Teslina genijalnost je neosporna. Mene Tesla iznova i iznova oduševljava raznovrsnošću problema kojima se bavio i koje je rešavao i neretko veoma neuobičajenim rešenjima. U šumi raznih pronalazaka među svim opštepoznatim i prepoznatljivim za Teslu ume da se sakrije i poneki dragulj.
Jedan od takvih pronalazaka je Teslin ventil koji je patentirao 1920 godine. Njegova funkcija je da dozvoljava protok tečnosti (ili gasoova) u jednom meru a u drugom smeru se opire tom protoku.
Danas su ventili koji se tako ponašaju sasvim uobičajeni u hidraulici i pneumatici. Međutim, to nisu ventili napravljeni po Teslinoj zamisli, već su mehaničke sprave sa pokretnim delovima koji otvaraju ili zatvaraju ventil zavisno od smera protoka. Njihova mana je habanje pokretnih delova.
Teslin ventil nema pokretnih delova. Zasnovan je na fizici fluida.
Unutrašnjost ventila čini niz posebno oblikovanih komora koje u jednom smeru puštaju tečnost da protiče slobodno, a u drugom smeru stvaraju otpor. Uređaj se ponaša baš kao elektronska dioda koja propušta elektičnu struju u jednom smeru.
Sa manjim brojem komora, ventil se ponaša kao regulator pritiska, smanjujući ga 15 do 40 puta. Sa većim brojem komora otpor protoku se povećava i preko 200 puta što ventil čini praktično nepropusnim.
Princip rada je takv da u propusnom smeru, komore ne ometaju protok tečnosti, ali u nepropusnom smeru, svaka komora deli tečnost na dva dela, od kojih jedan nastavlja da teče slobodno, a drugom se menja smer i zatim meša nazad sa onim delom koji je propušten slobodno. Mešanjem tečnosti koje se kreću u suprotnim smerovima se stvara otpor protoku. Broj ovakvih komora u ventilu određuje koliki će ukupan otpor protoku da se stvori.
Jednostavno i efektno kao što je Tesla uvek i radio.