Србија је увек била држава у којој влада корупција. Вероватно последњи пут када то није било тако је било за време Цара Душана.
Након ослобођења од Турака, власт у Србији су преузели сељаци (мислим на карктерну особину) те је и власт постала таква – сељачка – где се само гледало како да се што више приграби за себе и да комшији цркне крава.
То је тако остало све до данас. Тако је и Милошевићева власт била корумпирана да није могло горе. Дотакли смо дно и није могло даље.
Бар смо тако мислили…
Већ 6. октобра је постало јасно да смо преварени и да је власт преузела клика која је још гора. Безгаћари жељни свега били су спремни да приграбе и распродају и испоклањају све не би ли се умилли својим страним газдама а и навукли нешто у своје џепове.
Ниво корупције после 5. октобра је нагло нарастао и све време до дана данашњег је у сталном успону, некад мањем, некад већем.
Зато је сад овако тешко. Ем је корумпирани систем добрано укорењен у све поре друштва, укључујући и оне које искрено желе да тај систем сруше, али су и грађани, преварени и разочарани неради да икога подрже тек тако, јер су постали изузетно неповерљиви.
То се и сада види. Иако се појавила друштвена снага која се чини здрава и искрена у облику студентског покрета, која је успела да привуче и покрене грађане и добије какву такву подршку, од самог почетка је нападан од стране разних паразита и шетотична коју ту виде прилику да се опет домогну власти и свега што иде уз њу.
Двоумљење грађана је очигледно. Иако виде искреност студентског покрета, виде и све те паразите који се на њега каче а који су као и увек, главни носиоци клица корупције.
Паразити моју бити јавно прокажени, окужени и протерани. За њих не сме бити ни милости ни опроста.