Изборник Затворити

Генијално светло без струје

За време несташице електричне енергије у Бразилу 2002. године, механичар Алфредо Мосер смислио је начин како да осветли своју радионицу без електричне енергије.

Изум је веома једноставан: избушио је кров радионице и протурио кроз отвор провидну пластичну флашу напуњену чистом водом. У воду је додао мало избељивача како би спречио да се у њој развију алге. Тако је добио извор светла које одговара електричној сијалици снаге око 50 вати.

Овај изум је многима променио живот. На пример у сиромашним насељима на Филипинима где људи живе у баракама које немају прозоре па су у сталном мраку, овакво осветљење је буквално преокренуло начин живота тих људи. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Спирална водена пумпа ради на бесплатну енергију

Идеја да је енергија свугде око нас а да ми само треба да нађемо начин како да је економично искористимо је вероватно окосница развоја наше цивилизације у будућности. Но, будућност не морамо да чекамо, јер природа нас и у свом сировом облику итекако може снабдети корисном енергијом.

Једна од машина која је одавно привукла моју пажњу је спирална водена пумпа. Толико је једноставне конструкције да буквално свако може да је направи, па и технички неуки.

Конструкција овакве пумпе је једноставна: потребан је један точак, намештен тако да се слободно може окретати. На точак се, почев од обода па према центру, намота црево у облику спирале. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Јефтина енергија из пишаћке?

Иако на први поглед звучи смешно и гадно у исто време, уопште није за бацање идеја да се мокраћа употреби као извор енергије.

Водоник се већ дуго гледа као на погонско гориво нове генерације које је веома захвално и са гледишта енергије коју садржи али и са гледишта заштите животне средине, јер, производ сагоревања водоника је само вода.

Проблем је његова производња па су научници усмерени на потрагу што економичнијих начина да се водоник издваја ради даљег коришћења.

Мокраћа је интересантна јер садржи урин, који у молекулу има четири атома водоника (у молекулу воде их има два) а уједно је и лакше издвојити га електролизом јер је за разбијање ових молекула потребан скоро три и по пута мањи електрични напон него за електролизу воде. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Језеро Заовине, планина Тара

Планина Тара, језеро ЗаовинеНезабораван поглед на заовинско језеро на планини Тари са видиковца на Милошевцу, подно врха Збориште.

Ово језеро је део система реверзибилне хидроелектране Бајина Башта на реци Дрини. Ван сезоне велике потрошње електричне енергије, хидроцентрала на језеру Перућац ради као велика водена пумпа која избацује воду цевоводом дугим око 15 километара у висинско вештачко језеро  Заовине, стварајући акумулацију воде. Када су потребе за електричном енергијом повећане, вода из овог језера се истаче назад у хидроелектрану и тако обезбеђује додатна енергија.

Заовинско језеро се налази на надморској висини од око 900 метара, и има површину од око 5600 хектара, веома разуђене обале која крије многа лепа места за излете и купање. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Веома јаки неодијумски магнети могу да буду и опасни

Ма не, не ради се о опасности од махнетног поља. Ствар је много тривијалнија.

Извесни Дирк (по свему судећи Британац), иначе технички поткован, научио је на болан начин да не треба да потцењује јаке магнете. Он је  страствени колекционар ретких и необичних предмета тако да није одолео када је на ибеју наишао на оглас за продају огромних неодијумских магнета.

Тако је дошао у посед два неодијумска Н45 магнета, један цилиндричан, пречника 75 милиметара и ширине 75 мм,  а други блок димензија 100 x 50 x 50 милиметара. Мислите да то није велико? За неодијумски магнет јесте. Цилиндрични магнет има снагу привлачења 180 килограма, а блок 320 килограма. […]
[ ... види цео чланак ... ]