Изборник Затворити

Multiversum Mind – Кућа духова

Радозналост, истраживање, авантура… нема боље забаве за децу

Извођач: Multiversum Mind
Текст: Пеђа Супуровић
Музика: Пеђа Супуровић & SUNO
Жанр: поп рок
Језик: српски

Ужице, 2026.

Текст:

У улици на крај града
на последњем њеном броју
стара кућа стоји сама
пробудила машту моју

Кажу да ту не живи нико
у њој никад нема светла
ко год да у њу уђе
изађе завезан ко пертла

Духови ту живе
прича се по крају
На зидове сиве
чак ни пси не лају
Мој се тата плаши
Мама ме јаче стисне
Највише се плаши сека
она не сме ни да писне

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

Одлучио ја сам чврсто
морам ући у ту кућу
да видим шта то у њој има
и разоткријем тему врућу

Ушуњах се кроз бочни прозор
тихо да ме не чује ниједан дух
а како сам ступио унутра
чудан непознати звук ја чух

Крцнуло је нешто
И шкрипа се чула
Треснуло је тешко
Пропала је даска трула
Срце ми је стало
Стао ми је и дах
Упишкио сам се мало
Тако делује страх

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

И да скратим ову причу
храбрости у мени неста
Кроз онај исти прозор
побегох ја из места

Отад ту страшну кућу
обилазим у широком луку
И никоме не рекох
какву преживех муку

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи

Духови су страшни
Духови су за све криви
што у тој старој кући
нико не жели да живи […] [ ... види цео чланак ... ]

Multiversum Mind – Пешчани сат

Дође тренутак у животу када схватиш да ти сат истиче

Извођач: Multiversum Mind
Текст: Пеђа Супуровић
Музика: Пеђа Супуровић & SUNO
Жанр: поп рок
Језик: српски

Ужице, 2026.

Текст:

Песак у мом сату полако истиче
Из сећања извлачим упамћене слике
Повезујем људе и догађаје
Оживљавам ликове из своје приче

Као у дебелој књизи године се нижу
Животни век у њу је цео стао
А где су сад сви толики људи
Из прашине заборава да догађаје дижу

Јасно ми је, одавно је јасно

Све више постајем прошлост
Више сам био него што ћу бити
Ни од кога не тражим опрост
Јер и немам шта од кога крити

Снови, љубави прве и махови среће
Изазови, кушње, жаљења и стрепње
Усуди, жеље, прохтеви и чежње
Све то на крају покрију букети и свеће

Живот неумитно ка свом сутону пада
Као што свака прича иде своме крају
У овој сећања теку уместо речи
Непоновљива никоме и никада

Јасно ми је, одавно је јасно

Све више постајем прошлост
Више сам био него што ћу бити
Ни од кога не тражим опрост
Јер и немам шта од кога крити

Све више постајем прошлост
Више сам био него што ћу бити
Ни од кога не тражим опрост
Јер и немам шта од кога крити […] [ ... види цео чланак ... ]