(Сатирични игроказ у два чина)
Место и време дејствија: Радња се збива у болничкој соби на хируршком одељењу. У великом мувању и трчању увозе пацијента ког је задесила опасна рана од револвера. Пацијент лежи на колицима, око њега се ужурбано врти милосрдна сестра, док се у суседној соби за операције припремају лекарски оператори.
Лица: Пацијент (грађанин), Милосрдна сестра, Г-дин Доктор (Примаријус), Г-дин Председник Владе (Власт)
ПРВИ ЧИН
(Милосрдна сестра у великој хитњи распрема пацијента, спремајући га за тренутну операцију. У један мах она зачуђено застане, испусти завоје, па преко рамена довикује лекарским операторима у суседној соби.)
Милосрдна сестра: Господине докторе! Та погледајте, за име Бога, пацијент уопште нема рану!
Г-дин Доктор (промаља главу, бришући руке): Како то мислите – нема? Немојте да ми ту уносите забуну у медицинске протоколе!
Милосрдна сестра: Па лепо, ево нема. Прегледала сам га и уздуж и попреко, и стомак и ноге… и… и… међу ноге… ни огреботине нема човек! Чист као суза! Здрав и, богами, прав!
Г-дин Доктор (улази строго, намештајући наочаре): Сестро, молим вас, гледајте ви своја посла и држите се редовне болничке дисциплине! Овде сам ја лекар, бечки ђак и примаријус, и моја је реч по науци последња!
Милосрдна сестра: Али, господине докторе…
Г-дин Доктор: Нема ту никаквог „али“! Ако је у полицијској депеши је јављено да је послат са револверском раном, он има да буде рањен! Са раном је ушао у овај протокол, са раном има и да изађе из ове установе! Чиста администрација!
Пацијент (бојажљиво диже главу): Господине докторе, ако срдечно могу да приметим…
Г-дин Доктор (прекида га, благонаклоно): А, ево га и наш цењени рањеник! Ништа се ви не секирајте, господине, наш конзилијум ће то све по најновијој европској науци да среди. Све ће бити у најбољем реду.
Пацијент: Али, господине докторе, мене нико није упуцао, ја немам никакву рану!
Г-дин Доктор: Наравно да имате, само ви то лаички не разумете. Ви сте своју грађанску дужност одрадили чим сте легли у ова колица. Сад препустите ствар државној медицини.
Пацијент: Ама, човече, погледајте ме, здрав сам!
Г-дин Доктор: Е, не берите бригу за то, мој господине. Направићемо је ми! Кад вас моји асистенти закрпе и зашију, ни рођена мајка неће приметити да није права. А ради веће аутентичности и државног угледа, можда вам извадимо и слепо црево или шта слично. (Милосрдној сестри) Сестро, уводите га одмах у салу, време тече!
(Доктор излази важно. Милосрдна сестра са уздахом наставља да спрема престрашеног пацијента.)
ДРУГИ ЧИН
(Операција је срећно извршена. Пацијент лежи у кревету, сав у завојима, изможден од хлороформа и у страшним боловима. Одједном се отварају врата и у собу улази Г-дин Председник са силном пратњом, извештачима, жандармима и жбирима. Велика је гужва и парада. Председник је изванредно расположен.)
Милосрдна сестра (шири руке, покушавајући да их заустави): Покорно молим, господо! Није по правилима санитета! Овде је строга асепса, угрожавате екселенцијо живот овом јаднику!
Г-дин Председник (маше руком): Е, не мари ништа, сестро, неће му пропасти каријера за пет минута. Нећемо дуго.
Милосрдна сестра: Али, нисте прошли кроз обавезну дезинфекцију карболном киселином!
Г-дин Председник (напрасно се уозбиљи, увређено): Шта кажете? Да сам ја нечист? Ја, Председник Владе и народни првак, да носим клице?! Срам вас било, пазите шта говорите пред штампом!
Милосрдна сестра (уплашено се клања): Опростите, Ваше превасходство… нисам тако мислила… покорно се извињавам! (повлачи се у ћошак)
Г-дин Председник (раздрагано прилази кревету): Па како је наш дични јунак? Како је наш народни соко?
(Пацијент само испушта дубоке уздисаје и стење од јада)
Г-дин Председник: Морам признати, господине, одиграли сте ову представу за чисту десетку! Ви из тајне службе стварно знате свој посао. Оно бацање у прашину вам је било као у француским позориштима. Дај да видимо те ране за отаџбину! (Задиже чаршав) Аух, погледајте само! Како су га мајсторски удесили, изгледа ко рођено, као праве правцате ране! Свака част! Ја још од прошле епидемије тврдим да су наши београдски лекари први у Европи! (Окреће се доктору) Докторе, честитам вам на овом научном успеху! (Доктор се самозадовољно клања и глади бркове, а Председник виче ка вратима) Где је онај журналиста из „Чаршијског ждребца“? Овде, господине! Сликајте овај призор за сутрашњи број!
(Фотограф, мучећи се са троношцем и магнезијумским прахом, диже апарат изнад глава присутних чиновника и шкљоца наслепо уз велики бљесак и дим)
Пацијент (стењући и јаучући): Ама, господине… они су мене стварно… стварно искасапили и оперисали!
Г-дин Председник: Е па шта? Тим боље! Доктор се мало више занео у свој уметнички занат. Проћи ће то као на псу.
Пацијент: Како тим боље? Отворили су ме на правди Бога!
Г-дин Председник: Немојте сад ту да ми терате неку опозициону политику и да кварите ову лепу државну ствар. Овако је много сигурније. Сад ниједан опозициони лист не може да штампа како је све ово била измишљотина и позориште. (Окреће се свом шефу кабинета) Писару, прибележи г-дина доктора у протокол за Орден Светог Саве трећег степена. (Поново пацијенту) А ви, пријатељу, без бриге. Оно што вам је обећано у министарству – оно место класификатора прве класе на царини – биће решено одмах чим се преброје гласачки листићи. А сад, остајте у здрављу, мени ваља ићи на седницу Владе, чекају ме крупна државна питања!
(Г-дин Председник излази важан и ужурбан, а за њим се сва пратња разилази у великој граји. У соби остају само унезверени пацијент и милосрдна сестра. Гледају се у потпуној тишини.)
(Брза завеса)
Чланак у сутрашњем издању „Чаршијског ждребца“
Ово је дорађен текст на основу оригиналног текста Пацијент овај пут урађен језиком са почетка двадесетог века