Уверен сам да никада нисте чули за музичара Драгана Виријевића. А опет, уверен сам да сте га чули, јер је радио са веома познатим именима са наше музичке сцене, али и у Европи, Америци и Канади. До грла је рецимо у музици у последњим Кустуричиним филмовима.
Ужичанин је, и мој веома добар пријатељ. Он није само музичар, човек просто живи за музику. Чак и када га сретнем на улици, по његовом ходу имам утисак да у глави врти неку нову мелодију. А када свратим код њега, имам утисак да је довољно да само пипне клавијатуру и да почиње да ствара магију.
За њега не знате зато што му је музика била преча од многих ствари које су неопходне да се пробијете у музичком свету. А и музика коју он воли да ради није она која има прођу на нашем тржишту: џез-рок. Њему је довољно задовољство да свира и компонује, а за многе ствари које је радио, није чак ни – потписан. Зато и не знате за њега иако га повремено слушате.
Ми смо се упознали давно, још у време Ореска ББС-а, прво на самом ББС-у а убрзо и уживо. Право да вам кажем вие се и не сећам којом приликом смо се срели, али мислим да је то било једно од дружења која сам организовао са члановима Ореске. На мене је од прве оставио јак утисак, а временом смо постали заиста добри пријатељи.
Не виђамо се често, јер он доста времена није у Ужицу али када се видимо, мени је то увек право задовољство.
У неком од момената инспирације направио је музичку тему везано за наш тадашњи рад на сајту ужичког краја. Послушајте Datavoyage Theme и јавите ми утиске.
Нотни запис ове теме можете преузети са http://musescore.com/user/24140/scores/41102