Иза човека не остаје само
пепео и прах,
пожутеле фотографије,
жал и сећање.
Живот не почиње
и не престаје;
он се увек наставља даље.
Смрт је само тужан растанак,
одлазак без повратка овде.
И сви ми једног дана одемо
да сретнемо оне
који су отишли пре нас. […] [ ... види цео чланак ... ]
По осмеху? Ил’ оделу?
Да л’ по пићу или јелу?
Оног што ти мисли глади?
Из невоље што те вади?
Како знати пријатеља одабрати?
Што те позна кад му треба?
Корист у те увек вреба?
Ком порекло твоје ј’ битно?
Што ти увек тражи ситно?
Како знати пријатеља одабрати?
По образу? По умењу?
По имену и чувењу?
Према туђем уверењу?
Ил’ слободном своме хтењу?
Како знати пријатеља одабрати? […] [ ... види цео чланак ... ]
Ти си моја песма.
Сваки њен стих,
зарез
и пауза
у ствари си ти.
Сваки твој покрет је бура осећања,
сваки твој додир бунило песника
и сваки твој поглед врхунац заноса.
Ти си моја песма,
која се наставља
сваким нашим сусретом.
Тужна је и кад киптим од задовољства
сетна и када сам најсрећнији,
недовршена и кад се растадосмо.
Ти си моја песма
и ја од ње не одустајем.
Никада.
[…] [ ... види цео чланак ... ]
Тражила си ми једном
да ти напишем песму,
а ја окасних.
Из мене речи полако теку,
и док саставих,
реч по реч,
стих по стих,
прву строфу
ти си већ отишла. […] [ ... види цео чланак ... ]
Кад ме тако погледаш
срце застане.
Кад ме само додирнеш
крв узавре.
Кад би ме сад пољубила
умро бих.
Зато стани, девојко,
не прилази. […] [ ... види цео чланак ... ]
Не остајте овде!… Сунце туђег неба
грејаће вас боље но што ово греје.
Горки су овде залогаји хлеба
где си роб своме, а брат брата меље.
Од маћехе своје, свак ће наћи бољу!
Кад маћеха худа земља вам је ова
а другде вас чекају са хлебом и сољу –
идите тамо, где судба је боља.
Прадедови ваши беху прави диви,
узори светли, што чувати знаше;
у овој земљи не остајте и ви,
сад је целу туђем распродаше.
Ко пуста грана, кад јесења крила
тргну јој лисје и покосе ледом,
с вама и без вас Србија би била.
Скрнављена мајка растаће се с чедом. […] [ ... види цео чланак ... ]
