Села по Србији су опустела. Нема људи да преносе сећања на људе и догађаје. Само су још гробља остала. Надгробни споменици још стоје као камени сведоци постојања људи.
Снимљено на планини Јавор, засеок Брадићи код Кушића, 7. октобра 2023.
Сниматељ и монтажер: Пеђа Супуровић
Музика: Олег Килилков (Pixabay) […]
[ ... види цео чланак ... ]
Од стене настаје
камен.
Од камена постане
песак.
Од капи настане
поток
Од потока буде
река.
Кад је потребно
буди стена.
Кад је потребно
буди кап. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Успаванка за мог малог дечака
Не замерите на једноставности и грешкама. Нисам музички ни талентован а ни образован.
Лаку ноћ
бебо лаку ноћ.
Сањај мир
и сакупљај моћ,
сањај сне
лепе веселе.
Лаку ноћ
бебо лаку ноћ.
Спавај сад
бебо спавај сад
спавају сви
и спава цео град.
Са Месецом
и звездама
спавај сад
бебо спавај сад.
Лаку ноћ
бебо лаку ноћ. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Јаворска вечна стража
уснула а пази
да Турчин опет
Србију не гази.
Под Василиним врхом
укопана стоји,
чета мала
а велика броји.
Сви на једном месту
неми а све рекли
потомству за углед
јер нису поклекли. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Народ је устао. Више није могао да трпи тиранију. Уједињени, кренули су у обрачун тражећи слободу и демократију.
И успели су! Тиран је био сатеран у ћошак. Није више имао одступницу. Затражио је преговоре са устаницима.
Пристао је на све њихове захтеве. Спровешће слободне и демократске изборе, одступиће са власти и предати је ономе кога народ демократски изабере.
Имао је само један захтев. Да не робија.
Пристали су.
И беху слободни демократски избори, и изабра народ нову власт.
И прво што је та власт урадила је да је законом увела смртну казну.
Тиран није робијао. […]
[ ... види цео чланак ... ]
Некад сам суботом волео да кад је лепо сунчано јутро, нарочито у пролеће, одем и купим комплет лепињу за доручак.
Па онда седнем у неки парк на клупицу, распакујем лепињу и ставим је поред себе.
Узмем поклопац, откинем комад па га умочим у лепињу, онако са три прста, да се добро натопи и онда то ставим у уста и са ужитком дуго и лагано жваћем не би ли осетио чулом укуса све до задњег молекула.
И тако комад по комад прво би отишао поклопац.
Онда бих прешао на главно јело. Пошто је претоп (моча) већ у доброј мери отишао са поклопцем, сада могу да кидам саму лепињу без бојазни да би се нешто просуло или капало. […]
[ ... види цео чланак ... ]
