Једна од најпознатијих балада на нашим просторима јепесма Ђорђа Балашевића Свирајте ми јесен стиже дуњо моја. Многи је погрешно скаћено називају Јесен стиже дуњо моја, а у ствари у самој песми, главни лик у ствари тражи од свирача да му свирају стару староградску песму која се тако зове.
Занимљиво је да у самом споту који је Балашевић снимио за ову песму у уводу, тамбураши свирају песму Јесен стиже дуњо моја. Та песма је је постала позната у интерпретацији Душана Јакшића и, касније, Звонка Богдана и групе Легенде.
Али, постоји једна знатно старија под истим називом али са потпуно другачијим речима (аутор Милорад М. Петровић) и музиком. Управо у њој стоје речи „Јесен стиже дуњо моја, јесен рана…“ које користи и Балашевић у својој песми.
Kao prvo: sjajno objašnjeno, nadasve tačno. Imao sam problema, u više navrata, da objasnim da Balašević nije mislio na mađarsku romansu nego na staru srpsku pesmu… Sad ću da imam link ka ovom prilogu pri ruci, za svaki slučaj.
No, pre par godina mi se razjasnila i veza koja je verovatno dovela do toga da Đole upotrebi baš tu referencu. Za tu vezu su bitne godine kad se šta dešava: Soja Jovanović režira legendarni film po Sremčevom romanu „Pop Ćira i pop Spira“ 1957. godine. Onda ona to isto čini i 1982. godine, iz čega izlaze film i mini TV serija. U toj seriji, setićete se, Đole igra Šacu (a takođe i naratora), a Olivera Julijanu.
A zašto je sve to uopšte bitno? E, pa zato što se na početku prve verzije filma (a ne bih smeo da se zakunem, čini mi se takođe i u potonjoj verziji) peva upravo pesma „Jesen stiže, dunjo moja (jesen rana)“… Album „Celovečernji the Kid“, na kome se nalazi Đoletova čuvena pesma „Svirajte mi…“, objavljen je 1983. godine… Koincidencija? Možda, možda… Ali, malo verovatno.