За време несташице електричне енергије у Бразилу 2002. године, механичар Алфредо Мосер смислио је начин како да осветли своју радионицу без електричне енергије.
Изум је веома једноставан: избушио је кров радионице и протурио кроз отвор провидну пластичну флашу напуњену чистом водом. У воду је додао мало избељивача како би спречио да се у њој развију алге. Тако је добио извор светла које одговара електричној сијалици снаге око 50 вати.
Овај изум је многима променио живот. На пример у сиромашним насељима на Филипинима где људи живе у баракама које немају прозоре па су у сталном мраку, овакво осветљење је буквално преокренуло начин живота тих људи.
Генијалност овог изума је најпре у томе што је употребљено Сунчево светло тако да нема потребе да се троши било каква друга енергија. Соларна сијалица је веоам јефтина јер се практично прави од отпадног материјала, а није потребно ни неко посебно одржавање а она ће радити годинама.
Наравно, мана је што соларно светло ради само по дану па се не може користити као потпуна замена за друге изворе светла, али је итекако применљиво у свим објектима у којима је потребно обезбедити осветљење и дању па се тако могу постићи велике уштеде.
a kako će da svetli po noći?
То и није ноћно светло.