Sela po Srbiji su opustela. Nema ljudi da prenose sećanja na ljude i događaje. Samo su još groblja ostala. Nadgrobni spomenici još stoje kao kameni svedoci postojanja ljudi.
Snimljeno na planini Javor, zaseok Bradići kod Kušića, 7. oktobra 2023.
Snimatelj i montažer: Peđa Supurović
Muzika: Oleg Kililkov (Pixabay) […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Od stene nastaje
kamen.
Od kamena postane
pesak.
Od kapi nastane
potok
Od potoka bude
reka.
Kad je potrebno
budi stena.
Kad je potrebno
budi kap. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Uspavanka za mog malog dečaka
Ne zamerite na jednostavnosti i greškama. Nisam muzički ni talentovan a ni obrazovan.
Laku noć
bebo laku noć.
Sanjaj mir
i sakupljaj moć,
sanjaj sne
lepe vesele.
Laku noć
bebo laku noć.
Spavaj sad
bebo spavaj sad
spavaju svi
i spava ceo grad.
Sa Mesecom
i zvezdama
spavaj sad
bebo spavaj sad.
Laku noć
bebo laku noć. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Javorska večna straža
usnula a pazi
da Turčin opet
Srbiju ne gazi.
Pod Vasilinim vrhom
ukopana stoji,
četa mala
a velika broji.
Svi na jednom mestu
nemi a sve rekli
potomstvu za ugled
jer nisu poklekli. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Narod je ustao. Više nije mogao da trpi tiraniju. Ujedinjeni, krenuli su u obračun tražeći slobodu i demokratiju.
I uspeli su! Tiran je bio sateran u ćošak. Nije više imao odstupnicu. Zatražio je pregovore sa ustanicima.
Pristao je na sve njihove zahteve. Sprovešće slobodne i demokratske izbore, odstupiće sa vlasti i predati je onome koga narod demokratski izabere.
Imao je samo jedan zahtev. Da ne robija.
Pristali su.
I behu slobodni demokratski izbori, i izabra narod novu vlast.
I prvo što je ta vlast uradila je da je zakonom uvela smrtnu kaznu.
Tiran nije robijao. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Nekad sam subotom voleo da kad je lepo sunčano jutro, naročito u proleće, odem i kupim komplet lepinju za doručak.
Pa onda sednem u neki park na klupicu, raspakujem lepinju i stavim je pored sebe.
Uzmem poklopac, otkinem komad pa ga umočim u lepinju, onako sa tri prsta, da se dobro natopi i onda to stavim u usta i sa užitkom dugo i lagano žvaćem ne bi li osetio čulom ukusa sve do zadnjeg molekula.
I tako komad po komad prvo bi otišao poklopac.
Onda bih prešao na glavno jelo. Pošto je pretop (moča) već u dobroj meri otišao sa poklopcem, sada mogu da kidam samu lepinju bez bojazni da bi se nešto prosulo ili kapalo. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
