Кренуо једног дана мој отац да уреди стари храст.
Дохватио тестеру и искасапио га. Скратио му све гране скоро до стабла и оставио само младе изданке.
Кад смо видели шта је урадио, нагрдисмо оца.
Како је време пролазило, изданци израсли, јаки са густим лишћем, јер није било старих дебелих грана да сисају сок из корена. Храст се развио, разлистао, попунио и постао најлепши у крају.
Можда би тако требало и са државом?