Иако је Микротик најпрактичнији када се користи на наменским специјализованим матичним плочама које су малих димензија што значајно упрошћава и олакшава монтажу, а и напајање им је поједностављено.
Међутим, код нас су и даље веома популарни Микротик рутери направљени од рачунара.
Основни разлог за то је цена, јер ако се рутер прави од рачунара, може се проћи и двоструко јефтиније. Други разлог је што су рачунари јачи и могу да поднесу знатно већа оптерећења.
С обзиром да се Микротиком бавим у највећој мери за потребе наше некомерцијалне ужичке бежичне мреже , принуђен сам да се трудим да трошкови буду што мањи тако да је наш избор опреме за рутере по правилу ПЦ рачунар.
Ево како то изгледа када је састављено:
Потребан материјал:
– матична плоча
– меморија
– ATX исправљач
– хард диск са IDE каблом или CompactFlash картица за IDE адаптером
– мрежне и бежичне картице по потреби
– разводна утичница за монтажу на кабал
– метални разводни ормар
– одстојници за причвршћивање елемената на монтажну плочу
– уводници за кабал
– напојни кабал 3 x 2.5
– завртњи
– алуминијумски L профил 1.5 x 1.5 mm или сличан
Компоненте рачунара
Један рутер садржи матичну плочу, хард диск (или CompactFlash картица), стандардни исправљач од рачунара и потребан број додатних мрежних и бежичних картица.
За Микротик могу послужити скоро све матичне плоче, почев од 486 процесора, али су 486 и пентијум I плоче непрактичне јер оне не подржавају PCI 2.2 стандард па је неопходно преправљати их . Преправка није компликована али је дангубна, а додатна незгодација је што се мора обезбедити додатно напајање напоном од 3.3 V који АТ исправљачи за ове плоче не омогућују. Већ пентијум II плоче, оне које користе ATX напајање и најчешће подржавају PCI 2.2 стандард сасвим лепо могу да послуже сврси.
Приликом избора матичне плоче треба водити о следећем:
– колико PCI прикључака матична плоча има. Ови прикључци се користе за уградњу мрежних и бежичних картица, па колико прикључака има – толико се и картица може користити. Минимално је потребно два прикључка јер рутер треба да има бар два мрежна интерфејса, али је боље да плоча има бар три места за картице, јер трећи кад-тад затреба. Ако имате избора увек гледајте да корситите плочу са што више PCI прикључака.
– да ли плоча може да се подеси да се укључује чим се прикључи на мрежно напајање. Рутери, а нарочито приступне тачке, се постављају на теже приступачна места, обично кровове и таване. Ако рачунар не може сам да се укључи након нестанка струје онда би сваки пут неко морао ручно да га укључује, те је такав рачунар неупотребљив. Обавезно испитајте да ли ће плоча сама да се укључи када јој укључите напајање. Ова могућност је обично искључена и треба је подесити у BIOS-у матичне плоче.
– да ли плоча подржава PCI 2.2 стандард који је неопходан за рад бежичних картица. Код пентијум II плоча има модела који не подржавају овај стандард, али већ све пентијум III и новије плоче га подржавају. Ако у рутер нећете уграђивати бежичне картице већ само обичне мрежне, онда подршка за овај стандард није неопходна.
– да ли плоча има опције да се искључи зауставање покретања рачунара ако рачунар нема видео картицу, монитор и тастатуру. Рутеру ниједно од овога није потребно а плоча треба да је способна да ради и без тих компоненти. Већина плоча има такво подешавање, обично се зове Halt on: no errors.
За плочу треба обезбедити меморију. Углавном није потребно више од 64 мегабајта али је то и минимум. Микротик може да ради и са 32 или 16 мегабајта али ће његове перформансе бити знатно деградиране. Више меморије не шкоди, али није неопходно. Само у неким нарочитим применама Микротик тражи више од 64 мегабајта.
Потребан је хард диск да би се могао на њега инсталирати Микротик оперативни систем. Ни диск не мора бити велики, 64 мегабајата је сасвим довољно, а само у неким посебним применама, потребан је већи капацитет диска.
Због тога се врло често уместо хард диска користи CompactFlash картица, и већ она од 64 мегабајта је сасвим довољна. Ако се користи картица потребно је набавити и адаптер који омогућава да се она прикључи на матичну плочу уместо хард диска. Оваква картица је веома добар избор јер је хард диск најосетљивији на температуру, влагу и друге атмосферске утицаје али и на вибрације те је најсклонији кваровима, док су картице много трпељивије на лоше услове.
За напајање се користи стандардан ATX исправљач. Није потребна велика снага. Ретко који Микротик који је направљен на рачунару троши више од 40-50 вати снаге. Добро је да исправљач на себи има прекидач, тако да се рачунар може лако искључивати за време радова.
Микротик подржава велики број мрежних картица и врло ретко ћете наићи на неку коју он неће препознати. Са бежичним картицама је већ друга прича – ту је Микротик пробирљив па треба водити рачуна приликом набавке. Правило је да свака картица са Atheros чипсетом ради на Микротику, а пре куповине се увек можете по ознаци картице распитати да ли је подржана. Бољи продавци мрежне опреме знају које картице раде са Микротиком па и њих можете питати за препоруку.
Кућиште
За само кућиште сам пробао разне опције, али се испоставило да је најбоље решење купити готов метални ормар, намењен за електроинсталације и у њега уградити рачунар.
Сам разводни ормар је димензија 50 x 40 x 20 cm, произвођач је ELMARK и увек њега користим зато што је квалитетно урађен, цео је пластифициран и споља и изнутра, има квалитетну браварију и врата су одлично заптивена. Овакав ормар кошта нешто мање од 50 евра. Има јефтинијих, али њих треба додатно сређивати да би могли да издрже напољу у разним условима и да сачувају рачунар од разних атмосферских утицаја.
У ормар ове величине може стати свака матична плоча и још да преостане слободног простора. Ако имате неку матичну плочу мањих димензија, можда можете све да уградите и у мањи ормар димензија 40 x 30 x 20 cm (цена је нешто преко 42 евра) али мислим да уштеда у цени није толика да оправдава тескобу коју ћете имати у мањој кутији. ELMARK не производи неку кутију која је по величини између ове две, чак мислим да су ове димензије по неком стандарду.
Ормар садржи монтажну плочу, која је причвршћена завртњима и лако се вади. Цео рачунар се пакује на ту плочу, тако да га је увек могуће извадити напоље ако затреба, мада је лако приступачан и када је у ормару. Завртљи на које се поставља монтажна плоча су прилично дуги, па ако имате брусилицу, слободно их скратите напотребну дужину, јер ће вам то много олакшати вађење и стављање монтажне плоче на терену.
Ормар се може поставити на зид или на стуб, ако направите одговарајући носач, што за свакога ко се имало бави обрадом метала није никакав посао.
Обично на монтажну плочу стављам и разводну утичницу са прекидачем, што је врло практично имати у кутији, јер она омогућава да имате утичнице за напајање које се могу употребити за осветљење, бушилицу или неки други алат, напајање неког помоћног рачунара и слично, а прекидач обезбеђује да у току радова можете лако искључити струју и видети да ли је струја искључена јер прекидач има уграђену светиљку.
Градња
Нећу подробно описивати градњу рутера јер то није неки нарочито компликован посао а свако ко се тиме бави ће се и сам снаћи да све распореди, избуши рупе и причврсти где треба. Ево само неких савета.
Пре свега, прво одлучите о месту монтаже сваког елемента на монтажној плочи и обележите их. Ако користите мањи ормар поведите рачуна о томе да ли ће монтажна плоча, када се све на њу причврсти можи да се стави у ормар – монтажна плоча у мали ормар улази благо укошена па ако је неки висок елемент на њој (рецимо исправљач), може да смета.
Највећи посао је поставити матичну плочу рачунара на монтажну плочу. Да би то ишло лакше припремио сам цртеж на коме су означене све могуће рупе по разним стандардима распореда рупа за монтажу матичних плоча.
Ви само треба да означите оне рупе које одговарају плочи коју уграђујете. Цртеж можете преузети у ПДФ формату, и одштампати га у размери 1:1 (мораћете га штампати на више листова па саставити у један). На тај папир ставите своју плочу и упоредите рупе на плочи са цртежом па обележите оне које вам одговарају. Означене рупе на папиру ће вам знатно олакшати обележавање места за бушење монтажне плоче.
Матична плоча се на монтажну плочу причвршћује одстојницима. Можете употребити одстојнике који се добијају уз матичне плоче, ако их имате, или их купити у било којој радњи која продаје електронске компоненте. Око одстојника обратите пажњу: ако је одстојник краћи од 20 милиметара, картице када их убодете у плочу ће ударати у монтажну плочу. Боље је да користите одстојнике од 20 милиметара или дуже иначе ћете морати да изрежете монтажну плочу као на цртежу да би мрежне картице уопште могле да се поставе.
Бушење рупа за одстојнике зависи од врсте одстојника. Ако одстојник има М навој, онда се он причвршћује одговарајућом матицом, па је потребно избушпити рупу таман толику да навој одстојника прође кроз њу. Са доње стране се наврне матица и то је то. Ако одстојник има цоловни навој (то је навој као на завртњима који се уобичајено користе у ПЦ рачунарима), онда се не употребљавају матице, већ се одстојник уврће у саму рупу. Тада је потребно направити рупу нешто мању него што је сам навој и у њој урезати навој било самим одстојником било неким завртњем. Ово радите пажљиво јер лако може да се деси да вам се навој заломи и остане у рупи.
Приликом одређивања позиције матичне плоче на монтажној плочи оставите више места са стране где су мрежне картице како бисте лако могли да приђете прикључцима на картицама и поставите каблове.
Ако на монтажну плочи правите прорез због монтаже мрежних картица, на изрезу оставите ивицу од једно 5 милиметара коју ћете савити на доле, на сличан начин како су и иначе урађене ивице монтажне плоче, јер ће тако плоча остати чврста и неће се савијати.
Када је матична плоча намештена, треба да поставите и мост који ће послужити као држач за који ће се причврстити мрежне картице када су убодене у матичну плочу. Мост је у облику слова П ћирилицом, само на крајевима треба да има мале стопице којима ћете га завртњима причврстити на монтажну плочу. На водоравној страни избушите рупе на местима која одговарају за причвршћење картица завртњима, на сличан начин како је то и иначе урађено на стандардом кућишту ПЦ рачунара.
Поред матичне плоче треба монтирати напајање и хард диск. И једно и друго се монтира на исти начин. У некој гвожђарској радњи или радњи која продаје материјал за столарију купите алуминијумски L профил димензија 1.5 x 1.5 милиметара или сличан. То ћете исећи на комаде одговарајуће дужине и једну страницу причврстити завртњима на монтажну плочу, а на другој избушити рупе за причвршћење кућишта напајања и хард диска на профил. За диск употребите два комада профила да га причврстите са обе стране. Овај L профил можете употребити и да направите П мост за причвршћење мрежних картица.
Ако сте се одлучили да у кутију уградите и разводну утичницу, онда и њу причврстите завртњима на монтажну плочу. Купите утичницу која се ставља на кабал, довољно је са три прикључна места, али гледајте да се може расклопити и да се поклопац причвршћује завртњима са предње стране. Расклопите је, задњу страну завртњима причврстите на монтажну плочу, а онда на њу ставите поклопац.
С обзиром да ћете у ормар увести и напајање од 220 V и да је потребно да га разведете до утичнице и напајања, на монтажну плочу поставите и једну редну клему са довољно контаката. Њу причврстите неким изолујућим одстојником на место где ће бити сигурно да нешто што не треба не додирне 220 V али и да буде лако доступно да се у њу уклема доводни кабал.
Развод одмах направите од клеме до напајања и утичнице и оставите три места где ћете уклемати доводни кабал (трожилни, са водовима за фазу, нулу и уземљење). Ово је важно да можете, приликом вађења плоче из ормара, да одвојите и напојни кабал. Уземљење које долази каблом треба да буде спојено на монтажну плочу, тако да ће преко ње и цела кутија бити уземљена. Ваља кутију и додатно уземљити ако у близини постоји одговарајући уземљивач.
Пошто је овај напон опасан по живот урадите све како треба да развод буде сигуран: водове са мрежним напоном провуците са доње стране монтажне плоче тако да не буду на дохват руке, а сва опасна места добро изолујте тако да нико и ништа не може да случајно дође у додир са напоном. Ако томе нисте вични, замолите неког електричара да то уради уместо вас. Мала непажња у бољем случају може да уништи рутер, а у горем случају неко може да изгуби живот. Увек имајте у виду да ће се ормар са рутером налазити напољу у условима влаге и прљавштине и да неко ко му приђе може бити изложен опасном напону.
Овако сређену монтажну плочу ћете лако стављати и вадити из кутије, а рачунар ће моћи да ради и када је извађен из кутије.
Остаје још само да на кутији уградите уводнике за каблове. Уводнике можете купити у било којој радњи која продаје електроматеријал. Од пластике су, веома јефтини, а одлично ће полсужити не само да добро држе каблове него и да заштите кутију од уласка прашине и влаге.
Уводник ПГ16 је довољно велики да се кроз њега може протурити УТП кабал са све утикачем, а за антенски кабал са RP-SMA конектором одговара уводник ПГ9 (ово су стандардне ознаке величина уводника).
Да бисте уградили уводник потребно је да избушите рупу на кутији одговарајуће величине. Ако знате неког бравара који има стону бушилицу онда је најбоље да му однесете кутију да вам он то направи, јер су рупе повелике и није баш лако направити их без одговарајућег алата. Уводнике уграђујте на доњу страну ормара тако да вода не може да их залива.
Ормар са доње стране има отвор са поклопцем. Сами процените да ли је боље да уводнике монтирате на кутију а не на поклопац. Добро је да подесите да се уводници налазе наспрамно прикључцима на мрежним картицама како се каблови (поготово антенски) не би непотребно савијали и ломили). За кабал за напајање направите посебан уводник подаље од других каблова како бисте предупредили сметње.
Понеко се одлучује да користи антенске краткоспојнике (рецимо RPSMA на N конектор) па да N конектор монтира уместо уводника а да антену прикључује на тај конектор. Не препоручујем овакву изведбу.
Тако се непотребно у антенски систем укључује више конектора и краткоспојника који су и иначе најчешћи извори проблема (а на њима долази до губитака сигнала у сваком случају), али и зато што то условљава да користите антенске каблове који имају N конекторе са обе стране. С обзиром да већина картица и уређаја имају RPSMA конекторе на себи, мораћете да имате и две врсте каблова: RPSMA на N и N на N што је непотребна комбинација, и уме да буде незгодно ако имате проблем на рутеру, сумњате на кабал али немате одговарајући да га замените.
Коришћењем уводника ем избегавате непотребне конекторе и каблове, ем ће вам требати само RPSMA на N каблови, тако да увек неки можете имати у резерви.
Уз ормар се добија једноставна бравица са универзалним пластичним кључем. Ако ће се ормар налазити на месту где непозната лица могу имати приступ, скините ту бравицу и замените је бравицом са кључем. Бравице су стандардних димензија и свака ће одговарати.
Убаците све у кутију, још једном проверите да ли рачунар функционише и све је спремно за монтажу на неком крову. Нарочито проверите рад рутера симулирајући стварне услове: његово самостално укључење када му се прикључи напајање, као и да ли ће се Микротик подићи без монитора (и видео картице), и тастатуре.
Монтажа
Приликом монтаже обратите пажњу на то да ормар, ако је могуће, не буде директно изложен сунцу и киши. Киша и није проблем, али сунце лети може озбиљно да угреје унутрашњост кутије. Ако пак не можете да је склоните са сунца, онда бар изнад кутије поставите нешто да направи сенку. Лети можете и да одшкринете поклопац са доње стране тако да се унутрашњост лакше хлади.
Неко се одлучује да угради и вентилатор који ће да избацује топао ваздух напоље, али је то компликовано направити и увек прави проблем шта радити зими када нимало није пожељно имати отвор на кутији колики је потребан за вентилатор.
За зимске услове није лоше размислити о томе да се кутија са унутрашње стране изолује танким стиропором. Ја то нисам нигде радио и нисам имао проблема са хладноћом – показало се да се сама плоча, процесор, хард диск и исправљач довољно греју унутрашњост кутије да им ниске температуре не сметају.
Ако ормар постављате на стуб, обезбедите да стуб може да носи његову тежину, а сам ормар чврсто спојте на стуб и немојте остављати да се нешто клима. Ако је ормар потежак за стуб, ојачајте стуб додатним анкерима или размотрите могућност да ормар поставите поред стуба.
Водите рачуна око каблова који улазе у кутију. Гледајте да се лепо спаковани и причвршћени, а да су конектори који се налазе на отвореном добро изоловани изолир-траком. Нарочито обратите пажњу на кабал за напајање са 220 V. Избегавајте да га полажете по поду нарочито тамо где неко може да га нагази и где се скупља вода. Ако можете, избегните да напојни кабал водите паралелно и у истом снопу са мрежним кабловима. Боље је да су раздвојени због могућих сметњи.
Ако каблове развлачите кроз ваздух, гледајте да су довољно високо да никме не сметају, да су добро причвршћени тако да не могу да се временом спусте, а добро је и да их додатно подупрете сајлом. Нарочито немојте пуштати кабал кроз ваздух на великој дужини ако нема сајле. Бакар од кога су сачињени проводници у каблу је мекан и сама тежина кабла ће да га истегне све док не пукне.
– Колико кошта један овакав сређен рутер?
– Како се понаша на пријатних -20 степени преко зиме? А при грмљавини?
– Је ли урађена било каква сертификација?
– Невезано за ово горе: ако се добро сећам, некада је на овом сајту постојала ћирилица. Где је нестала? Такође, на латиничној страни, наслов је и даље ћириличан.
Ормар кошта око 50 евра, матична плоча, меморија и исправљач заједно се могу наћи већ за двадесетак, половно наравно, полован хард диск око десетак евра (или нова ЦФ картица са адаптером је око 20-30 евра), уводници и одстојници сви комплет не прелазе пет-шест евра, и на то долазе мрежне и бежичне картице по избору.
Није било проблема ни са зимом ни са грмљавином. Услове дебелог минуса сам тестирао и на пластичним кутијама које уопште нису намењене за спољне услове, и са фабричким АП уређајима који се знатно мање греју и то ради врло добро већ годинама. Са овим металним ормаром су иста искуства.
Грмљавина не може да утиче на овако састављен рутер осим неког директног удара или индукције кроз мрежни кабал, али на то је осетљиво све што је прикључено на мрежу. Грмљавина има ефекта на антенама, неке антене конструкцијски имају већу индукцију током грмљавине и то може да оштети уређај.
Сертификација? Хммм, појединачне компоненте јесу сертификоване, али с обзиром да је ово home-made ко би још радио сертификацију?
Ћирилица је ту, имаш у горњем десном углу избор писма.
Ovo ti je TOP post. Da ga prebacis u HTML plain ili PDF i okacis na Home Page ? Doradjena verzija sa dosta detalja bi bas bila dobar prirucnik.
Imas li preporuke za AP/Ruter kutije sem ove ? Koja napajanja koristis na lokacijama? Kako ti se ponasa ‘produzni’ na vrucini ? Jeste li realizovali javljanje/SMS mobilnim u slucaju otkaza uredjaja na kriticnim lokacijama ?
Off Topic. Jel ti se desava greska 707 na Mikrotiku na strani klijenta?
Imas li neku preporuku za prog za vizuelno predstavljanje jacine signala po lokacijama/u sprezi sa GPS-om?
Jeste li imali potrebu za triangulacijom ? :) Sta koristite?
Sta je ovo iznad Crne dame? UKT? Lici mi na CB?
Не могу да нађем где сам ставио сет фотографија нарпављених баш да би се одрадило детаљно упутство. Али, правићемо ми овога још па ће бити и фотографија.
Као што рекох, ја ове ормаре корситим јер се показало најпрактичније. Одличан је, нема много цимања са израдом. Размишљао сам и о самоградњи кутије, али када смо сабрали материјал и услуге мајстора, не изађе значајно јефтиније. Иначе, свака ће да ради посао, све док је добро заптивена.
Нисам приметио ништа лудно са кабловима и врућином. Јављање СМС’ом је непотребно, мрежа је под надрзором и лако се примети где шта не ради. Опрема за СМС дојаве би била скупља него АП :) Насупрот томе, направили смо уређај који сам надзире опрему и ако примети да се нешто заковало, сам рестартује. Баш сутра би требало да га поставимо на један АП који је веома проблематичан (али на њему су фабрички урешаји, не Микротик).
Не знам шта је грешка 707.
За надзор мреже користим Дуд (Dude). Програм то одлично ради. Мада, радим на неком наменском програму који ће наменски моћи да се користи за мерење сигнала на Микротику. Никад нисам капирао каква је логика у прикључивању ГПС-а на Микротик. То је дебело бацање пара. Довољно је једном измерити локацију, Микротик не може никуд да побегне.
Триангулација? За шта?
Не, то изнад је бивша антена за ФМ радио која одавно није у функцији.
Са оволико питања много је боље да се јавиш код нас на форум: http://forum.uzice.net/mikrotik/
FM, znaci UKT, OK.
707 se javlja kod mene u sprezi Mikrotika i TP Link AP-a na strani klijenta. Neki bag, sta li…, nista strasno.
Mozes li u nekom sledecem postu o tom divajsu za auto-restart ?
Претпостављам да ће бити. Још увек је све то у пробној фази. Један од момака са мреже то ради као рад за факултет, а верујем да то неће остати само у архивама његовог факултета.
У принципу се ради о микроконтролеру који се повезује на мрежу као и сваки други мрежни уређај, пингује уређаје који му се задају и ако неки од њих престане да се одазива, рестартује га. Најважније је да је то све испало прилично јефтино.
Ажурирао сам цртеж за обележавање рупа за монтажу матичне плоче. Сада има више помоћних елемената који олакшавају састављање цртежа ако је штампан на више листова мањег формата а на другој страни ПДФ документа је стављен цртеж распореда за матичне плоче мањих димензија.
Opet nesto sto svi pocnu da koriste posle odredjenog vremena :).
Kako da odstampam ovaj PDF u razmeri 1:1. Kako god da uradim imam lufta 2-3 milimetra na onoj skali 100mm na crtezu.
U Adobe sam koristio Tile Page ali nije dobra razmera, u par milimetara bezi.
Ја баш снимио у ПДФ форамту рачунајући да је то најједноставније. Незгодно је што је велика површина цртежа (А2) па је незгодно стављати као битмапу. Смислићу нешто па ћу поставити.
Sve procitah ali nikako da skontam cemu sluzi Mikrotik:)?
Укатко: Микротик је оперативни систем који од рачунара прави прилично моћан рутер.
reci mi dali moze da posluzi omni direkciona antena skinuta sa wireles kartice
Наравно да може. Свака антена је добр ако је исправна, и ако се користи на одговарајући начин.
Veoma poucno, ali kako napraviti Mikrotik sa 8 ili vise bezicnih kartica?
Вероватно то може да се постигне. Постоје екстендери за PCI слотове за матичне плоче па и слични еxтендери за рутербордове, али је питање колико има смисла тако нешто радити.
Наиме, највећи проблем није ставити толико картица у исти уређај, него како натерати те картице да раде а да не сметају једна другој.
На 2.4 GHz опсегу на пример, можеш да сместиш само три активна предајника у непосредну близину и да рачунаш да неће сметати један другом, а и то није сигурно.
Боље је, уместо једног уређаја поставити више њих, и тако их физички одвојити, како би се предупредила могућност да сметају једни другима.
Naime pokusacu da sa par drugara, tj. nas 8, posaljem internet signal sa 5.Km (postoji opticka vidljivost), uzecemo 16 Mbit/sec, i to podeliti po 2Mbit/sec. Radicemo sa dva TP-Link TL-WA5210G-PoE i Mikrotikom rucne izrade po tvojim uputstvima, ali sam stao kako podeliti to na 8 delova, zbog pc slotova, da li se moze odraditi preko svicera i eksternih wireles rutera. Ovim bezicnim stvarima sam poceo da se bavi aktivno tek pre neki dan pa mi je svaki savet koristan.
Најбоље би било да направиш неку скицу с аобјашњењем шта тачно желиш да урадиш. Верујем да то што си замислио може и једноставније.
Остави питање на форуму наше бежичне мреже, пошто то излази из оквира коментара овог чланка: http://forum.uzice.net/umrezavanje-uopste/
Pozdrav. Kako mi je grom spalio dve ploce ( i pitaj boga koliko kartica)rijesio sam da postojecu plasticnu kutiju zamenim sa ovakvim ormarom.Ehh , ovaj mi ormar ispade problematican. Molim vas za info gdje da u Uzicu nabavim ovakav razvodni ormar. Pozzzz.
Ово је стаднардан ормар за електро-инсталације. Има их у свакој радњи која продаје електро-материјал.
Обрати пажњу на заптивку на вратима. Ваљало би да је има. Јефтинији ормари је немају па мораш сам да се снађеш.
Што се тиче заштите од грома, ту ће ти више вредети добро уземњење и коришћење антена које су у кратком споју или немају елемената који скупљају статички електрицитет и индукцију.
Ok . Hvala na brzom odgovoru , al jos nisam rijesio problem.
U mom gradu nema takvih ormara , a Uzice mi nije daleko ,pa sam mislio da skoknem do vas u „shoping“.Telefonirao sam nekoliko prodavnica u Uzicu al oni nemaju (ili me ne shvaraju najbolje sta trazim HI).Zbog toga bi mi dobro dosla informacija gdje tacno u Uzicu mogu da nabavim ormar.Cisto da ne lutam ili da ne „puknem“ bez veze 80 km puta .
Statiku na antenama sam rijesio tako sto sam napravio kratkospojeni L/4 odsjecak voda ,(Nije ga tesko napraviti za 2.4 GHz , za 5 GHz ne znam , nisam ni probao ),kojeg montiram neposredno ispred konektora kartice .To u slucaju da koristim omnidirekcione antene koje nisu GP ,a inace upotrobljavam AMOS od YU1AW sa njegovim rjesenjem zastite od groma i statike.
Kao klijent- biquad, a ako je kabal duzi opet ispred konektora kartice L/4 za svaki slucaj.
UTP i napojni kabal zastitim tako sto ga provucem kroz nosecu cijev ,a samu cijev uzemljim ili nulujem.
Pozzzz+++
Пробаћу да погледам где има, само је проблем што ја обично с посла идем кад су радње већ позатваране. Кад нешто сазнам – јавићу.
Iako sam pocetnik u svemu ovome najlaksi deo je izgleda bio napraviti MTik, nastelovati ga i postaviti opremu, najteze je naterati ljude iz telekoma da izadju na teren i pogledaju gde imaju paricu za telefon i prikljuce ga, ne smem ni da pomislim koliko ce trajati dok ne dobijem ADSL. Zato sam razradio rezervni plan, kod kolege koji vec ima ADSL postavicu jos jedan MTik i njemu ostaviti 1Mbit, a nama poslati preostalih 15Mbit, e sada pitanje:
Posto sam ovaj jedan MTik radio sa jednom lan i jednom wlan karticom, ovaj cu morati sa dve lan, kako cu posle podeliti na dva dela net, svicom, ili je dovoljan onaj obican razdelnik, jedan ulaz-dva izlaza?
Најједноставније је да у тај микротик рутер додаш још једну ЛАН картицу, доделиш јој посебан ИП опсег и тако закачиш колегу.
Ok, Pedja, hvala.
Koji software stavljas i koja je cena?
P.S. Ideja i realizacija, odlicna!
Стављам Микротик. Лиценца за њега је око 30-40 долара.