Излазим данас из зграде, кад оно пред самим улазним вратима двоје деце се игра са мачетом.
Маче малецно, види се да је са улице, покисло, уби се од умиљавања. Све покушава да се деци попење на патике да се мало угреје. Деца ко деца, одушевљена.
„Сад га морате понети кући“ кажем ја као у шали а мислим озбиљно, и приметим, мајка, која је са њима, се кисело насмеја.
Мало касније прођем, они се још увек играју, а мама разгледа излоге.
А још мало касније, мама одвела децу, а маче тутнула испод оближњег аутомобила.
Играчка је послужила сврси, па је одбачена.