Са дигиталним часовницима код нас се појавило и означавање времена у 12-часовним периодима са додатном ознаком АМ и PM које одређују да ли се ради о времену пре или после подне. Није нам био проблем да прихватимо такве часовнике јер и обични часовници са казаљкама приказују време на исти начин (само што наши часовници не показују да ли је пре или после подне), а и у свакодневном говору време управо најчешће и изражавамо у 12-часовним периодима. И за 18 часова ми ћемо рећи да је шест поподне.

Међутим одакле те ознаке АМ и PM? С обзиром да су нам дигитални часовници дошли са енглеског говорног подручја, очекивано је да те ознаке потичу из енглеског језика али то није случај.
Ово су у ствари скраћенице латинских израза ante meridiem (пре средине дана) и post meridiem (после средине дана), јер су и Римљани време мерили до поднева и од поднева. Занимљиво је да су они преподневно време мерили уназад, буквално примењујући израз „пре поднева“. Њима је три сата пре поднева заиста то и значило: још три сада до поднева.
У свету данас преовлађује 24-часовно означавање сати али је и даље распрострањено коришћење 12-часовног система. У неким земљама је изванично уобичајено писање времена у 12-часовном систему (углавном у бившим британским колонијама), али у великом броју земаља као и код нас, иако се време записује у 24-часовном истему у свакодневном говору се обично користи 12-часовни.
Занимљиво је и да су први механички часовници са казаљкама показивали 24-часовно време али су, због једноставније конструкције распрострањенији часовници који приказују 12-часовно време. Тек са дигиталним часовницима, који приказују време цифрама, уобичајено је и приказивање 24-часовног времена.
Ко ово зна, практично одмах зна и како може да користи аналогни сат уместо компаса.
Пеђа је већ написао да је се 24-часовни сатови обично не праве зато што су сложенији од 12-часовних.
Хипотетички 24-часовни сат имао би сатну казаљку која се обрне једном са периодом од 24 сата (јелте). Како је у подне сунце тачно на југу, било би довољно да сатну казаљку уперимо ка сунцу; тада правац 12 сати показује тачно на југ. (сат држимо хоризонтално, и казаљку оријентишемо тако да показује ка тачки на хоризонту у коју се пројектује тренутни положај сунца)
12-часовни сат међутим има сатну казаљку која се помера дупло брже него 24-часовни. Зато при истом експерименту, правац југа одређује симетрала угла између сатне казаљке и правца 12 сати.
…na izgled jednostavna spravcica,koju svi uzimamo zdravo za gotovo,a mislimo da na samo vreme pokazuje….