Радња се дешава у болничкој соби на хирургији. Ужурбано увозе пацијента због животно опасне ране нанете ватреним оружјем. Пацијент је на кревету, око њега ради медицинска сестра, у суседној просторији се припрема хируршка екипа.
Улоге: пацијент, Медицинска сестра, доктор, председник
ПРВИ ЧИН
(Медицинска сестра ужурбано распрема пацијента, припремајући га за хитну операцију. У једном тренутку застане зачуђено и окрене се ка просторији где је лекарска екипа.)
Медицинска сестра: Докторе! Пацијент нема рану! Погледајте!
Доктор: Како нема?
Медицинска сестра: Па ево нема. Прегледала сам и абдомен и обе ноге, ни огреботине.
Доктор: Сестро, ви само треба да радите свој посао. Овде сам ја доктор и ја одлучујем о томе.
Медицинска сестра: Али…
Доктор: Нема али! Пацијент је примљен са раном, са раном ће и изаћи.
Пацијент: Докторе…
Доктор (пацијенту): А ви како сте? Не брините, ми ћемо то све да средимо, биће све у реду.
Пацијент: Али докторе, ја нисам рањен.
Доктор: Наравно да јесте. Ви сте одрадили ваш део посла. Сад препустите све нама.
Пацијент: Али докторе, немам ране.
Доктор: А не брините се ви за то. Направићемо. После операције нико неће моћи да примети. Можда вам извадимо и неки орган аутентичности ради. (Медицинској сестри) Сестро, уведите га у салу.
(Доктор излази из собе. Медицинска сестра наставља да припрема пацијента који хистерично протестује)
ДРУГИ ЧИН
(Операција је обављена. Пацијент је у кревету, изможден од операције, у боловима. У просторију улази Председник са пратњом. Велика је гужва. Председник је видно расположен.)
Медицинска сестра (обраћајући се председнику): Молим вас! Није хигијенски! Угрожавате пацијента!
Председник: Неће му ништа бити, нећемо дуго.
Медицинска сестра: Али, нисте прошли дезинфекцију.
Председник: Хоћете да кажете да сам ја кужан? Ја, Председник?!
Медицинска сестра (покуњено): Не, не не.. никако! (повлачи се)
Председник: Тако! Склоните се. Ви сте обична медицинска сестра и мислите да знате о хигијени више од мене. (Прилази и обраћа се раздрагано пацијенту) Па како је наш јунак?
(Пацијент стење и јечи од болова и не стиже да одговори)
Председник: Морам признати, одлично сте оно одиграли. Ви из службе сте баш вешти. Како си се само бацио, као Жан Клод Вамдам. Дај да видим ране јуначке! (Открива пацијента) Ауу, како су ово добро обавили, изгледа као право! (Пипа превијено место па пацијент јекне) Свака част! Кажем ја још од ковида да су наши лекари најбољи на свету. (Окреће се доктору) Докторе! Честитам! Одлично сте ово урадили! (Доктор се самозадовољно смешка, а председник се сада окреће ка осталима у просторији) Где је онај новинар? Новинар! Дај сликај ово!
(Фотограф не може да се пробије кроз гужву па диже фотоапарат изнад глава и фотографише наслепо)
Пацијент (уз стењање): Па они су мене стварно оперисали!
Председник: Стварно? Ма добро, доктор се мало више унео. Нема то везе, биће добро.
Пацијент: Како добро?! Искасапили су ме!
Председник: Немојте сад да се жалите. Испало је још и боље. Сад нико неће моћи да тврди да ништа није било. (Обраћа се некоме у гомили) Мијо, прибележите доктора да му доделимо неку награду. (Поново се окреће ка пацијенту) А ви, немојте да бринете. Оно што смо вам обећали све ће бити испоштовано. Одмах после избора. Хајде само се ви лепо одморите, а ја идем, чека ме још државног посла.
(Председник излази. Сви се за њим разилазе. У просторији остају само пацијент и медицинска сестра. Ћуте.)
(завеса)