Као вила косу
расплела је
Ђетиња
нити од воде.
Преливају се
дуге косе
од светла
саткане.
[ ... види цео чланак ... ]
Као вила косу
расплела је
Ђетиња
нити од воде.
Преливају се
дуге косе
од светла
саткане.
Већ данима у ужичком крају бесне пожари који гутају велике површине шуме али су угрозила и имања и куће људи.
Ужице је пуно дима а мирис паљевине се увукао у све поре града. Призор је као у сред зиме када је висок ниво загађења због грејне сезоне.
[…]Ужице под снегом ноћу – панорама
[…]Хука ветра кроз разрушене зидине
стапа се са жубором Ђетиње
подсећајући на прошла времена.
Тек понеки топот камена под ногом
буди дух спокоја
и заборављене прошлости.
Лаганим кораком ходим празнином
између јаве и сна, и,
помало наслућујем да пролазим
границе од некад ка сад и ономе
што ће тек бити.
Ток мисли не успева да прати
нејасан ток времена.
Све је пролазно
и од свега остане само разрушен камен
као спомен и опомена.