Јаворска вечна стража
уснула а пази
да Турчин опет
Србију не гази.
Под Василиним врхом
укопана стоји,
чета мала
а велика броји.
Сви на једном месту
неми а све рекли
потомству за углед
јер нису поклекли.
На немачкој телевизији АРД једном приликом приказан је документарни филм на тему рата Нато савеза против Југославије 1999. године. Филм је приказан само једном и затим је нестао са јавне сцене као непожељан.
[…]Руски новинари Јевгениј Баранов и Александар Замислов, снимили су за први канал руске државне телевизије документарни филм „Крај – осуђени на прогонство“.
Приказали су виђење ствари на Косову и Метохији које светска јавност није баш имала прилике да види, а и ми смо у доброј мери били ускраћени.
[…]Пре него што крену у неки ратни поход зарад прљавих интереса америчких моћника, војници би требало да се добро обавесте за кога стављају главу у торбу.
Статистика каже да је број погинулих у односу на рањене војнике у ратном походу на Ирак значајно смањен него у претходним ратовима. Вероватно је разлог томе да је начин ратовања промењен, да америчка војска мање улази у директне сукобе са живом силом већ ратује из даљине користећи средства за масовно уништење живе силе, цивила и објеката тако смањујући ризик за своје људство.
Ево примера бруталног убијаља из даљине, чак и рањеника:
Ипак, не може се нека земља освојити без живе силе, а тада на сцену ступају герилски напади, изненадни и брзи. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Ми у Србији смо на својој кожи осетили дволичност Сједињених Америчких Држава (САД) и не чуди зашто смо мање-више непријатељски настројени према њима. Међутим не бих о томе овом приликом, има нешто важније чак и од нас.
Свако мало, то јест, кад год се САД огласи претњама или протестима због поступака или деловања неке државе или групе, а као разлог наведе заштиту светског мира подсетим се једног догађаја, који је обележио историју и занавек запечатио однос који свако разуман може имати према САД.
Идуће године ће бити 65 година од шестог августа 1945. године, када су САД бациле атомску бомбу на Хирошиму, а три дана касније и на Нагасаки убивши грозном смрћу, у једном трену, незамислив број људи. […]
[ ... види цео чланак ... ]
