(Satirični igrokaz u dva čina)
Mesto i vreme dejstvija: Radnja se zbiva u bolničkoj sobi na hirurškom odeljenju. U velikom muvanju i trčanju uvoze pacijenta kog je zadesila opasna rana od revolvera. Pacijent leži na kolicima, oko njega se užurbano vrti milosrdna sestra, dok se u susednoj sobi za operacije pripremaju lekarski operatori.
Lica: Pacijent (građanin), Milosrdna sestra, G-din Doktor (Primarijus), G-din Predsednik Vlade (Vlast)
PRVI ČIN
(Milosrdna sestra u velikoj hitnji rasprema pacijenta, spremajući ga za trenutnu operaciju. U jedan mah ona začuđeno zastane, ispusti zavoje, pa preko ramena dovikuje lekarskim operatorima u susednoj sobi.)
Milosrdna sestra: Gospodine doktore! Ta pogledajte, za ime Boga, pacijent uopšte nema ranu!
G-din Doktor (promalja glavu, brišući ruke): Kako to mislite – nema? Nemojte da mi tu unosite zabunu u medicinske protokole!
Milosrdna sestra: Pa lepo, evo nema. Pregledala sam ga i uzduž i popreko, i stomak i noge… i… i… među noge… ni ogrebotine nema čovek! Čist kao suza! Zdrav i, bogami, prav!
G-din Doktor (ulazi strogo, nameštajući naočare): Sestro, molim vas, gledajte vi svoja posla i držite se redovne bolničke discipline! Ovde sam ja lekar, bečki đak i primarijus, i moja je reč po nauci poslednja!
Milosrdna sestra: Ali, gospodine doktore…
G-din Doktor: Nema tu nikakvog „ali“! Ako je u policijskoj depeši je javljeno da je poslat sa revolverskom ranom, on ima da bude ranjen! Sa ranom je ušao u ovaj protokol, sa ranom ima i da izađe iz ove ustanove! Čista administracija!
Pacijent (bojažljivo diže glavu): Gospodine doktore, ako srdečno mogu da primetim…
G-din Doktor (prekida ga, blagonaklono): A, evo ga i naš cenjeni ranjenik! Ništa se vi ne sekirajte, gospodine, naš konzilijum će to sve po najnovijoj evropskoj nauci da sredi. Sve će biti u najboljem redu.
Pacijent: Ali, gospodine doktore, mene niko nije upucao, ja nemam nikakvu ranu!
G-din Doktor: Naravno da imate, samo vi to laički ne razumete. Vi ste svoju građansku dužnost odradili čim ste legli u ova kolica. Sad prepustite stvar državnoj medicini.
Pacijent: Ama, čoveče, pogledajte me, zdrav sam!
G-din Doktor: E, ne berite brigu za to, moj gospodine. Napravićemo je mi! Kad vas moji asistenti zakrpe i zašiju, ni rođena majka neće primetiti da nije prava. A radi veće autentičnosti i državnog ugleda, možda vam izvadimo i slepo crevo ili šta slično. (Milosrdnoj sestri) Sestro, uvodite ga odmah u salu, vreme teče!
(Doktor izlazi važno. Milosrdna sestra sa uzdahom nastavlja da sprema prestrašenog pacijenta.)
DRUGI ČIN
(Operacija je srećno izvršena. Pacijent leži u krevetu, sav u zavojima, izmožden od hloroforma i u strašnim bolovima. Odjednom se otvaraju vrata i u sobu ulazi G-din Predsednik sa silnom pratnjom, izveštačima, žandarmima i žbirima. Velika je gužva i parada. Predsednik je izvanredno raspoložen.)
Milosrdna sestra (širi ruke, pokušavajući da ih zaustavi): Pokorno molim, gospodo! Nije po pravilima saniteta! Ovde je stroga asepsa, ugrožavate ekselencijo život ovom jadniku!
G-din Predsednik (maše rukom): E, ne mari ništa, sestro, neće mu propasti karijera za pet minuta. Nećemo dugo.
Milosrdna sestra: Ali, niste prošli kroz obaveznu dezinfekciju karbolnom kiselinom!
G-din Predsednik (naprasno se uozbilji, uvređeno): Šta kažete? Da sam ja nečist? Ja, Predsednik Vlade i narodni prvak, da nosim klice?! Sram vas bilo, pazite šta govorite pred štampom!
Milosrdna sestra (uplašeno se klanja): Oprostite, Vaše prevashodstvo… nisam tako mislila… pokorno se izvinjavam! (povlači se u ćošak)
G-din Predsednik (razdragano prilazi krevetu): Pa kako je naš dični junak? Kako je naš narodni soko?
(Pacijent samo ispušta duboke uzdisaje i stenje od jada)
G-din Predsednik: Moram priznati, gospodine, odigrali ste ovu predstavu za čistu desetku! Vi iz tajne službe stvarno znate svoj posao. Ono bacanje u prašinu vam je bilo kao u francuskim pozorištima. Daj da vidimo te rane za otadžbinu! (Zadiže čaršav) Auh, pogledajte samo! Kako su ga majstorski udesili, izgleda ko rođeno, kao prave pravcate rane! Svaka čast! Ja još od prošle epidemije tvrdim da su naši beogradski lekari prvi u Evropi! (Okreće se doktoru) Doktore, čestitam vam na ovom naučnom uspehu! (Doktor se samozadovoljno klanja i gladi brkove, a Predsednik viče ka vratima) Gde je onaj žurnalista iz „Čaršijskog ždrebca“? Ovde, gospodine! Slikajte ovaj prizor za sutrašnji broj!
(Fotograf, mučeći se sa tronošcem i magnezijumskim prahom, diže aparat iznad glava prisutnih činovnika i škljoca naslepo uz veliki bljesak i dim)
Pacijent (stenjući i jaučući): Ama, gospodine… oni su mene stvarno… stvarno iskasapili i operisali!
G-din Predsednik: E pa šta? Tim bolje! Doktor se malo više zaneo u svoj umetnički zanat. Proći će to kao na psu.
Pacijent: Kako tim bolje? Otvorili su me na pravdi Boga!
G-din Predsednik: Nemojte sad tu da mi terate neku opozicionu politiku i da kvarite ovu lepu državnu stvar. Ovako je mnogo sigurnije. Sad nijedan opozicioni list ne može da štampa kako je sve ovo bila izmišljotina i pozorište. (Okreće se svom šefu kabineta) Pisaru, pribeleži g-dina doktora u protokol za Orden Svetog Save trećeg stepena. (Ponovo pacijentu) A vi, prijatelju, bez brige. Ono što vam je obećano u ministarstvu – ono mesto klasifikatora prve klase na carini – biće rešeno odmah čim se prebroje glasački listići. A sad, ostajte u zdravlju, meni valja ići na sednicu Vlade, čekaju me krupna državna pitanja!
(G-din Predsednik izlazi važan i užurban, a za njim se sva pratnja razilazi u velikoj graji. U sobi ostaju samo unezvereni pacijent i milosrdna sestra. Gledaju se u potpunoj tišini.)
(Brza zavesa)
Članak u sutrašnjem izdanju „Čaršijskog ždrebca“
Ovo je dorađen tekst na osnovu originalnog teksta Pacijent ovaj put urađen jezikom sa početka dvadesetog veka