Прогласили су га да је насилник. Јавно су га обележили. Рекли су да је питање времена када ће некога ударити.
Онда су почели да му се шуњају испод прозора и да му добацују „педеру!“, „ђубре!“, „јебаћемо те!“ и тако ноћима.
Онда су му ишарали аутомобил испред куће сличним порукама.
Затим су му разбили стакла и избушили гуме на аутомобилу .
Наредне ноћи су му бацили циглу кроз прозор на кући.
Чак су почели да му да му добацују и у сред бела дана, на улици, у продавници… у банци. „Педеру!“, „Ђубре!“, „Јебаћемо те!“ одјекивало је у његовој глави.
Жена је добила отказ. Рекли су јој – због смањеног обима посла. На изласку из фирме, у ходнику је неко добацио да је требало боље да бира за кога ће да се уда.
И сина су му пресрели када се враћао из школе, ишамарали га и преко њега му поручили да ће га „јебати и убити од батина“.
А онда му је један пришао и рекао, тако да само он чује: „Педеру, ћерку ћемо ти јебати. Има редаљку на курви да направимо!“
Тргао се, оборио напасника на земљу бацио се на њега и почео да га удара голим рукама. У глави му је била само помисао на његову петнаестогодишњу љубимицу и ударао је и ударао и ударао и ударао све док му руке нису обамрле и клонуле.
„Ето, јесмо ли рекли!“ – ликовали су док га је полиција одводила са лицисама на крвавим рукама.