Formiranje lokalne nekomercijalne mrežne zajednice nije lak posao. Treba na neki način animirati ljude da pronađu sebe u svemu tome. Jedan od dobrih načina je ponuditi jeftini internet pristup. Međutim, to je mač sa dve oštrice jer privlači ljude koje samo taj jeftini internet pristup i interesuje, a to ne čini zajednicu. U mrežnoj zajednici ljidi treba da komuniciraju između sebe.
Na našoj užičkoj bežičnoj mreži susreli smo se upravo sa ovim problemom. U mreži je ponuđen Internet i to besplatno. Naravno to nije ista ponuda kao kod komercijalnih provajdera, ali za mnoge potrebe je sasvim dovoljno – članovima mreže, koji su do tada svi listom imali samo modemski pristup, to je bio važan preokret. Brzina protoka tada nije bitna, već samo to što je Internet dostupan 24 časa iz korena menja odnos prema njemu. Ljudi počinju da se oslanjaju na Internet, jer više ne moraju da se obaziru na vreme i skupe impulse: odjednom su čet, MSN, Skajp, forumi i slični servisi počeli da im imaju smisla, jer oni zaista i imaju smisla samo ako je vaš računar 24 časa na mreži.
I tako, dosta ljudi se povezalo na našu mrežu, ali kao da nisu. Jedino što ih je interesovalo bio je Internet, a na lokalni DCHub koji koristimo kao interni servis za komunikaciju zbog dobrog čet mehanizma nisu ni svraćali. Na lokalnom četu je bivalo jedva dvadesetak posto članova mreže.
Odlučili smo da to promenimo, tako što smo uveli pravilo da će Internet biti dostupan samo onim korisnicima koji su zakačeni na lokalni DCHub. Narano, pošto nema smisla da neko dežura i uključuje Internet onima koji se zakače na Hub, taj je zadatak poveren Mikrotik ruteru. Na prilično jednostavan način rešen je problem prepoznavalja ko je od korisnika zakačen na Hub i „otključavanje“ internet pristupa onima koji jesu.
Pošto pretpostavljam da sličan problem muči i druge mreže slične našoj, napravio sam uputstvo za podešavanje Mikrotika da ograničava internet pristup koriniscima koji nisu na lokalnom DCHub -u . Ono je izazvalo dosta interesovanja i dosta mreža u Srbiji ali i u okruženju sada koristi ovaj metod.
Kod nas je to bio pun pogodak. Odjednom su svi korisnici počeli da se povezuju na lokalni DCHub, većina je čak podesila računare da se sami automatski povežu kada se podigne sistem. Naravno, čet je oživeo u ljudi su počeli međusobno da komuniciraju, a neki da se upoznaju, što i jeste osnovna svrha naše mreže.
Sada, čak i ako internet prestane da radi, a našim provajderima se to povremeno dešava, mnogi to i ne primete, jer u stvari vise na lokalnom četu.
Ovo uputstvo se, naravno, ne mora primenjivati isključivo na DCHub. Sticajem okolnosti mi koristimo taj servis, ali sličnu stvar možete napraviti i ako imate lokalni IRC server ili nešto slično.