Изборник Затворити

Бежична мрежа, ГПС, ФМ радио и плавизуб, све у једном чипу – WiLink 7.0 Texas Instruments

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3778

Тексас инструментс је представио чип WiLink 7.0 који на себи садржи чак четири бежичне ехнологије:

– бежично умрежавање (802.11a/b/g/n),

– ГПС навигацију,

– ФМ радио пријемник и предајник, и

– плави зуб (bluetooth) 3.0.

Предност оваквог решења је у вишеструка. Пре свега, значајно је снижена цена производње (око 30% јер кола могу да деле заједничке компоненте на чипу).

Постигнута је и значајна уштеда у простору, јер нови чип заузима двоструко мање простора него када се ове технологије примењују на одвојеним чиповима.

Много је боља контрола потрошње енергије у целом чипу тако да се значајно продужава трајање батерија.

С обзиром да се ради о четири радио-уређаја овим је решен и проблем међусобних сметњи које они могу да произведу, с обзиром да WiLink 7.0 чип омогућава да сва четири радио-уређаја раде истовремено (корисник уређаја начињеног око овог чипа може истовремено да очитава своју локацију путем ГПС-а, преузима бежичноммрежом карту на којој ћебити приказана позиција, и слуша неку ФМ радио станицу на плавозубим слушалицама). […]
[ ... види цео чланак ... ]

Колико је штетно зрачење мобилног телефона?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1321

У чланку Колико је опасно зрачење wireless опреме? сам објаснио на који начин се утврђује у којој мери неки радио-предајник за бежично умрежавање емитује штетно зрачење. Врло често ме питају да ли се то односи и на мобилну телефонију.

Са мобилним телефонима ствар је ипак нешто другачија јер они раде на нижим фреквенцијама те имају већу продорност кроз простор, емитују већу снагу и користе се врло близу тела. Немам тачне податке, па не могу да направим сличну табелу као што сам урадио за бежични радио опсег, али ево неких чињеница:

Према стандарду IEEE C95.1 из 1992. године, дозвољена изложеност на фреквенцији 900 MHz, на којој раде мобилни телефони је 3 mW/cm2 (контролисана) односно, 0.6 mW/cm2 (неконтролисана), а то је знатно мање него за бежично умрежавање.

 […]
[ ... види цео чланак ... ]

ПМР 446 – слободан опсег за радио-везе

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/906

ПМР 446 је стандард који је усвојен у Европској унији за радио-комуникацију ручним мобилним радио-уређајима на кратким растојањима намењену за слободну (личну и пословну) употребу без потребе за неким посебним дозволама – једноставно набавите уређај који ради у овом стандарду и одмах можете да га користите. Предвиђен је за примену у пословним и стамбеним објектима, на отвореном простору, на градилиштима, у рекреацији и слично. Најчешће се ови уређаји користе као ручне радио-станице (воки-токи).

Србија је потписник европских споразума који регулишу коришћење радио-фреквенција и овај стандард важи и у нашој земљи.

pmr 446 voki-tokiПМР446 није ознака конкретног уређаја већ стандарда по коме уређаји раде, а сви већи произвођачи радио-уређаја у својој понуди имају и радио-станице које раде по овом стандарду. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Зашто се једна од најпопуларнијих радио-антена зове YAGI?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/833

У ствари тачан назив ове антене је Yagi-Uda po japanskim naučnicima (Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda), који су је конструисали. Антена је направљена 1926. године у оквиру пројекта бежичног преноса електричне енергије, за шта му је била потребна високо усмерена антена. Познатија је као Yagi антена јер је 1928. године Hidetsugu Yagi објавио чланак о истраживањима у области кратких таласа на еглеском језику и у њему поменуо и ову антену.

Антена је врло брзо постала популарна јер је била једноставне конструкције, а имала је велико усмерење и велики однос сигнал-шум. 1930. је ова антена употребљена у систему за навигацију авиона приликом слетања, а управо је Униоверзитет Тохоку где су Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda били запослени 1933. […]
[ ... види цео чланак ... ]