Da li to RNIDS postaje sponzor?

Na 45. sednici Upravnog odbora RNIDS održanoj 28. januara i 5. februara 2009, Upravni odbor je doneo odluku da se finansijskim planom odrede sredstva namenjena za dodelu finansijske podrške, a drugim aktom utvrditi kriterijume na osnovu kojih će se vršiti dodela raspoređenih sredstava.

Nažalost, u Zapisniku nema više podataka od ovoga, pa je malo nejasno šta su želeli da urade, mada je sama odluka posledica nekog zahteva broj 471 kojim je tražena finansijska podrška od RNIDS-a (ko je i koliko tražio nije navedeno).

S obzirom koliko sam sumnjičav prema svakom potezu RNIDS, nije mi teško da u ovome prepoznam sponzorsku delatnost. Izgleda da RNIDS zaista ne zna šta će sa svim onim parama koje je prihodovao bezobrazno visokim cenama .rs  domena tako da su se sada dosetili i da novac troše na sponzorstva.

Ovako nešto celo funkcionisanje RNIDS dovodi do apsurda. Opsesivno insistiranje na zaradi (iako RNIDS odbija da to nazove profitom) dovelo je do toga da su prihodovali zaista orgoman novac koji ne mogu da potroše. Pored već poznatog oročavanja novca u bankama i kupovanja državnih obveznica, sada je izgleda na red došlo i sponzorisanje.

Ovakvo postupanje se blago može nazvati nekorektnim. Osnovni i jedini posao nacionalnog registra je da obezbedi funkcionisanje nacionalnog domena. Sasvim je normalno da se takav registar finansira naplatom određene takse za registaciju domena, a iznos te takse treba da bude usklađen sa realnim troškovima održavanja registra – a to znači da registar ne treba da od korisnika domena prihoduje više nego što mu je zaista potrebno za funkcionisanje.

Registar nacionalnog Internet domena Srbije je od samog početka zamišljen i ustanovljen kao mašina za pravljenje profita. Cene domena nikada nisu obrazložene ikakvim realnim planom troškova, već su posledica paušalnih procena zaiteresovanih za zaradu (RNIDS-om ipak upravljaju ljudi koji pre svega prave profit prodajom domena a tek onda zastupaju interese korisnika) – drugim rečima, odrapljeno je onoliko koliko su oni želeli da zarade.

Kvaka sa cenama je u tome što registri ne mogu da zarade mnogo ako i osnovna cena domena koju naplaćuje RNIDS nije visoka, pa je sada nastao problem da je, pored registara, i RNIDS prihodovao toliko para da ne zna šta će sa njima.

RNIDS, iako se deklariše kao neprofitna organizacije nije tako registrovan, već kao profitna organizacija (fond) pa im to ostavlja prostor da mogu da nađu neki modus po kome će novac da podele između sebe. Ipak, oni to ne mogu, jer su se javno deklarisali kao neprofitna organizacija, a i njihov rad je, ma koliko se oni trudili da ga prikriju, ipak javan – zna se šta rade.Kada bi uradili tako nešto to bi izazvalo takav revolt da bi RNIDS bio ugašen po kratkom postupku.

I pored ovako očiglednog problema sa viškom para, funkcionerima RNIDS-a ne pada na pamet da spuste cene, da ih dovedu na realan nivo koji će biti prihvatljiv korisnicima i domene učine pristupačnijim, ali i koji će obezbediti realno finansiranje registra.

Onog momenta kada RNIDS odluči da prihodovani novac usmeri na bilo šta što nije direktno vezano sa troškovima održavanja registra, to je znak da cenovna politika nije dobra, i da su cene domena više nego što je potrebno, a vidi se da su i mnogo više. Mislim, to je bilo jasno i pre nego što je RNIDS počeo sa registracijom domena, ali sada se stvar pokazuje sama po sebi i onima koji ne poznaju tehnologiju registra domena i realne troškove koji su u tom poslu mogući.

Nažalost, sve slutnje iz perioda pre nastanka RNIDS i vremena poznatih cenzurisanih „javnih“ rasprava, koje su predviđale da će se ovakve stvari dešavati, ostvaruju se – RNIDS je ipak osnovan pre svega zbog zarade pojedinaca,  a ne zbog zastupanja interesa države i građana, kao što je deklarisano.