Snimanje u pećini je veoma zahtevno, najpre jer se radi o fotografisanju u potpunom mraku, ili pri vrlo malo svetla, ako je pećina uređena i osvetljena. U stvari tek u pećini shvatite koliko je oko prefinjen optički instrument (naravno u kombinaciji sa mozgom) i koliko malo svetla mu je sasvim dovoljno, ali kada probate da isto vidite kroz fotoaparat – vidite samo mrkli mrak ili slabe obrise.
Za razliku od drugih načina snimanja kada se oslanjate na postojeće izvore svetla, u pećini često svo svetlo mora da obezbedi fotograf. To jeste otežavajuća okolnost ali i prilika za kreativnost.
U pećinama se po pravilu koristi ozbiljnija oprema, ali to ne znači da ne možete da i sa nekim običnim fotoaparatićem nema šansi da uradite dobre snimke – možda ne odlične, ali sasvim zadovoljavajuće sigurno. […] [ ... vidi ceo članak ... ]
Život Suzan Bojl je izgledao prilično promašeno za poimanje savremene javnosti: žena zašla u pedesete godine, dobrodušna, neudata, celog života živela sa roditeljima, neuglednog izgleda, previše religiozna, posvećena nezi roditelja, dobrotvornim akcijama i crkvi, i čest je predmet poruge komšijske dece. Siguran sam da svako od nas zna za bar jednu osobu u svojoj okolini koja bi manje ili više mogla da se pripiše slična životna priča.