Znate onu priču da ženu na razgovoru za posao uvek prvo pitaju da li je udata, ima li dece, a ako nema dece, da li planira da ih ima? To je diskriminacija na delu, ali neću o njoj pošto je to valjda svima poznato.
Danas sam saznao za nešto drugačiji način diskriminacije, i to ga sprovodi država.
Naime, kada se zapošljavate vrlo je važno koliko imate godina, jer država propisuje različite dažbine zavisno od godina. Ako ste stariji od 28 godina u vrlo ste nepovoljnoj situaciji. Poslodavac će vas odbiti, jer mu je višestruko jeftinije da zaposli nekog mlađeg.
Zbog čega je tako? Zato što država ima posebne mere kojima nastoji da poveća procenat zapošljavanja mladih, kao i posebne mere za zapošljavanje starijih ljudi koji su pred penzijom.
Oni u sredini su tako postali građani drugog reda. Oni nemaju podjednako pravo na rad.
Za to ste glasali, vi koji ste glasali.
Tako je već duži period, bar koliko ja znam. Olakšice se odnose na oslobađanje od plaćanja doprinosa (koja plaća država). Verovatno je doneto na osnovu neke statistike (npr. da ljudi izbegavaju zapošljavanje mladih zato što nemaju iskustva, i onih pred penzijom zato što mogu da rade svega par godina).
Što se toga tiče, ta granica je već od 45 godina (što je daleko od penzije) kada se oslobađa plaćanja 80% doprinosa, odnosno od 100% doprinosa za one starije od 50 godina. Takođe, ovo je ograničeno na godinu ili tri, tako da nije beskonačno.
Mislim da ovo nije diskriminacija, već podsticaj za rešavanje postojećeg problema (samo pogledaj oglase: starije niko ne zapošljava), i kao takav ga podržavam. Mnogo je rizičnije sa mladima (gotovo svi oglasi traže mlade, ali sa iskustvom), a nisam zagledao kakve su tu tačno odredbe. Za detalje pogledaj Zakon o doprinosima.
Ma za starije to i ima nekog smisla, ali za mlade, nego šta je nego diskriminatorski kada su doprinosi za mlađe od 28 godina tri puta manji.
Olašice za zapošljavanje pripravnika valjda služe za to da mladi stručni kadrovi bez iskustva mogu da steknu iskustvo.
Ali ovako uopšte, da se starosna grupa od 28 do 45 godina dovodi u poziciju građana drugog reda je besmisleno, jer se diskriminacija odnosi na sve poslove bez obzira na eventualnu potrebnu stručnost i iskustvo – tako da jedini kriterijum postaje upravo ta razlika u visini dažbina.
Ama, šta je u ovoj zemlji smisleno. Pa kreni da uzmeš stambeni kredit i tu ti je problem ako si napunio 45. Proračunali su koliko još možeš da živiš i neće ti, majci, dozvoliti da ih oštetiš. Rata ti veća nego za one ispod 45, to jest, ne možeš da dobiješ kredit na 30 godina nego na 20. Odmah ti dodje da umreš.
Oglas za arhivara u Ministarstvu pravde: VSS, do 28 godina, 7 godina radnog iskustva. Tri dana sam ga čitala.
Ova država odlično zna koliko je koji građanin košta a ja nikako daukapiram koliko ja koštam nju. Kad sam imala tih 28 ostala sam bez posla zbog sankcija. I onda sam “porasla“ do neodgovarajuće…
Mahlat, kredite ne daje država nego privatne firme. A one valjda mogu da rade sa svojim novcem šta hoće, nećeš valjda ti da im narediš gde da ga ulože ?
ljudi izbegavaju zapošljavanje mladih zato što nemaju iskustva, i onih pred penzijom zato što mogu da rade svega par godina
Sasvim logično i razumno. A država svojim mešanjem direktno opstruira optimalnu alokaciju resursa i tako uništava ekonomiju. Znači, jedan stručnjak u punoj snazi će ostati bez posla, jedan klinac će se zaposliti, firma će ostvariti manje jer ima slabijeg radnika i samim tim će platiti manje poreza, a država će to da joj nadoknadi tako što će još da joj plati (odnosno oprosti). I pogađajte na čiji račun ide sve to.
Kredite ne daju privatne firme nego banke koje… da ne objasnjavam. Naravno da necu JA da im naredjujem. Inace banke novac ne ulazu u svoje klijente nego kredite daju iskljucivo radi umnozavanja novca. Od toga “zive“.