Изборник Затворити

Стари дрвени мост преко Ђетиње, Ужице

УЖИЧКИ ДРВЕНИ МОСТ

Стари дрвени мост
одувек је спајао обале Ђетиње
чинећи од града једно цело.
Одрастох газећи његовим даскама,
или стојећи наслоњен на дрвену ограду
с погледом у брзаку под мостом.

Прелазивши тај мост,
прелазио сам у неки други свет,
свет прошлости,
свет далек од градске журбе,
свет који одмара од
свакодневице.

Пао је дрвени мост
у једном дану, од неразума
претворен у крш.
Темељник је срушен,
град подељен на двоје,
а људи за њим ћуте и не прелазе реку,
као да старог дрвеног моста
никад ни било није. […] [ ... види цео чланак ... ]

Боја њених очију

„Које су боје моје очи?“
питаће ме, знам,
а ја не знам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дубину језерску,
и доле, негде на дну,
себе, као у сну.

Кад год сам у њих гледао
видео сам морску пучину,
и себе, како плутам,
бескрајем тим лутам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам извор планински,
горско ме око гледа,
а срце пуно леда.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дугу нестварну,
боје – душа да стане.

Која у око да кане? […] [ ... види цео чланак ... ]

Предраг и Ненад

Данас ми од мог брата Ненада стиже имејл са текстом српске народне песме Предраг и Ненад. Подсети ме то на нека стара времена.

Кад сам имао неких седам година, упао сам у кризу имена -ваљда свако кроз то пролази. Тако ми се није допадало име Предраг, деловало ми је безвезе и ружно и могао сам да се замислим да се зовем на разне друге начине само не тако. Утолико горе, знао сам само још једно дете које се тако звало и никога више, што је само поткрепљивало моју идеју да ми је име глупо, и ружно, па га, ето, нико други нема. […] [ ... види цео чланак ... ]

Кишна песма

Киша пада.
Сетих се да волиш да плешеш кад
Киша пада.

Надам се да и сада
док
Киша пада
шљапкаш негде по барицама.
Помислим, можда баш овај пут,
с кишним капима као другарицама,
на улици свог града
опет плешеш за мене
док
Киша пада. […] [ ... види цео чланак ... ]