Стари дрвени мост преко Ђетиње, Ужице

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/432

УЖИЧКИ ДРВЕНИ МОСТ

Стари дрвени мост
одувек је спајао обале Ђетиње
чинећи од града једно цело.
Одрастох газећи његовим даскама,
или стојећи наслоњен на дрвену ограду
с погледом у брзаку под мостом.

Прелазивши тај мост,
прелазио сам у неки други свет,
свет прошлости,
свет далек од градске журбе,
свет који одмара од
свакодневице.

Пао је дрвени мост
у једном дану, од неразума
претворен у крш.
Темељник је срушен,
град подељен на двоје,
а људи за њим ћуте и не прелазе реку,
као да старог дрвеног моста
никад ни било није.

Сунце

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/396

Сунце ми је било право у очи. Црвено сунце на заласку иза брда. Заклонио сам очи руком, не да не бих гледао у њега, већ да умањим сјај.

Одлучио сам да га стигнем, да му не дозволим да зађе иза брда и препусти ме тмини. Не волим тмину. Много пута, као дечак, пожелео сам да га стигнем, да му не дозволим да утекне, и много пута сам одустајао. Сада нећу. Стићи ћу га овај пут.

Већ је опасно зашло иза брда, морао сам да кренем. Попех се на зараван. Сунце је опет било цело. Црвено. И опет ми је његова светлост бола очи. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Боја њених очију

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/260

„Које су боје моје очи?“
питаће ме, знам,
а ја не знам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дубину језерску,
и доле, негде на дну,
себе, као у сну.

Кад год сам у њих гледао
видео сам морску пучину,
и себе, како плутам,
бескрајем тим лутам.

Кад год сам у њих гледао
видео сам извор планински,
горско ме око гледа,
а срце пуно леда.

Кад год сам у њих гледао
видео сам дугу нестварну,
боје – душа да стане.

Која у око да кане?

Кишна песма

Скраћена веза: https://pedja.supurovic.net/veza/4983

Киша пада.
Сетих се да волиш да плешеш кад
Киша пада.

Надам се да и сада
док
Киша пада
шљапкаш негде по барицама.
Помислим, можда баш овај пут,
с кишним капима као другарицама,
на улици свог града
опет плешеш за мене
док
Киша пада.