Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3067
Сред бела дана, пет поподне, главна улица, Главног града. Разуларена гомила хулигана обучених у црно и са црним марамама преко лица опколила је градски аутобус и виче „Убиј, запали, удри…“. Прскају стакла, бакље лете ка аутобусу и једна упада кроз разбијени прозор. Шеснаестогодишња девојчица коју је бакља погодила почиње да вришти, што од ужаса од ситуације у којој се нашла, што од бола који изазива врели жар…
Ужас јој тек следује, када јој буду рекли да ће целог живота остати унакажена, да ће се стидети сама себе и крити од погледа и да никада неће моћи да буде слободна као остали – ако њени родитељи нису довољно богати да плате реконструкцију коже, уколико је она уопште могућа. […]
[ ... види цео чланак ... ]