Izbornik Zatvoriti

Podela frekventnih opsega

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/6425

Primetio sam da mnogi ne znaju podelu frekventne opsega i da često koriste pogrešne oznake opsega (na primer AM i FM za frekventne opsege na radio-aparatima).

Evo tabele pregleda međunarodnih oznaka frekventnih opsega:

Oznaka Opseg Talasna dužina Pun naziv
ELF 3 do 30 Hz 100.000 km do 10.000 km eksremno niske frekvencije
SLF 30 do 300 Hz 10.000 km do 1.000 km super niske frekvencije
ULF 300 do 3000 Hz 1.000 km do 100 km ultra niske frekvencije
VLF 3 do 30 kHz 100 km do 10 km vrlo niske frekvencije
LF 30 do 300 kHz 10 km do 1 km niske frekvencije
MF 300 do 3000 kHz 1 km do 100 m srednje frekvencije
HF 3 do 30 MHz 100 m do 10 m visoke frekvencije
VHF 30 do 300 MHz 10 m do 1 m vrlo visoke frekvencije
UHF 300 do 3000 MHz 1 m do 10 cm ultra visoke frekvencije
SHF 3 do 30 GHz 10 cm do 1 cm super visoke frekvencije
EHF 30 do 300 GHz 1 cm do 1 mm ekstremno visoke frekvencije
300 do 3000 GHz 1 mm do 0,1 mm

Podela frekvencija po svojoj prirodi:

Oznaka Opseg Talasna dužina
zvuk 3 do 30 kHz 100 km – 10 km (113 m – 11.3 mm)*
radio 30 kHz do 3 GHz 10 km – 10 cm
mikrotalasi 3 GHz do 3 THz 10 cm – 0.1 mm
svetlost 3 THz do 30 PHz 0.1 mm – 10 nm
Iks-zraci 30 PHz do 30 EHz 10 nm – 0.01 nm
gama-zraci 30 EHz i više kraće od 0.01 nm

* Brzina elektromagentnih talasa u vazduhu je 299.793 km/s. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Bežična mreža, GPS, FM radio i plavizub, sve u jednom čipu – WiLink 7.0 Texas Instruments

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/3778

Teksas instruments je predstavio čip WiLink 7.0 koji na sebi sadrži čak četiri bežične ehnologije:

– bežično umrežavanje (802.11a/b/g/n),

– GPS navigaciju,

– FM radio prijemnik i predajnik, i

– plavi zub (bluetooth) 3.0.

Prednost ovakvog rešenja je u višestruka. Pre svega, značajno je snižena cena proizvodnje (oko 30% jer kola mogu da dele zajedničke komponente na čipu).

Postignuta je i značajna ušteda u prostoru, jer novi čip zauzima dvostruko manje prostora nego kada se ove tehnologije primenjuju na odvojenim čipovima.

Mnogo je bolja kontrola potrošnje energije u celom čipu tako da se značajno produžava trajanje baterija.

S obzirom da se radi o četiri radio-uređaja ovim je rešen i problem međusobnih smetnji koje oni mogu da proizvedu, s obzirom da WiLink 7.0 čip omogućava da sva četiri radio-uređaja rade istovremeno (korisnik uređaja načinjenog oko ovog čipa može istovremeno da očitava svoju lokaciju putem GPS-a, preuzima bežičnommrežom kartu na kojoj ćebiti prikazana pozicija, i sluša neku FM radio stanicu na plavozubim slušalicama). […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Koliko je štetno zračenje mobilnog telefona?

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/1321

U članku Koliko je opasno zračenje wireless opreme? sam objasnio na koji način se utvrđuje u kojoj meri neki radio-predajnik za bežično umrežavanje emituje štetno zračenje. Vrlo često me pitaju da li se to odnosi i na mobilnu telefoniju.

Sa mobilnim telefonima stvar je ipak nešto drugačija jer oni rade na nižim frekvencijama te imaju veću prodornost kroz prostor, emituju veću snagu i koriste se vrlo blizu tela. Nemam tačne podatke, pa ne mogu da napravim sličnu tabelu kao što sam uradio za bežični radio opseg, ali evo nekih činjenica:

Prema standardu IEEE C95.1 iz 1992. godine, dozvoljena izloženost na frekvenciji 900 MHz, na kojoj rade mobilni telefoni je 3 mW/cm2 (kontrolisana) odnosno, 0.6 mW/cm2 (nekontrolisana), a to je znatno manje nego za bežično umrežavanje.

 […]
[ ... vidi ceo članak ... ]

Zašto se jedna od najpopularnijih radio-antena zove YAGI?

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/833

U stvari tačan naziv ove antene je Yagi-Uda po japanskim naučnicima (Hidetsugu Yagi i Shintaro Uda), koji su je konstruisali. Antena je napravljena 1926. godine u okviru projekta bežičnog prenosa električne energije, za šta mu je bila potrebna visoko usmerena antena. Poznatija je kao Yagi antena jer je 1928. godine Hidetsugu Yagi objavio članak o istraživanjima u oblasti kratkih talasa na egleskom jeziku i u njemu pomenuo i ovu antenu.

Antena je vrlo brzo postala popularna jer je bila jednostavne konstrukcije, a imala je veliko usmerenje i veliki odnos signal-šum. 1930. je ova antena upotrebljena u sistemu za navigaciju aviona prilikom sletanja, a upravo je Unioverzitet Tohoku gde su Hidetsugu Yagi i Shintaro Uda bili zaposleni 1933. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]