Теслина генијалност је неоспорна. Мене Тесла изнова и изнова одушевљава разноврсношћу проблема којима се бавио и које је решавао и неретко веома неуобичајеним решењима. У шуми разних проналазака међу свим општепознатим и препознатљивим за Теслу уме да се сакрије и понеки драгуљ.
Један од таквих проналазака је Теслин вентил који је патентирао 1920 године. Његова функција је да дозвољава проток течности (или гасоова) у једном меру а у другом смеру се опире том протоку.
Данас су вентили који се тако понашају сасвим уобичајени у хидраулици и пнеуматици. Међутим, то нису вентили направљени по Теслиној замисли, већ су механичке справе са покретним деловима који отварају или затварају вентил зависно од смера протока. Њихова мана је хабање покретних делова.
Теслин вентил нема покретних делова. Заснован је на физици флуида.
Унутрашњост вентила чини низ посебно обликованих комора које у једном смеру пуштају течност да протиче слободно, а у другом смеру стварају отпор. Уређај се понаша баш као електронска диода која пропушта електичну струју у једном смеру.
Са мањим бројем комора, вентил се понаша као регулатор притиска, смањујући га 15 до 40 пута. Са већим бројем комора отпор протоку се повећава и преко 200 пута што вентил чини практично непропусним.
Принцип рада је такв да у пропусном смеру, коморе не ометају проток течности, али у непропусном смеру, свака комора дели течност на два дела, од којих један наставља да тече слободно, а другом се мења смер и затим меша назад са оним делом који је пропуштен слободно. Мешањем течности које се крећу у супротним смеровима се ствара отпор протоку. Број оваквих комора у вентилу одређује колики ће укупан отпор протоку да се створи.
Једноставно и ефектно као што је Тесла увек и радио.