Пре неких месечак дана, замало не згазисмо колима омањи чопор паса на путу. Срећом, Јелена је успела да их избегне.
Но, у целој тој гунгули укапирали смо да су керови окупљени око мачета, стадосмо и ја изађох да растерам псе. Керови су одмах побегли, а маче је остало само на сред пута у мраку. Имао сам намеру да га склоним са пута да га неко други не згази јер је било зифт црно и да не би керова, ми бисмо колима прешли преко њега не приметивши га.
Кад сам га узео у руку, постало ми је јасно колико је ситно. А уз то је и кмекало као што мачићи кмечу када траже млека. […]
[ ... види цео чланак ... ]
