Изборник Затворити

Стари дрвени мост преко Ђетиње, Ужице

УЖИЧКИ ДРВЕНИ МОСТ

Стари дрвени мост
одувек је спајао обале Ђетиње
чинећи од града једно цело.
Одрастох газећи његовим даскама,
или стојећи наслоњен на дрвену ограду
с погледом у брзаку под мостом.

Прелазивши тај мост,
прелазио сам у неки други свет,
свет прошлости,
свет далек од градске журбе,
свет који одмара од
свакодневице.

Пао је дрвени мост
у једном дану, од неразума
претворен у крш.
Темељник је срушен,
град подељен на двоје,
а људи за њим ћуте и не прелазе реку,
као да старог дрвеног моста
никад ни било није. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Сунце

Сунце ми је било право у очи. Црвено сунце на заласку иза брда. Заклонио сам очи руком, не да не бих гледао у њега, већ да умањим сјај.

Одлучио сам да га стигнем, да му не дозволим да зађе иза брда и препусти ме тмини. Не волим тмину. Много пута, као дечак, пожелео сам да га стигнем, да му не дозволим да утекне, и много пута сам одустајао. Сада нећу. Стићи ћу га овај пут.

Већ је опасно зашло иза брда, морао сам да кренем. Попех се на зараван. Сунце је опет било цело. Црвено. И опет ми је његова светлост бола очи. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Ех, опет ме покрадоше

Случајно налетех на ископиран свој чланак о лимунади са овог блога на форуму PazovaCaffe.

Човек који се потписао као Srga (Срђан Бубоња) је просто ископирао текст одавде и пренео га тамо. Чак је убацио и илустрацију са овог блога, све потаман, само што нити је потписао аутора, нити натукнуо да је текст однекуд пренет, а камоли поставио линк (мада лепо пише у дну сваке стране на блогу да су сва права задржана). Просто, потписао се својим именом као да је то он све написао.

Иначе не ради се о неком наивчини, јер је тај на форуму PazovaCafe стари члан, регистрован још 2006. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Ах каквог акрепа смо спасили

Пре неких месечак дана, замало не згазисмо колима омањи чопор паса на путу. Срећом, Јелена је успела да их избегне.

Но, у целој тој гунгули укапирали смо да су керови окупљени око мачета, стадосмо и ја изађох да растерам псе. Керови су одмах побегли, а маче је остало само на сред пута у мраку. Имао сам намеру да га склоним са пута да га неко други не згази јер је било зифт црно и да не би керова, ми бисмо колима прешли преко њега не приметивши га.

Кад сам га узео у руку, постало ми је јасно колико је ситно. А уз то је и кмекало као што мачићи кмечу када траже млека. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Боја њених очију

„Које су боје моје очи?“
питаће ме, знам,
а ја не знам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дубину језерску,
и доле, негде на дну,
себе, као у сну.

Кад год сам у њих гледао
видео сам морску пучину,
и себе, како плутам,
бескрајем тим лутам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам извор планински,
горско ме око гледа,
а срце пуно леда.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дугу нестварну,
боје – душа да стане.

Која у око да кане? […]
[ ... види цео чланак ... ]

Као добар секс…

Наука је доказала да људе највише привлачи храна јаког укуса. Просто постајемо алави и халапљиви и најпре нам пође вода на уста када осетимо јак пријатан укус. И не умемо да станемо. Занимљиво је да најздравија храна и нема баш тако привлачан укус. Ко зна зашто је то онај одгоре тако замислио.

ЛимунадаРетко ко не воли лимунаду, управо због њеног киселог укуса који активира све чулне ћелије у усној дупљи. Увек волимо јаку лимунаду, а не неку разблажену и бљутаву, чак и шећера мора да буде више, све због укуса.

А када све то добијемо, сручимо то низ грло у трену и тражимо још, несвесни колико доброг укуса смо у ствари пропустили. […]
[ ... види цео чланак ... ]