Снимање у пећини је веома захтевно, најпре јер се ради о фотографисању у потпуном мраку, или при врло мало светла, ако је пећина уређена и осветљена. У ствари тек у пећини схватите колико је око префињен оптички инструмент (наравно у комбинацији са мозгом) и колико мало светла му је сасвим довољно, али када пробате да исто видите кроз фотоапарат – видите само мркли мрак или слабе обрисе.
За разлику од других начина снимања када се ослањате на постојеће изворе светла, у пећини често сво светло мора да обезбеди фотограф. То јесте отежавајућа околност али и прилика за креативност.
У пећинама се по правилу користи озбиљнија опрема, али то не значи да не можете да и са неким обичним фотоапаратићем нема шанси да урадите добре снимке – можда не одличне, али сасвим задовољавајуће сигурно. […] [ ... види цео чланак ... ]
Живот Сузан Бојл је изгледао прилично промашено за поимање савремене јавности: жена зашла у педесете године, добродушна, неудата, целог живота живела са родитељима, неугледног изгледа, превише религиозна, посвећена нези родитеља, добротворним акцијама и цркви, и чест је предмет поруге комшијске деце. Сигуран сам да свако од нас зна за бар једну особу у својој околини која би мање или више могла да се припише слична животна прича.