Обично људи помисле да бежични уређај који има две или три антене може да има значајно боље функције од обичних, рецимо да уређај у ствари има два примопредајника те може да истовремено ради са две независне бежичне везе, као приступна тачка и клијент, или као две приступне тачке, или као квалитетан репетитор или да има већи домет и слично. То су све заблуде. Додатне антене имају сасвим дугу сврху – смањење сметњи.
Када радио талас напусти антену предајника, он се простире у смеру зрачења антене тако што се шири од ње. Ако радио талас замислимо као велики број радио-зрака који се протежу од антене унаоколо, онда само један од њих стиже до пријемне антене. […]
[ ... види цео чланак ... ]