ фирми важнији од опстанка 250.000 предузетника и њихових породица.

Одбили су чак и да одложе примену закона на годину дана да би предузетници имали бар довољно времена да угасе своје фирме у складу са својим пословним обавезама. Одложили су само примену теста самосталности и то само за два месеца тако да ће предузетници имати веома кратак рок да затварају фирме наврат-нанос. Они који не могу у тако кратком року да прекину пословање ће бити принуђени да раде и дуже уз ризик да дођу под удар закона и да им трошкови буду драконски повећани.

Невероватно је да је овако драконски закон, који погађа 250.000 предузетника, донет у веома кратком року, без јавне расправе и без икакве шансе за предузетнике који су овим законом угрожени да се уопште изјасне о њему.

Министарство је објавило да је предлог закона начињен уз консултације са релевантним представницима предузетника иако то није тачно. То је више од нетачног, то је чиста лаж и измишљотина. Министарство је за израду предлога закона ангажовало неколико пословних организација које су листом финансиране и под директном или индиректном су контролом управо оних фирми које су лобирале за овако поражавајући закон.

Предузетници су за предлог закона сазнали непосредно пред његово стављање у процедуру за усвајање у Скуштини Србије и то сасвим случајно, јер је информација о томе непланирано процурела у јавност. Када су видели да се сазнало шта се спрема, тек тада су објавили целокупан текст предлога закона и то врло кратко и без икакве могућности да се утиче на његов садржај. Коначан текст предлога закона који је и упућен у Скупштину јавност није имала прилику да види. У пропратном коментару уз предлог закона речено је да је он био на јавној расправи, што је опет још једна велика лаж.

Након тога што је предлог закона изашао у јавност, о томе је био обавештен само мањи део предузетника, углавном из ИТ области јер по природи ствари међу њима информације лакше теку и књиговође. Остали предузетници не знају ни да је закон усвојен нити ће то знати све док им не дођу порезници да га примењују и да их присиле да престану са радом.

Може ли бити горе

Нећете веровати – може.

Поред овог Закона ускоро ће бити донет и нови порески прописи којима ће начин обрачуна пореза и доприноса за предузетнике бити значајно промењен, доносећи и драконско повећање основица и коефицијената за обрачун и измене начина обрачуна који ће ићи руку под руку са овим законом у намери да се предузетништво немогућим условима у Србији уништи.

То се види и из начина на који је предлагач представио нове мере на неколико на брзину организованих јавних презентација где су представници предлагача отворено најавили да ће се са предузетницима обрачунати интензивно и до краја, чак и уз коришћење непримерених и претећих израза.

Шта не ваља у овом закону

Усвајањем овог закона, у изузетну правну несигурност се доводе сами предузетници али и све фирме које са њима раде. Последица ће бити одбијање фирми да раде са предузетницима, и затварање великог броја предузетника.

Закон уводи тест самосталности предузетника. Наводно, циљ је да се открије лажно запошљавање, када послодавци, уместо да запосле раднике, упуте их да се региструју као предузетници и онда да привидно фактуришу своје плате као услуге послодавцу. Други наводни циљ је да се зараде равномерније опорезују.

Тест самосталности је Закон тако нејасно дефинисао да нико више није сигуран да ли пролази наведене критеријуме или не. Нарочито је проблематично то што порески инспектор има право да закључи како је право стање без обзира на оно што је затекао. То значи да он може да одлучи како год хоће. Чак и пословни уговори су неважни. Неки критеријуми су и очигледно бесмислени јер сасвим обичајену и неопходну пословну праксу проглашавају погрешном и користе је за напад на предузетнике. По критеријумима које је увео закон ниједан предузетник није сигуран да неће доћи под удар.

Да ствар буде гора, све последице удара на предузетнике трпеће фирме које их ангажују (њимаће бити наплаћени додатни порези и доприноси). Неке ће то амортизовати тако што ће пребацити терет на предузетнике налаћујући им повећане трошкове, неке ће понудити преузетницима да се запосле код њих јер је то јефтиније али ће опет терет повећаних трошпкова пребацити на новозапослене, а неки ће просто прекинути сарадњу са предузетницима јер им је неприхватљиво да сваког месеца морају да проверавају пословање свих предузетника са којима раде да би утврдили да ли постоји опаност да дођу под удар закона.

Закон је предвидео краткорочне олакшице за запошљавање са наводном намером да се омогући да се предузетници који су принуђени да прекину рад запосле. То су краткорочне олакшице које само одлажу проблем. Када истекну олакшице, проблем повећаних трошкова се враћа у пуној мери.

Шта ће се десити

Фирме које буду запошљавале бивше предузетнике ће бити у позицији да их уцењују у да им дају значајно мању нето плату пребацујући сав терет трошка пореза и доприноса на новозапослене.

Предузетници који у поседу имају машине и опрему за рад, нарочито оно што је веома специфично за производњу намењену једном наручиоцу, биће принуђени да након затварања предузетника ту опрему продају а због специфичности потражња ће бити веома мала тако да ће то морати да продају у бесцење.

Предузетници који имају запослене ће самим престанком рада отпустити запослене.

Један број предузетника углавном из ИТ области, који раде искључиво за стране фирме ће такође бити погођени и то ће довести до тога да ће значајан број њих отићи у друге земље где су услови за рад нормални.

Мање фирме које су се ослањале на ангажовање предузетника у својим пројектима и које немају довољну економску моћ за запошљавање ће такође бити угрожене, неке и до затварања.

Неке фирме ће своје пословање преселити у иностранство. Ако и задрже део пословања у Србији то ће свести на минимум, а то значи отпуштање и оних запослених које су овде запошљавали.

Млади који желе да започну приватни посао, више не могу то да раде као предузетници, јер су овим законом постављени такви услови да је то скупо и ризично. Друге форме пословања (звикани доо) су такође скупе и нису погодне за започињање посла. Ти млади ће бити принуђени уместо да сами започињу посао, да посао траже на тржишту рада оном истом које ће бити презасићено због затварања великог броја предузетника.

Суштина је да ће због високе правне несигурности и претњи изузетно великим порезима и доприносима у наредном периоду велики број предузетника престати да ради, а да ће фирме нерадо улазити у пословне односе са онима који преостану.

И на крају, пашће укупан промет. Економију државе покреће промет а не порези. Буџет се малим делом пуни из пореза и доприноса на плате. Много је значајнији удео пореза на додатну вредност и акциза а они се приходују кроз промет. Предузетници све што зараде троше и на то плаћају ПДВ, плаћају акцизе на гориво и другу акцизну робу.

Ако држава натера предузетника да престане са радом зато што 70% прихода има од једне фирме и запосли се у тој фирми, то значи да ће промет бити одмах бити смањен за оних 30%. Поред тога, пошто ће оних пређашњих 70% сада постати бруто плата, то значи да ће нето плата бити око половине од тога, новац који ће бивши предузетник иамти на располагању да троши и генерише промет ће у ствари бити далеко мањи, нешто више од трећине промета који је правио пре овог закона.

А како је могло

Треба приметити да је са свим овим мерама најављена и једна повољна: повећање лимита за паушал на 8 милиона. Дакле, наводно хоће да сузбију прање пара а повећавају лимит? Заиста треба бити неки веома успешан предузетник па остварити 8 милиона динара промета у години (то је око 5.500 евра месечно).

Прање пара се увек најлакше регулише смањењем количине пара које се могу опрати. Уместо да се лимит за паушалце са 6 милиона повећа на 8, требало би га смањити на 4. Па се прање пара више не би исплатило. А 4 милиона је и даље сасвим довољан за предузетнике.

При том је то чак и приликом наплате порези и доприноси ван свих лимита (знате ли да је горња граница пореза и доприноса одређена тако да се преко неког износа зараде се не повећава порез) тако да се порези и доприносе наплаћају на цео тај износ него су знатно мањи. Дакле, они који врте и перу велике паре, њих закон уопште не погађа него им још и погодује. Треба уклонити горњу границу у наплати пореза и доприноса и опрезовати сву зараду.

Такође је у другом, кривичном закону повећан лимит за кривично гоњење за утају пореза. До сада је кривично гоњење следило за утају 500.000 динара пореза, а сада је то 1 милион. Дакле, опет, онима који се баве нелегалним пословима се излази у сусрет – може више да се краде некажњено. Утаја опреза је ваљда утаја пореза без обзира наизнос и критеријум треба да буде знатно нижи.

Недостаје доњи критеријум прихода. Невероватно је да теоретски, ако предузетник направи само једну фактуру у години дана, без обзира како мали износ био, он пада критеријум самосталности по основу да је 100% прихода имао од једног налогодавца.

То иде дотле да чак и ако је предузетник натеран да се запосли код доминантног налогодавца, али задржи фирму јер има друге послове које не може тек тако да прекине, на њега се и даље примењује тест самосталности па може да падне тест и на следећем налогодавцу (који је у првом тесту био небитан, али након што су приходи запошљавањем прешли на зараду и више не иду на предузетника, сада други налогодавац по реду постао највећи).

Требало је да се уведе доњи критеријум промета предузетника испод ког се уопште не треба бавити тестом самосталности јер то нема никаквог смисла. Рецимо, груба али прилично реална, процена је да предузетник паушалац који има приходе око 1000 до 1500 евра месечно и по досадашњим мерилима је плаћао порезе и сразмерно порезима и доприносима који би били плаћени даје у сталном радном односу са истомбруто платом. Дакле, нема смисла предузетнике са таквим приходима уопште тестирати јер ако имају мање од тога само ће да се направи неправда њима и шета држави.

Један од критеријума је да предузетник има 70% или више прихода од једног налогодавца. Циљ закона да ће он да се запосли код тог налогодавца, али не бави се тиме што ће предузетник тиме остати без преосталих 30% прихода тако да ће бити озбиљно угрожен ако је имао мале приходе. Уз то је сасвим нормална пословна пракса да предузетник има једног доминантног налогодавца. У реду, има смисла овакав критеријум, али то треба да буде рецимо 90% када је сасвим сигурно да скоро сви приходи долазе из једног извора.

Значајан је проблем што ако се утврди несамосталност премаједнм налогодавцу, целокупан исплаћен износ од тог налогодавца се опорезује као зарада. Закон уопште не види да је то приход и да ту има разних пословних трошкова. Чак и код уговора о делу, закон признаје 20% пословних трошкова а у овом случају НИШТА!

Закон се такође не бави бројем налогодаваца. Сасвим је уобичајено да предузетник има десетине па и стотине налогодаваца али да је један у неком периоду доминантан. И због тог једног му се упропаштава развијен посао са свима осталима. Закон очекује да ће се предузетник запослити код доминантног налогодавца и да ће престати да ради за остале.

Шта ако је предузетник ангажован само ради једног дугорочнијег пројекта и када се тај пројекат заврши он више неће бити потребан. Добиће отказ. Није тако лако наћи други посао. Предузетник који има доминантног налогодавца управо има ту могућност да паралелно ради за друге и припрема се да након завршеног пројекта код тог налогодавца, почне следећи пројекат код другог налогодавца. Закон мора то да омогући.

Предузетник може да падне тест самосталности чак и ако има запослене. Закон се овим бави само утолико што је један од критеријума да ли има запослене али ако предузетник падне довољно других критеријума, мора да затвори фирму и у том случају његови запослени губе посао. Њима се закон уопште не бави. Ово је вероватно редак пример, а сасвим сигурно је и да је најмање вероватно да предузетник који има запослене буде „лажно запослен“. Закон је требало да из теста самосталности потпуно изузме овакве предузетнике.

Један од критеријума је колико дуго је предузетник ангажован код неког налогодавца па ако је то дуже од 130 радних дана (при чему се као радни дан рачуна и ако сте само један сат били ангажовани) он није самосталан. Прво, ово је веома недефинисано. Ако предузетник некоме испостави рачун за 15 сати рада, ко спречава инспектора да то прогласи за 15 радних дана? Осим тога, много пројеката трају дуже од 130 радних дана. Треба ли да буде кажњен свако ко је успео да уговори дугорочнији пројекат?

Ако је већ циљ било да се држава обрачуна са фирмама које злоупотребљавају предузетништво за лажно запошљавање и прање пара онда је то могло да се реши много једноставније.

На пример, могло се увести ограничење колико фирма може да има дугорочно ангажованих предузетника у односу на број стално запослених радника. Рецимо да то буде 20%, па да то значи да фирма која има 20 стално запослених може да ангажује и четири предузетника у дугорочни пословни однос. Тиме се ограничава могућност лажног запошљавања, потпуно искључује потреба за тестом самосталности, а оставља се фирмама простор да упошљавају предузетнике за неке послове где им не одговара да имају стално запослене, нарочито ако им требају само за један пројекат.

Коме све то треба

Све ово погодује искључиво неколицини великих фирми јер ће добити тржиште без конкуренције и са могућношћу запошљавања са врло ниским платама.

Занимљиво је да чак ни држава од овога неће имати користи јер и по њиховим проценама, укупни порески приходи због овог закона ће у ствари бити смањени. Укупни порези и доприноси које ће држава наплатити по основу новозапослених бивших предузетника ће бити мањи него приход који држава има по основу укупног промета који су предузетници до доношења закона правили а које више неће моћи да праве јер ће престати да раде.

Јер замислите, какве логике има да држава затвори предузетника који има 70% прихода од једног налогодавца? Када се запосли то значи да ће имати 30% прихода мање јер неће моћи да ради ван свог запослења.

13 Comments

  1. Direktor

    Upravo tako. Većina ljudi koja radi IT outsourcing će jednostavno otvoriti firme u drugim zemljama – ovo je izuzetno jednostavno i brzo. Država će ostati i bez ovo malo poreza što ubire, ali bitno da će velike IT firme koje su i lobirale za ovo biti namirene.

    Ova zemlja već sad je raspad sistema, a za deset godina ostaće samo stari, bolesni i nesposobni.

  2. Miro

    Prilicna kolicina loshih/netacnih komentara.
    Sta je toliki problem preregistrovati firmu u DOO ako je vec uspesna (malo veci troskovi za knjigovodju)?
    Padas test samostalnosti ako padnesh vecinu od 9 stavki, a ne neku pojedinacno – i po tome ako radish za, recimo, stranca pascesh recimo tu od 70% i o angazovanju od min 130 dana (kako se to uopste da proceniti), ali ostale bash i necesh, osim ako si njegov zaposlenik (godisnji recimo), a ne contractor/freelancer, a i tada mozesh u doo da se prebacish.
    I dalje je pitanje da li cak i tada padash vecinu.
    Da je sve prilicno proizvoljno to je cinjenica

    Poz
    pausalac

    • Пеђа

      Ко има веома развијен бизнис, пере паре и слично њега ово и не погађа и неће се ни замарати са променом начина пословања, јер ће му додатни порез бити ситница.

      Овај закони не циља такве. Он циља оне мале, који не могу да економски издрже нове намете.

      Прелазак на ДОО? То је таква подметачина да немам речи. Саветовати некога да пређе на ДОО а не објаснити му како ће му се живот смучити од папирологије и повећаних трошкова и свакојаких ризика да не знајући финесе у законима прекрши закон и због тога дође под удар драконских казни је благо речено несмотрено.

  3. Pera

    Nažalost, stvari su takve da preduzetnici hteli – ne hteli moraju da prihvate da će morati da se bore sami. Od države nema apsolutno nikakve vajde, naprotiv, imam utisak da oni koji donose odluke su pod direktnom komandom „multinacionalnog kapitala“. Kao što su medicinske radnike na zahtev Nemačke, uredbom od 2015. godine, dali na „izvolte“ zbog ogromnog manjka zdravstvenih radnika u Nemačkoj, tako će sada sva raspoloživa zanimanja da dodju pod udar. Jer, osnovna pretpostavka za pokretanje preduzetničke radnje je: Adekvatna teorijska i praktična obučenost za samostalno obavljanje delatnosti. Neotvaraju paušalne radnje megatrendovci i studenti iz Blaca i Kosovske Mitrovice, moža ima neki izuzetak. Ja ne znam ni jedan takav slučaj. Veliki trud i rad stoji iza svakog preduzetnika. Ovim zakonom će sve biti uništeno već u toku 2020. godine. Ali, to i jeste bio cilj – nažalost.

  4. Vladimir

    Na stranu zakon i stvarna namera iza istog. Ono što je ključno je tumačenje testa samostalnosti. Nije dovoljno naglašeno da poreski inspektor može, po svojoj proceni, da zaključuje ko prolazi test a ko ne. Drugim rečima, možete za svaku od 9 stavki imati dokaz da prolazite test, to opet nije dovoljno i ostavljeni ste na milost i nemilost inspektorima.

  5. marko

    Odakle podatak da ovo ugrožava toliki broj preduzetnika? Na koji način ovo ugrožava advokate, majstore, taksiste, krojače i ostale?

    Treba biti iskren i reći da je institut preduzetnika zloupotrebljavan i da je to bilo veoma zastupljeno u IT sektoru. Takođe, ovo u najvećoj meri pogađa upravo IT sektor, a tvrdnja da mnogo pogađa i ostale je prosto neistinita (pogađa, ali u daleko manjoj meri).

    Ova priča o manjim pravima preduzetnika u odnosu na zaposlene takođe nije ok. Ne možeš očekivati da istu naknadu za nezaposlenost ili trudničko bolovanje ima neko ko je u budžet, na istu neto zaradu, uplatio 30,000 dinara i neko ko je uplatio 100,000 dinara (a razlike su svakako drastičnije). Princip, izabraću formu preduzetnika da bih više zarađivao i platio manje poreza, a posle se buniti što su i prava u određenim situacijama manja – to je nekorektno.

    Saglasan da se moralo naći bolje rešenje od ovog. Test samostalnosti -da, ali uz određene izuzetke (recimo za poslovne koji se vezuju za projekte koji traju određeno vreme). Ima još mana, to stoji. Ovako su pogodili malo više ljudi nego što su nameravali. Biće zanimljivo ideti šta će se dešavati u praksi.

  6. Maša

    Jedno pitanje za autora: gde ste izvršili uvid u procene Ministarstva finansija/Poreske uprave o (ne)isplativosti ove mere? Ako možete da uputite na izvor…

Оставите одговор на Пеђа Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Попуните израз тако да буде тачан: *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.