Теме: Друштво

Регионализација Србије – замајавање или шарена лажа?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/2536

Република Србија, велики грбИзгледа да се већ почела припремати нова предизборна платформа. Под притиском Европске уније и Војводине, а тек мало и потреба грађана, политичари су одлучили да регионализацију узму у уста и да на њој почну да граде поене.

До сада се о потреби децентрализације друштва и економије Србије није озбиљно разговарало а мој утисак је да ни сада нема неке веће озбиљности – све је то пуко политичарење и подилажење неким интересима само не потребама грађана.

Здраворазумски гледано, подела српског друштва и економије на регионе јесте неопходна, јер садашњи претерано централизовани односи не доносе добро, а врло је могуће да у будућности изазову озбиљна трвења и незадовољство. Мислим да није више потребно много објашњавати зашто је потребно да се Србија регионализује, али је итекако потребно да се осмисли начин како да то буде урађено.

Нажалост сви досадашњи планови регионализације заснивају се на политичким, економским па и националним потребама одређених интересних група, а не српског друштва у целини. Регионализација, пак, треба управо да се заснива на испуњавању потреба целог друштва, без угрожавања његовог опстанка и напретка.

Шта нам се тренутно нуди? Пре свега статистичка регионализација која је у ствари формална, а последица је директног притиска Европске уније да Србија мора проћи процес регионализације на путу европске интеграције.

Таква регионализација не испуњава потребе друштва и чак их карикира јер предложена регионална подела има врло мало тога заједничког са реалним потребама становништва – често региони обухватају територијалне целине које немају скоро ништа заједничког, почев од друштвених и економских интереса а неретко су у врло неповољној међусобној територијалној позицији, изоловани непогодном географијом, и без погодних саобраћајних веза. Неретко, у истом региону постоје два или више јаких економских центара тако да се ствара непотребно сукобљавање око надлежности и утицаја.

Такав је, на пример, будући Западни регион (сам назив показује колико је такав регион неприродан – чак нема ни погодно име које може да упути на постојање било какве целине). Он обухвата четири града од којих сваки за себе претендује да буде регионални центар. На све то, Шабац и Ваљево су географски толико изоловани од Ужица и Чачка, без добрих саобраћајних веза тако да је функционисање једног таквог региона потпуно незамисливо. Такав регион ни на папиру не може да опстане, а ово није једини регион  коме се овакви проблеми очитавају.

Додатно, постојећи план регионализације излази у сусрет Војводини као регији чије политичке власти пословично теже ка отвореном одвајању од Србије. Узевши у обзир и да је то превелика територија за једну регију, несразмерна другим целинама у Србији, Војводина треба да буде подељена на бар два региона.

Не треба сметнути са ума ни отворено залагање муслиманских националиста да кроз регионализацију добију регију у којој би имали националну надмоћ. Предвиђена регионализација им то не омогућава, али је то и даље питање које ће, сасвим извесно, у будућности бити предмет политичке трговине.

Пре спровођења регионализације, неопходно је установити неке опште принципе који ће искључити формирање региона у складу са било којим другим интересима осим општих интереса нашег друштва. Ти принципи могу бити на пример:

Принцип промене из корена

Неопходно је потпуно занемарити садашњу територијалну поделу Србије на нивоима вишим од општине и нову регионалну подели засновати на потпуно новим принципима.

Принцип јасног дефинисања улоге региона

Регион би требало да обезбеди грађанима који у њему живе квалитетнији живот, који је последица њиховог сопственог рада. То значи, пре свега, могућност да раде и зарађују, али и да располажу са тим што су зарадили.

Неопходно је да становништво региона може да одлучује о својим општим и заједничким потребама и да их задовољава, било да се ради о изградњи путева, образовних центара, здравствених центара, институција културе  и свега осталог што се тиче напретка региона и побољшања квалитета живота.

Принцип слободног стварања региона

Регионе треба да стварају друштвене заједнице које су упућене једне на друге, и које имају јасне и изражене заједничке потребе и интересе које заједнички могу да задовоље.

Погрешно је прописивати регионе по било ком другом кључу. Регион треба да буде производ природне потребе становништва ан неком простору да заједнички задовољава своје интересе, а не прописане политичким одлукама, статистичким мерилима или заснован неким другим неприродним принципима.

Регионе треба да стварају општине, тако што ће пронаћи своје заједничке интересе и склопити међусобне споразуме којима ће одредити те интересе и начин њиховог задовољавања. Општине, у одлуци са ким ће да се регионално удруже, треба да буду слободне, с тим да територијална повезаност мора неопходно бити остварена.

Принцип функционалне поделе надлежности

Формирање региона не треба да значи да он одређену државну или друштвену функцију преузима од досадашњих административних структура. Баш напротив, све државне и друштвене структуре треба да имају одговарајућу улогу у спровођењу свих интереса друштва. Општина, као мања административна целина треба да има надлежност да одлучује о свим питањима која су за њу важна, али да своје одлуке мора да усклађује са општијим потребама израженим управо кроз регионално удруживање али и државу.

Тако и регион треба да има могућност да задовољава своје опште потребе, али усклађене са оштим интересима исказаним на државном нивоу.

Свако друштвено питање може регулисати на државном нивоу, у оквиру тога на регионалном и на крају на општинском нивоу.

Узмимо на пример образовање. Неопходно је да општина, па чак и мања административна јединица треба да одлучује о начину задовољавања потреба и интереса свог становништва за образовањем, али да то мора бити у складу са заједничким интересима на нивоу региона и наравно у складу са образовном политиком која је одређена на државном нивоу. Како у овој, тако и у свим другим областима.

Добро је, и да се у оквиру региона избегне централизација. Не морају све регионалне институције бити смештене у једном административном центру. Напротив, могуће је остварити такву организацију администрције да је грађанима она доступна у месту где живе, а да не постоји потреба да путују у административни центар.

Наравно, постоје неки друштвени интереси који се по природи не могу спроводити на нижим нивоима друштвене организације, те они треба да буду ограничени на државни или изузетно на регионални ниво.

Принцип регионалне заступљености у доношењу одлука на свим нивоима

Грађани треба да буду равноправно регионално заступљени у свим нивоима власти и политичког одлучивања. Политички систем треба да буде тако организован да представници грађана на сваком нивоу до Скупштине Србије испуњавају принцип равномерне регионалне заступљености.

Принцип очувања друштвене и територијалне целовитости државе

Регионална подела треба да буде тако спроведена да ни на који начин не буде угрожена друштвена или територијална целовитост државе. То значи да се не сме дозволити да се кроз регионално удруживање остварује било који интерес који по било ком основу издваја регион на друштвеном или територијалном принципу, а који може довести до сепаратизма.

Принцип равномерности региона

Неопходно је обезбедити механизме који обезбеђују равномерни развој региона. То се може обезбедити увођењем администативних ограничења у слободном регионалном удруживању – по критеријума минималне и максималне величине територије региона, минималног и максималног број становника, минималне и максималне економске моћи региона, ограничења у изоловању региона по националној структури становништва и сличним критеријумима. Они региони који не испуњавају минималне критеријуме не могу бити формирани, а они који прекораче максималне, морају бити подељени на мање целине.

Економска равномерност се може остварати и управљањем приливом новца у регионе, тако да се укупни друштвени приход равномерно и правично распоређује. Циљ мора бити равномеран развој, а то значи да треба умањивати процес сливања новца из економски слабијих региона у економски јаке центре, доводећи до сиромашења једних и богаћења других.

Потребно је обезбедити да се новац створен у сиромашнијим регионима ту и задржава, као и да се новац из јаких економских центара враћа у сиромашније регионе. То се може остварити позитивном пореском политиком и разним олакшицама, а делом се равномерност може остварити и кроз учешће региона у финансирању општих друштвених интереса сразмерно својом нивоу развијености.

Равномерност не сме бити спровођена кроз уједначавање. Не треба тежити просеку него подстицању развоја неразвијених. Мерила развијености треба да буду таква да одсликавају стварно стање, а не да представљају свођење на просек. У Србији је неравномерност развоја превише изражена тако да упросечавање нигде не води, јер је просек и даље испод нивоа прихватљивог.

Свестан сам да овакво размишљање лако може да наиђе на критику па и подсмех. Не очекујем да се ови принципи могу спровести јер ми је веома јасно да политика и иначе, а нарочито у Србији, не почива на потреби исуњавања општих потреба друштва већ скоро искључиво на задовољење интереса појединаца или малих интересних група.

Ипак, не могу да очутим ово свакодневно замајавање коме су грађани Србије подвргнути. Уместо да размишљају о томе као да на најбољи начин остваре своје потребе, дато им је да расправљају који град треба да буде регионални центар.


Поделите овај чланак са пријатељима


16 comments to Регионализација Србије – замајавање или шарена лажа?

  • Ivan

    Apsolutno ste u pravu kada je u pitanju novi zakon o regionalizaciji, koji za cilj ima prividnu regionalizaciju sa ciljem da se maskira dalja centralizacija vlasti.

    Doduse, ne slazem se sa principima jednakosti ekonomskog razvoja regiona. Jer taj put vodi uvek nazad, centralizaciji vlasti i drzavne uprave. Takodje, treba dozvoliti slobodno donosenje pravnih propisa, koji nisu usaglaseni sa drugim regionima, a koji su u okviru ustava i ustavnih nacela. Jer se na taj nacin daje regionima da sami implementiraju svoja resenja, onako kako sami smatraju da je najbolje.

    Imali smo odlican zakon o lokalnoj samoupravi, koji je trebao da predstavlja pocetak korenite regionalizacije. No, njega je na kraju unakazio Kostunica novim zakonom o lokalnoj samoupravi, ciji je rezultat dalja centralizacija vlasti i predaja partijskim strukturama.

    Moram Vam reci da mi je jako drago kada vidim da nekoga briga sta se desava u zakonodavstvu. I kada neko siri i razvija politicku svest na lokalnom nivou. Svaka cast! Samo tako nastavite.

  • Не бих баш рекао да би било добро дати регијама толику слободу да доносе сопствене законе. То би пре свега направило хаос јер би грађани морали да поштују закон оне регије у којој се тренутно налазе, а на овако малом простору то би било много компликовано.

    Правно окружење треба да буде хомогено, и тиме једноставно.

    Не видим како економско уједначавање може водити централизацији. Ако су све регије подједнако економски развијене онда не пости ни тежња ка централизацији. Насипрот томе ако постоји неуједначеност, они економски јачи имају тежњу да постају центри и да тиме још више уоштравају неједнакост.

  • Nama iz Vojvodine je stvarno više glupo da objašnjavamo da nismo za odvajanje od Srbije. Zato menjam retoriku… i od sad ću da govorim da smo za pripajanje ostatka Srbije Vojvodini… pa nek onda neko drugi (a ne mi) dođe u poziciju da traži svoje novce od nas… a mi ćemo onda reći da su separatisti i autonomaši.

  • Ivan

    Nisam rekao da regijama treba dati da donose zakone, vec pravne propise i podzakonske akte. Tako, na primer, odredjena regija moze samostalno propisati koje genetski modifikovane kulture su dozvoljene, a koje zabranjene za upotrebu. Na taj nacin same regije odredjuju svoju agrarnu politiku. Imaju vecu autonomiju u svom odlucivanju. Liberalizacijom propisa i procedura, mogu privuci vise stranih investicija itd.

    Ekonomsko izjednacavanje uvek vodi centralizmu. Zasto? Pa jednostavno, kako obezbediti ekonomsku jednakost? Svako ce reci da odredjenim, slabije razvijenim regionima, treba pruziti ekonomsku pomoc. To prakticno znaci da treba napraviti jedno centralizovano telo, koje ce odlucivati o tome kome ce se uzeti sredstva, neophodna za pomoc ekonomski slabije razvijenim regionima i opet se vracamo centralizaciji.
    Cilj decentralizacije je da se regionima pruzi mogucnost da sami raspolazu svojom imovinom i prikupljenim sredstvima. Donosenje sopstvenih podzakonskih akata omogucava, snalazljivijima, da kroz pametne poteze privuku vise stranih investicija i stvore industrijske zone. Sto, dalje za rezultat ima vise radnih mesta, a samim tim visi standard gradjinima, razvoj i sve ostalo.

    Stevane, mislim da se gradjani plase pricom o odvajanju Vojvodine, kako bi se sprecila decentralizacija. Ovi u Beogradu mnogo vole da trose pare gradjana Srbije. A kada bi doslo do decentralizacije, onda bi morali da zive od sopstvenog rada, a ne od silnih monopola koje su napravili.

  • Тај пример са генетски модификованим културама ти баш и не стоји. Ако се на нивоу држави одобри или забрани гајење гентскимодификованих култура онда то мора важити на нивоу целе државе. Другачије је непрактично, јер ако рецимо нека регија дозвољава генетски модификовану храну а друга не, онд амора да постоји и нова администрација која ће то да спроводи, укључујући и додатну контролу хране у трговини између регија – неку врсту царине.

    Управо такве идеје и покаѕују да регије не треба да се понашају као државе у држави, односно не могу имати толики ниво независности да се поставља потреба увођења контоле промета роба и добара између регија – нешто што веоам подсећа на царину.

    Ту бар не морамо да нагађамо, знамо како је било док смо били у несиметричној заједници са Црном Гором.

    Неки централни органи власти наравно да морају да постоје јер они представљају државу. То није централизација. Централизација је када се промет добара, роба, људи и профита своди на један (или неколико) јаких центара. Управљање заједничким пословима није централизација.

    Потпуно економска независност ипрепуштање сопственој сналажљивости би имало смисла да не постоји затечено стање које је последица неправде и неравноменрог распоређивања деценијама уназад. Не може сад да се каже пуј пике не важи, сад свако својим путем.

    Не тако давно Београд на пример није имао баш овакву позицију на тржишту, већ ју је добио неправедном расподелом људи, добара, роба и профита. Супротно њему, неки не тако давни јаки економски центри су потпуно осиромашили и сада не могу да напредују чак и ако им се да поптуна слобода да сами располажу својим приходима.

    Неопходно је да се садашња превелика несразмера у развијености прво доведе на неки разуман ниво, а онда тек може да се говори о ослобођењу. За сада, они који су постали економски моћни захваљујући сиромашењу осталих, морају прво да потпомогну да се осиромашени доведу на економски ниво који им омогућава не само напредак, неко опстанак уопште.

    Пут ка одвајању Војводине је сасвим очигледан. Интересна група која има власт у Војводини предузима кораке који су благо речено некоректни. Да је војвођански пут прави одн аби га подржале и остале облсти које не спадају у Београд. Али оне се противе, јер то што ради Војвођанска власт је пут ка отцепљењу, а то нама у другим деловима Србије ван Београда није циљ.

    Под паролом „Где су наши новци?“ се раде ствари које никакве везе са новцима немају.

  • Slažem se sa Pedjom. Posto sam ja iz Vojvodnine, smatram da su potezi Pajtića, Čanka i ekipe iritirajući, nekorektni, i sa zadnjom namerom.

    Za to možemo da zahvalimo Borisu Tadiću i Demokratkoj stranci koja im to dozvoljava i koja je celi problem i stvorila.

    Čankova Liga ima oko 5% glasova u Vojvodstvu Srpskom a javnost stiče utisak da svi u tako misle.

    To je isključivo zbog političke trgovine DS koja im pušta vlast na pokrajinskom noivou zarad podrške na republičkom.

    Ja jesam za reginalizaciju, jer ovako kako je sad ne funkcioniše, ali nisam za rastakanje države.

    Paradoksalno, ali istinito, nama u Vojvodini Čanka na vlast nam je instalirao Beograd.

  • Ivan

    Cilj regionalizacije je da pruzi regionalnim upravama vecu vlast i nadleznost nad svojom teritorijom. A samim tim vecu kontrolu stanovnistva nad svojom okolinom.

    Centralizacija je potpuno suprotan koncept, koji podrazumeva koncetraciju vlasti na jedno mesto, a samim tim odlucivanja i kontrole.

    Koja je, onda, poenta regionalizacije i decentralizacije, ako ces opet imati jedan centar, jedno regionalno telo koje ce ti govoriti sta da radis.

    Sto se tice genetski modifikovanih proizvoda. Mislim da je to odlican primer. Jer ako ti se ne svidjaju, nemoj ih kupovati. Smanjena potraznja, dovesce do smanjene proizvodnje i samim tim ce postati neisplativi.

    Medjutim bolje pitanje je, koja je poenta zabraniti proizvodnju genetski modifikovanih proizvoda, a zatim uvoziti iste? Pa, nema je. Ali to se desava danas.
    OK ja mogu da prihvatim da ce odredjeni region, da bi zastitio sebe ili svoje organske proizvodjace, zabraniti bilo kakve genetske modifikovane proizvode. Ali zasto sprecavati neki siromasniji region da kroz genetski modifikovane proizvode poveca izvoz, smanji spoljnotgovinski deficit citavoj zemlji i donese ekonomski boljitak svom regionu? Zato je potrebno da regioni misle sami za sebe i sta je u njihovom najboljem interesu. Ne da im neko iz Beograda, ko inace uvozi iste te genetski modifikovane proizvode, govori da oni nisu zdravi i da ih ne treba proizvoditi.

    Ono sto se desava sa Vojvodinom ne vodi ka nezavisnosti. Ali vodi ka regionalnoj nejednakosti. Jer ce drugi regioni sada jos vise zaostajati za Vojvodinom. Upravo zato sto oni ne mogu da donose odluke koje Vojvodjani mogu.

    Sto se tice smanjivanja nesraznmere izmedju regiona i ekonomske pomoci slabijima. Ne znam za tebe, ali ja ne bi voleo da me neko kaznjava za moj uspeh. A to je upravo ono sto ce se desiti. Uspesniji ce biti kaznjeni za svoj uspeh u korist neuspesnih. Tom logikom su pokusali da pomognu zemljama u Africi, pa pogledaj koliko im je to pomoglo. Njihova ekonomska zavisnost o stranim donacijama se samo povecala. A Afrika je, inace, najbogatiji kontinent na planeti.

    Beograd je svoju ekonomsku superiornost zasnovao na drzavnim monopolima. Na cinjenici da za sve moras da ides u Beograd. O svemu se odlucuje u Beogradu. Pa, samim tim, najbolje ti je da budes i radis u Beogradu. Ne smatram da ljudi koji dobro rade treba da budu kaznjeni zato sto zive i rade u Beogradu i zato sto su uspesni.

  • Не треба све гледати црно – бело. Централизована и децентрализована власти нису супротности. Власт у једној држави по својој суштини мора бити централизована. Иначе власти нема.

    Процес децентрализације не поништава централну власт него се тиме смо неке надлежности централне власти преносе на ниже облиек власти који су ближи грађанима и тако могу брже и практичније да се примењују и задовољавају њихове потребе.

    У том поступку треба преносити оне надлежности за које то има смисла и у мери у којој то има смисла. Оне за које је очигледно да нема смисла преносити их на локалне самоуправе су рецимо гранична служба, војска, полиција и сличне службе. Стбар је само у томе да се добро процени и на локалне самоуправе пренесу надлежности које ће тако бити функционалније, односно спроводиће се практичније и ефикасније.

    Немогуће је направити државу у којој је власт потпуно децентрализована. То онда више није држава. Одређене надлежности морају остати у домену централне државне власти, да би држава могла да функционише.

    Наравно, децентрализација не може да функционише ако се централна власт и даље бави стварима које ометају слободу у регијама, зато је и неопходно да регије и у самој централној власти буду равномерно заступљене, најпре кроз њихове представнике. У чланку сам то навео као неопходан принцип: да регије буду равномерно заступљене у центрланој власти све до нивоа Скупштине. Тако централна власт неће моћи да буде употребљена у корист само неке повлашћене регије.

    Пример са генетски модификованом храном је незгодан јер ту постоји посебно питање да ли тако несто уопте треба дозволити или не. Ја говорим о општем принипцу, да ниједна регија не сме имати надлежности којима може да угрожава друге регије. Ако једна региај дозволи производљу и промет модификоване хране а друга то забрани, онда су да тва прописа у озбиљној колизији јер их је немогуће спровести услед непостојања граничних служби између регија.

    Да се манемо генетски модификоване хране, шта ако нека регија одлучи да укине царине на неке робе? Та роба ће на слободном унутрашњем тржишту бити доступан на целој територији државе па и у оним регијама које нису укинуле царине. Шта ако нека регије прогласи марихуану и друге лаке дроге легалним?

    Промет робама у оквиру државе је немогуће контролисати, јер на унутрашњем тржишту не постоје одговарајући механизми, а одговарајући механизми су границе и пограничне службе.

    Управо овакву ситуацију смо имали са Црном Гором док смо са њом били у заједници и они су то злоупотребљавали у тој мери да је Србија морала да оформи граничне службе према Црној Гори иако је то све била једна држава. Ваљда смо се на том примеру научили нечему?

    Инсистирање на таквом нивоу децентрализације који условљава да се измеђшу регија морају поставити граничне и инспекцијске службе, а да проток роба и људи не може бити слободан, већ се мора контролисати, није ништа друго до заговарање отцепљивања неких регија или чак распарчавања државе у целости.

    Да би се децентрализација могла спровести неопходан услов је да се смањи несразмеран развој који је последица централистичких процеса. Не може се почети од затеченог стања јер затечено стање није последица успешног рада него повлашћеног положаја једних и незавидног положаја других.

    Садашње тржишпте у Србији је цнетрализовано и оно не сме осати такво у процесу децентрализације. Децентрализација неће заживети ако Београд и даље остане толико јачи економски центар да ће и даље сва економија бити усмерена ка њему. Наравно, Београд треба да буде центар али незахваљујући томе што је одвукао сав новац из осталих области у Србији.

    Није кажњавање када некоме ко се обогатио захваљујући нелојалној конкуренцији и повлашћеном положају одузмеш такво богатство и вратиш га ономе од кога је оно отето. Тај процес свакао неће осетити они који раде и који су успешни у свом послу. За њих све остаје исто, само што Београд више неће моћи да располаже свим приливима у буџет, него ће један део морати да одвоји и расподели онима који су мање развијени.

    Не може се дозволити да Београд може да гради толике мостове, путеве и аутопутеве, а да при том у осталом делу Србије нема пара ни да се закрпе рупе и ако је добар део тих пара које Београд троши у ствари узео из целе Србије захваљујући процесима централизације.

    Добро је што ће децетрализацијом новац остајати у локалним самоуправама, али шта са парама које су до сада покупљене? Пуј пике не важи? Неће моћи.

    Поступак постизања равномерног развоја може да буде једноставан. Узме се неко разумно мерило развијености и разуман циљни однос између најразвиејнијих и неразвијених. Тада се расподела врши тако да они који су развијенији делом враћају новац у неразвијеније области (најбоље кроз инвестиције и јавном сектору односно инфраструктури, јер су право ту највиче и виде разлике). Како пролази време, разлике између неразвијених и развијених ће се постепено смањивати, а тиме и обавеза преливања финансија, све док се не постигне циљни однос развијених и неразвијених. Тек тада може да се ствар препусти слободном тржишту.

    Додатно, може се на државном нивоу установити посебан порез на инвестиције који ће бити намењен за постизање равномерности, а који ће зависити од развијености регије. Тако у регијама које су веоам развијене тај порез би био већи а у оним које су мање развијенемањи или би био укинут. Тако би инвеститори били мотивисани да улажу у мање развијеним областима, а остварени приходи би се опет користили за инвестиције у јавни сектор и инфраструктуру.

    Ако се тако не уради, неразвијени су осуђени на пропаст јер они немају од чега да почну. Немају путеве јер кад се одлучује о градњи путеве увек се улаже у Београд и Војводину а за остале се закључује да „нема економске оправданости“. Самид а финасирају не могу, јер им је привреда потпуно опустошена понајвише тако што су инвеститори из Београда покуповали предузећа по Србији да би их зауставили и омогућили својим предузећима која се налазе у Београду, да преузму тржиште.

  • Ivan

    Ispravljanje nepravdi kroz oduzimanje su pokusali kumunisti posle drugog svetskog rata. Svi smo svedoci toga sta se desilo. I sve mi to nekako lici na marksizam.

    Licno, veliki sam protivnik bilo kakvih poreza. Pogotovu na investicije. Javna potrosnja u nasoj zemlji je, prema priznanju samih vlasti, oko 47%. Neke procene su da je poresko opterecenje 57% BDP!!!!! Primer, u Svedskoj je 30%, koja se smatra jednom od najoporezovanijih zemalja EU.

    Pogledajte samo sta se desilo kada je pala cena nafte na svetskom trzistu. Prvo su podigli akcize, jednom, pa drugi put. Zatim su uveli novi porez na gorivo, koji ce navodno otici na izgradnju novih puteva, pa su onda uveli i neku novu ekolosku taksu. Dok nisu nabili cenu goriva na proslogodisnji nivo. Kada je cena nafte na svetskom trzistu pocela da raste, samo su podigli cenu goriva. Nisu ukinuli one silne poreze.

    Mislim da se sustina nase, sada vec rasprave, vrti oko sledeceg: „šta ako neka regija odluči da ukine carine na neke robe? Ta roba će na slobodnom unutrašnjem tržištu biti dostupan na celoj teritoriji države pa i u onim regijama koje nisu ukinule carine.Šta ako neka regije proglasi marihuanu i druge lake droge legalnim? “

    U Vasoj prethodnoj izjavi bih samo zamenio rec „carine“ sa recju akcize, poreze i druge namete. I kada bismo ga primenili na mom primeru cene goriva. Jasno je da bi u tom slucaju ljudi iz tog regiona isli da kupuju gorivo u drugi region, koji nema te akcize i poreze, a samim tim ima jeftinije gorivo.

    Na taj nacin ce onaj region koji preterano opterecuje svoje gradjane raznim nametima biti kaznjen. Poslovi ce migrirati ka onim regionima i regionalnim vlastima koje stede i ne rasipaju. Koje pametno i savesno investiraju svoje resurse u razvoj i infrastrukturu.

    Kada je reci o marihuani, to znaci samo da ce narkomani odluciti da se nastane na regionu koji je proglasio te supstance legalnim. Kriminal od prodaje marihuane u drugim regionima bi opao; jer, zasto bi neko kupovao i uzivao marihuanu u regionu gde je to ilegalno; i gde bi mogao biti kaznjen za to, kada moze legalno kupovati istu u regionu gde je to legalno.

    E, sad na regionu koji je marihuanu proglasio legalnom, je posao da se izbori sa silnim narkomanima i svim drugim socijal-ekonomskim problemima koje narkomanija vuce.

    Sto se tice Crne Gore. Nije se ona osamostalila zbog carine, vec zato sto nije htela da slusa Beograd. Zato sto nije htela da zavrsi kao Nis, koji inace ima vise stanovnika nego Podgorica, Budva i Kotor zajedno. Nisu oni otisli zbog Srbije ili Srba, vec zbog Beograda i centralizma koji on namece.

    Da li si ti mogao da zamislis, da ce posle odvajanja Crne Gore mleko kravica i jogurt kostati manje u Crnoj Gori, nego u Srbiji? Mislim, kakav apsurd. Mi ih proizvodimo, i kod nas su skuplji nego u zemlji u kojoj ih izvozimo.
    Mislim da smo svi mi malo zaplaseni tom decentralizacijom, zbog skorasnjih otcepljenja. A sve mi se, nekako cini, da nas namerno plase…

  • Иване, не могу баш рећи да разумем за шта се ти тачно залажеш. Ти би хтео регионализацију али да се ништа непромени.

    Ваљда је нормално да се оно што је неправедно стечено врати ономе од кога је узето, не видим зашто ти је ту проблем?

    Пореска политика може да буде свакојака, па рецимо и у томе да се порез смањује по неком критеријуму. То је сасвим природан инструмент којим држава располаже.

    Ваше тумачење ситуације када нека регија нешто дозволи што је у другим регијама забрањено је потпуно неодговарајуће.

    Није поента у томе где ће да се скупљају наркомани, него што таквом неком одлуком регија може да омогући да у државу несметано улазе робе које су у другим регијама забрањене а да не псотоји начин да се те регије заштите од промета таквих роба осим да формирају и затворе границе према регији која их угрожава.

    Борба против криминала и трговине наркотицима би постала беспредметна у целој држави јер би таква регија била уточиште криминалцима – место где могу да оду у било ком тренутку без икаквих компликација јер не постоји граница и гранична служба. Замисли само ситуацију даполициај у једној регији направи потеру за криминалцем и он успе да им испред носа пређе на територију друге регије где више није криминалац.

    На крају, испаде да би и полиција и војска а и царинска служба такође требало да се децентрализују како би се држава поптуно децентрализовала и да би постојала само на папиру.

    Ништа боље није ни ако се ради о увозу без царина – то је директан атак на све регије у држави које царну не укину.

    На крају крајева, то је одличан механизам да се злопуотреби деценрализовани систем за прављење још већег јаза између развијених и неразвијених. Држава је зависна управо од фискалних прихода и нека регије себи може да приушти да укине одређене порезе само ако је веома јака економски. То значи да би потенцвијално такве мере урпавопримењивале регије кје су већ економски јаке, јер оне слабе то не могу да ураде а да озбиљно не угрозе опстанак. То би тек била нелојална конкуренција која би процес још већег раслојавања само драматично убрзао.

    Све више сам уверен да се ви у ствари управо залажете за сецесионистичку децентрализацију.

  • Ivan

    Ne, niste me razumeli. Carina i kontrola protoka robe je nesto sto je deo suvereniteta jedne drzave. I regije sa tim nemaju nista. Realno, ja ne predlazem nista novo. Model koji ja predlazem se vec primenjuje u Svajcerskoj, SAD-u, pa i Nemackoj.Mozda je moj model najblizi onom u SAD-u, ali to sad nije bitno.

    Gledajte, decentralizacija ne podrazumeva oduzimanje suveriniteta. To je ono sto vi mesate sve vreme i sto vas, po mom misljenju, zbunjuje. Dakle, regioni nemaju suverenitet, vec imaju pravo odlucivanja u oblastima koje im dozvoljavaju ustav i zakoni Republike Srbije. A lokalna vlast odlucuje kako ce sprovoditi iste.

    Ako bismo primenili vas model, sa preraspodelom dobara, vratili bi se na isti centralisticki model. Jer da bi razvijeniji region platio pomoc nerazvijenom, mora podici poreze. Sto znaci da ce politicari tog regiona reci svojim biracima, da moraju da podignu poreze, jer ih centralna vlast tera da plate drugom regionu pomoc. A to za stanovnike znaci vise cene, inflaciju, manje plate i materijalnu nestabilnost.
    Sta ako stanovnici tog regiona kazu da nece da placaju tu pomoc? Sta ako oni smatraju da centralna uprava nepravedna, kada ih primorava da placaju pomoc drugom regionu? Sta ako zakljuce da im se zbog toga ne isplati da budu deo Republike Srbije? Sta ako odluce da proglase nezavisnost?

    Vidite, efektivno, sada ste vi taj, koji se zalazete za secesionisticku decentralizaciju!

    I to je glavni razlog zbog koga sam protiv ekonomske preraspodele. Zato sto to samo pojacava ideje secesionizma. Ne stisava ih. Sloboda u donosenju sopstvenih odluka i dobrovoljne pomoci su mnogo jaci u stisavaju secesionizma i jacanju zajednistva.

    Slazem se sa vama da ono sto nam predlazu nije nista drugo do statisticka regionalizacija sa ciljem da se dalje centralizuje vlast. Kao i da se o tome nedovoljno raspravlja u javnosti, a da je to jedno od najvaznijih pitanja za buducnost ove zemlje. Ali, mogu videti, takodje, da su Vasi stavovi daleko konzervativniji od mojih. Mozda sam previse liberalan za Vase poimanje. Ne znam. Ali ono sto znam, i u sta sam siguran, je da nisam secesionista.
    Lokalne samouprave moraju preuzeti odgovornost za svoju nespospobnost. Vranje, koje je pune tri godine uplacivalo novac od taksi sa pogresnim pozivom na broj i ostalo ukraceno za visemilionski prihod od naplacenih taksi, zasluzuje da bude jedna od najsiromasnijih samouprava u Srbiji. Izvinite molim vas, ali ako ste nepismeni, nemate pravo da se zalite da vas je neko doveo u nepovoljan polozaj. Krivi ste za to sami. I zato, kazem, ne valja ekonomska preraspodela.

  • Мислим да сада већ замењујете тезе.

    Ниједан развијени регион не мора да повећава порезе. Он би од својих постојећих буџетских прихода издвајао део новца да би га вратио онима којима га је узимао деценијама раније. То није помагање, то је враћање дуга. Узност тих средстава не мора д абуде такав да доводи у питање развијени регион, баш напротив. Идеја је да се процес враћања средстава одвија у дугом временском периоду (исто као што су та средства и узимана).

    Наравно да регион не сме да иам суверенитет али ваше идеје да регин има толику слободу, практично значе суверенитет, или макар угрожавање других региона у тој мерио да ће они да настоје да остваре суверенитет како би се заштитили.

    Не можете садашњу изузетну неравномерност у развоју оправдавати нечијом неспособношћу или неписменошћу или не знам чиме сличним. Садашња неразвијеност је пре свега последица тога што је сав вишак прихода одлазио у центре моћи тако да други нису имали ама баш никакву прилику да се развијају, без обзира на своје способности. Чак и они који су знали шта бии како би, нису могли много да учине јер нису имали чиме да финансирају пројекте.

    Када је до пре неког времена била актуелна изградња аутопута до Пожеге на пример, упаво из Београда су поручивали да тај пут нема економску оправданост. Да, за Београд је нема, али за унутрашњост тај пут је преко потребан и неопходан да би уопште имали неку будућност. Међутим, унутрашњост не може да финансира изградњу тог пута, јер им је све паре отео Београд, а добрим делом и Нови Сад.

    Слично, у Ужицу одавно постоји готово пројекат да се бивши војни аеродром трансформише у цивилни аеродром, што би било врло значајно с обзиром на туристички интересантне локације у ужичком крају. Међутим, опет из Београда поручују како то нема економску оправданост и пројекат је стопиран. Наравно, тај аеродором је Београду потпуно небитан, али овом крају је и он од виталног значаја за развој. Пара нема, јер су све паре отишле у Београд.

    Да ствар буде гора, није Ужице само у таквојситуацији, већ практично свака локална самоуправа ван Београда и Новог сада је у потпуно истој позицији – имају потребу, знају начин како да потребу задовоље, али немају паре јер им све паре иду у Београд и Нови Сад.

    Чак и да се сутра изврши децентрализација, све лолане самоуправе ван Београда и Новог сада опет не би биле у стању да остваре преко потребен пројекте јер су већ деценијама пљачкани. инсфраструктура је у распаду, привреда је колабрирала и сав новац је завршио у Београд у Новом Саду. То прихода што би они сада децентрализацијом могли да имају на располагању је смешно мало и потпуно недовољно за опстанак.

    Са друге стране у Београду је ситуација сасвим другачија, паре се троше немилице, чак и на глупости, па и на то да се једни те исти булевари по три пута наново асфалтирају.

    У таквим условима крајње је неодгоровно заоварати политику „пуј пике не важи, што је било било је а сад свако на своју страну“.

  • Ivan

    Sto se tice rasipnistva u Beogradu, tu se apsolutno slazemo. Medjutim, mislim da problem lezi drugde. Ne zato sto nema novca, vec zato sto bi Beograd time imao konkurenciju.

    Vidite iz istog razloga su zabranili aerodromu Dusan Silni, u Nisu, carter letove, iako je isti tehnicki osbosobljen da radi mnogo vise. Ali, Beograd drzi monopol na carter letove i na taj nacin zgrce ogromno bogatstvo. Pogledajte karte u regionu, svuda su i do 80% jeftinije, nego na aerodromu Nikola Tesla.

    Ako je jeftinije nabaviti poslovni prostor, radnu snagu u Uzicu ili Nisu nego u Beogradu. A do istih se moze stici avionom. Pa, onda bi strani investitori rado ulagali u te gradove, a ne u Beograd, koji je vec prepun i zagusen saobracajnim guzvama. Vidite, sve se tu zapravo vrti oko monopola.

    Da vam sutra daju dozvolu za carter letove, sa ovim jeftinim avio prevoznicima kao sto su Orange i RyanAir, preuzeli bi ste trziste. Toga se najvise plase, a ne da ce izgubiti pare, ako vam propadne ideja.

    Sto se tice zamena teza. Problem nije u tezama, vec je problem u nacinu naplate prihoda. Problem postoji, manje vise, vec dugo i to ne samo u naplati prihoda. Ima ga u korporativnom upravljanju, drzavnom upravljanju itd. U engleskoj literaturi je poznat kao principal agent problem. Ne znam kako bi se to prevelo na srpski. U svakom slucaju imate vise o tome na http://en.wikipedia.org/wiki/Principal_agent i to je glavni razlog zasto se ja uporno protivim vasoj ideji. Koja je na prvi pogled lepa, ali vrlo opasna. Nije, budzasto, ona poslovica: „Put do pakla poplocan je dobrim namerama.“

    Sto se tice podizanja granica i suveriniteta. Pogledajte evropsku uniju. Granice su slobodne, promet ljudi i dobara je slobodan i nema kontrole. Medjutim, Nemacka se ne nalazi ugrozena sto druga zemlja, Holandija, ima legalizovanu proizvodnju i promet marihuane. Nema nikakvih carina, niceg. Ali se zakon u Nemackoj i dalje postuje. Ukoliko vas uhvate da krsite zakon, uhapsice vas i osuditi. Ukoliko pokusate da pobegnete u drugu clanicu unije, uhapsice vas tamo, pa vas izruciti i opet osuditi. Cak je mnogo teze pobeci zakonu, jer je saradnja policija clanica daleko veca, nego sto je slucaj kod nas.
    Kod nas je cak mnogo lakse, sve sto treba da uradite jeste da odete na Kosovo. Nasa policija ne priznaje njihovu, niti njihova hoce da saradjuje sa nasom. Mozete da radite dole sta hocete. Niko vas nece dirati.

    Mnogi protivnici EU smatraju da su time sto su otvorile granice, prakticno izgubili suverinitet. Iako zemlje clanice i dalje mogu da donose sopstvene zakone, menjaju ustavne odredbe itd. A ja se samo zalazem da se regionima dozvoli da donose sopstvene podzakonske akte, kao sto su uredbe, pravilnici, odluke itd. Dok bi se sve ostale odluke donosile na nacionalnom nivou. Drugim recima, vece ucesce u izvrsnoj vlasti. Bez govora o suverenitetu!

  • Neravnomernost u razvoju je uglavnom posledica istorijskih okolnosti, iako je mnogo vremena proslo.

    Sto je neki kraj kasnije oslobodjen od Turaka manje je razvijen, jer jednostavno kasni, on dok sagradi put razvijeniji delovi su vec otisli negde dalje.

  • Иване, ситуацију Србији никако не можемо поредити са Европском унијом. Прво, Европска унија покрива много већу територију, а друго, Европска унија је унија држава, које постоје и функционишу као такве те имају инструменте да власт спроводе на својој територији као и свака држава. У регионалној подели таквих инструмената нема.

    Иначе, немам ништа против да се регијама дају већа овлашћења али се то мора радити поступно. Почнемо са оним што је ваћно а онда се према процени шта је корисно и практично, њихова овлашћења могу мењати – и повећавати и смањивати, зависно од искустава.

    Што се тиче прописа, ви се залажете за овлашћења регијама да доносе подзаконске акте, што је сасвим у реду, али као примере наводите ствари које никако не могу бити предмет подзаконских аката него искључиво закона.

  • Šumadinac

    Švajcarska ima 7.610.248 stanovnika, Srbija Prema popisu iz 2002. godine ima 7.498.001,, što znači da smo slični, ali Švajcarska ima 26 Kantona, koji su autonomni, U Srbiji postoji neka asimetrična autonomija, Vojvodina ima autonomiju, a ostatak Srbije nema autonomiju :). Ne treba da ima Vojvodina autonomiju, jer samo se menja centralizam Beograda za centralizam N. Sada. Treba da dobiju autonomiju Srem, Banat, Bačka pa možda i još dalje podeliti Banat na dva, severni i južni, Bačku isto. Centralnu Srbiju podeliti isto po nekom logičnom principu. Ovo što sad nazivamo opštine nigde u svetu nije poznato. Opština je u stvari ono što je sad mesna zajednica, jer opština kao što i termim kaže je teritorija na kojoj žive ljudi koji imaju zajedničke probleme, ljudi koji „opšte“,“komuniciraju“ ili žive u zajednici. Kako može da bude opština od 100.000 stanovnika.

    Ako švajcarska može da ima 26 kantona, možemo i mi bar 15 16, sigurno bi tad bilo Srbiji bolje. Ali tad se postavlja pitanje, šta ćemo sa Beogradom.

Leave a Reply

 

 

 

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Попуните израз тако да буде тачан: *