Од стене настаје
камен.
Од камена постане
песак.
Од капи настане
поток
Од потока буде
река.
Кад је потребно
буди стена.
Кад је потребно
буди кап.
Успаванка за мог малог дечака
Не замерите на једноставности и грешкама. Нисам музички ни талентован а ни образован.
Јаворска вечна стража
уснула а пази
да Турчин опет
Србију не гази.
Под Василиним врхом
укопана стоји,
чета мала
а велика броји.
Сви на једном месту
неми а све рекли
потомству за углед
јер нису поклекли.
Народ је устао. Више није могао да трпи тиранију. Уједињени, кренули су у обрачун тражећи слободу и демократију.
И успели су! Тиран је био сатеран у ћошак. Није више имао одступницу. Затражио је преговоре са устаницима.
Пристао је на све њихове захтеве. Спровешће слободне и демократске изборе, одступиће са власти и предати је ономе кога народ демократски изабере.
Имао је само један захтев. Да не робија.
Пристали су.
И беху слободни демократски избори, и изабра народ нову власт.
И прво што је та власт урадила је да је законом увела смртну казну.
Тиран није робијао.
[…]Некад сам суботом волео да кад је лепо сунчано јутро, нарочито у пролеће, одем и купим комплет лепињу за доручак.
Па онда седнем у неки парк на клупицу, распакујем лепињу и ставим је поред себе.
Узмем поклопац, откинем комад па га умочим у лепињу, онако са три прста, да се добро натопи и онда то ставим у уста и са ужитком дуго и лагано жваћем не би ли осетио чулом укуса све до задњег молекула.
И тако комад по комад прво би отишао поклопац.
Онда бих прешао на главно јело. Пошто је претоп (моча) већ у доброј мери отишао са поклопцем, сада могу да кидам саму лепињу без бојазни да би се нешто просуло или капало. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Једног јутра дечаку је било досадно. На морском пристаништу је наишао на чамац, попео се у њега да се забави.
Узео је весла и играјући се тако, отиснуо се од обале. Било му је веома забавно. Чамац се љуљушкао на таласима а он је замишљао да је капетан лађе, ма какве лађе – гусарског брода!
У неком тренутку схватио је да је отишао предалеко. Обала се једва видела. Окренуо је чамац и почео да весла назад. Али, већ је био превише уморан, завеслаји су му били све слабији и све више су га болеле руке. Зато он одлучи да се мало одмори. […]
[ ... види цео чланак ... ]
