Изборник Затворити

Подела фреквентних опсега

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/6425

Приметио сам да многи не знају поделу фреквентне опсега и да често користе погрешне ознаке опсега (на пример АМ и ФМ за фреквентне опсеге на радио-апаратима).

Ево табеле прегледа међународних ознака фреквентних опсега:

Ознака Опсег Таласна дужина Пун назив
ELF 3 до 30 Hz 100.000 km до 10.000 km ексремно ниске фреквенције
SLF 30 до 300 Hz 10.000 km до 1.000 km супер ниске фреквенције
ULF 300 до 3000 Hz 1.000 km до 100 km ултра ниске фреквенције
VLF 3 до 30 kHz 100 km до 10 km врло ниске фреквенције
LF 30 до 300 kHz 10 km до 1 km ниске фреквенције
MF 300 до 3000 kHz 1 km до 100 m средње фреквенције
HF 3 до 30 MHz 100 m до 10 m високе фреквенције
VHF 30 до 300 MHz 10 m до 1 m врло високе фреквенције
UHF 300 до 3000 MHz 1 m до 10 cm ултра високе фреквенције
SHF 3 до 30 GHz 10 cm до 1 cm супер високе фреквенције
EHF 30 до 300 GHz 1 cm до 1 mm екстремно високе фреквенције
300 до 3000 GHz 1 mm до 0,1 mm

Подела фреквенција по својој природи:

Ознака Опсег Таласна дужина
звук 3 до 30 kHz 100 km – 10 km (113 m – 11.3 mm)*
радио 30 kHz до 3 GHz 10 km – 10 cm
микроталаси 3 GHz до 3 ТHz 10 cm – 0.1 mm
светлост 3 THz до 30 PHz 0.1 mm – 10 nm
Икс-зраци 30 PHz до 30 EHz 10 nm – 0.01 nm
gama-зраци 30 EHz и више краће од 0.01 nm

* Брзина електромагентних таласа u ваздуху је 299.793 km/s. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Бежична мрежа, ГПС, ФМ радио и плавизуб, све у једном чипу – WiLink 7.0 Texas Instruments

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/3778

Тексас инструментс је представио чип WiLink 7.0 који на себи садржи чак четири бежичне ехнологије:

– бежично умрежавање (802.11a/b/g/n),

– ГПС навигацију,

– ФМ радио пријемник и предајник, и

– плави зуб (bluetooth) 3.0.

Предност оваквог решења је у вишеструка. Пре свега, значајно је снижена цена производње (око 30% јер кола могу да деле заједничке компоненте на чипу).

Постигнута је и значајна уштеда у простору, јер нови чип заузима двоструко мање простора него када се ове технологије примењују на одвојеним чиповима.

Много је боља контрола потрошње енергије у целом чипу тако да се значајно продужава трајање батерија.

С обзиром да се ради о четири радио-уређаја овим је решен и проблем међусобних сметњи које они могу да произведу, с обзиром да WiLink 7.0 чип омогућава да сва четири радио-уређаја раде истовремено (корисник уређаја начињеног око овог чипа може истовремено да очитава своју локацију путем ГПС-а, преузима бежичноммрежом карту на којој ћебити приказана позиција, и слуша неку ФМ радио станицу на плавозубим слушалицама). […]
[ ... види цео чланак ... ]

Колико је штетно зрачење мобилног телефона?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/1321

У чланку Колико је опасно зрачење wireless опреме? сам објаснио на који начин се утврђује у којој мери неки радио-предајник за бежично умрежавање емитује штетно зрачење. Врло често ме питају да ли се то односи и на мобилну телефонију.

Са мобилним телефонима ствар је ипак нешто другачија јер они раде на нижим фреквенцијама те имају већу продорност кроз простор, емитују већу снагу и користе се врло близу тела. Немам тачне податке, па не могу да направим сличну табелу као што сам урадио за бежични радио опсег, али ево неких чињеница:

Према стандарду IEEE C95.1 из 1992. године, дозвољена изложеност на фреквенцији 900 MHz, на којој раде мобилни телефони је 3 mW/cm2 (контролисана) односно, 0.6 mW/cm2 (неконтролисана), а то је знатно мање него за бежично умрежавање.

 […]
[ ... види цео чланак ... ]

Зашто се једна од најпопуларнијих радио-антена зове YAGI?

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/833

У ствари тачан назив ове антене је Yagi-Uda po japanskim naučnicima (Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda), који су је конструисали. Антена је направљена 1926. године у оквиру пројекта бежичног преноса електричне енергије, за шта му је била потребна високо усмерена антена. Познатија је као Yagi антена јер је 1928. године Hidetsugu Yagi објавио чланак о истраживањима у области кратких таласа на еглеском језику и у њему поменуо и ову антену.

Антена је врло брзо постала популарна јер је била једноставне конструкције, а имала је велико усмерење и велики однос сигнал-шум. 1930. је ова антена употребљена у систему за навигацију авиона приликом слетања, а управо је Униоверзитет Тохоку где су Hidetsugu Yagi и Shintaro Uda били запослени 1933. […]
[ ... види цео чланак ... ]