Izbornik Zatvoriti

Ah kakvog akrepa smo spasili

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/295

Pre nekih mesečak dana, zamalo ne zgazismo kolima omanji čopor pasa na putu. Srećom, Jelena je uspela da ih izbegne.

No, u celoj toj gunguli ukapirali smo da su kerovi okupljeni oko mačeta, stadosmo i ja izađoh da rasteram pse. Kerovi su odmah pobegli, a mače je ostalo samo na sred puta u mraku. Imao sam nameru da ga sklonim sa puta da ga neko drugi ne zgazi jer je bilo zift crno i da ne bi kerova, mi bismo kolima prešli preko njega ne primetivši ga.

Kad sam ga uzeo u ruku, postalo mi je jasno koliko je sitno. A uz to je i kmekalo kao što mačići kmeču kada traže mleka. Bilo mi je jasno da ono ne može preživeti ako ga ostavim. I tako pade odluka da ga ponesemo sa sobom. Uostalom, kad su se i sami kerovi toliko sažalili na njega da ga nisu dirali, kako ja sad da ostanem hladnokrvan?

I tako ponesmo ga kući sa namerom da ga othranimo, pa kad malo jakne, da ga onda uvalimo nekome. U međuvremenu smo ustanovili da je žensko i dali smo joj ime Tuli, pošto je 48 sati tulila neprestano. Bila je tako mala da još nije umela da jede, nego smo je hranili mlekom na špric.

Mesec dana kasnije, potpuno je ojačala, porasla je duplo, probirljiva je sa hranom i vrlo jasno stavlja do znanja kad joj se mazi (a to je uvek). Umiljata je, ne pravi zijan i veoma je bistra.

Shvatite ovo i kao oglas. Ako neko voli mačiće i ima uslova da drži jedno, eto mu je. Mi u stanu nemamo odgovarajuće uslove i nekad mi je žao što Tuli ne možemo da pružimo ono što joj treba, ali tako stoje stvari. Kod nas je samo zato što ne želimo da je izbacimo na ulicu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Popunite izraz tako da bude tačan: *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.