Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/pedja/public_html/wp-content/plugins/embedder/nbbc-1.4.5/nbbc.php on line 215 Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/pedja/public_html/wp-content/plugins/embedder/nbbc-1.4.5/nbbc.php on line 227 Warning: "continue" targeting switch is equivalent to "break". Did you mean to use "continue 2"? in /home/pedja/public_html/wp-content/plugins/embedder/nbbc-1.4.5/nbbc.php on line 231 Spiralna vodena pumpa radi na besplatnu energiju – Peđa Supurović, beležnica
Izbornik Zatvoriti

Spiralna vodena pumpa radi na besplatnu energiju

Skraćena veza: https://pedja.supurovic.net/veza/4385

Ideja da je energija svugde oko nas a da mi samo treba da nađemo način kako da je ekonomično iskoristimo je verovatno okosnica razvoja naše civilizacije u budućnosti. No, budućnost ne moramo da čekamo, jer priroda nas i u svom sirovom obliku itekako može snabdeti korisnom energijom.

Jedna od mašina koja je odavno privukla moju pažnju je spiralna vodena pumpa. Toliko je jednostavne konstrukcije da bukvalno svako može da je napravi, pa i tehnički neuki.

Konstrukcija ovakve pumpe je jednostavna: potreban je jedan točak, namešten tako da se slobodno može okretati. Na točak se, počev od oboda pa prema centru, namota crevo u obliku spirale. Osovina točka je cev na koju se crevo spoji. Tošak se uspravno stavi u vodu tako da se uroni donji deo.

Kada se točak okreće, spoljni kraj creva zahvata vodu i puni se. Kako se voda kreće ka centru spirale, tako joj raste pritisak. Na kraju, voda pod uvećanim pritiskom izlazi na drugom kraju creva, odnosno kroz osovinu. Sa osovine se voda može dalje odvesti gde je potrebna. Pronalazač ove pumpe Švajcarac H. A. Virc (H.A. Wirtz) koji ju je konstruisao 1746. godine.

Okretanje točka se može postići najprostije tako što se na točak stave lopatice pa ga voda sama okreće. Priručno, točak se može lako okretati i rukom, jer za rad pumpe nije potrebna velika brzina obrtanja. To omogućava primenu pumpe i na vodenim površinama koje nemaju dovoljnu snagu da same pokreću točak.

Juče sam imao priliku da ovu pumpu isprobam u praksi. Vreli junski dani naterali su mnoge, pa i mene, da potražim osveženje na reci, a kako ja nisam neki ljubitelj kupanja morao sam sebi smisliti neku drugu zanimaciju. Vodena pumpa se sama nametnula kao zanimljiva igračka za nas matorije.

Iskopao sam jedan stari točak od bicikle u pristojnom stanju, parče gumenog creva dužine nekoliko metara i jednu armaturu od 8 mm koja je trebalo da glumi osovinu točka. Za eksperiment sasvim dovoljno. Sa prijateljem, Goranom, uputio sam se na Đetinju, te smo se u debelom hladu bacili na sastavljanje nove igračke.

Crevo smo namotali spolja na točak i pričvrstili ga žicom sa dve grančice koje smo našli na licu mesta. Za izradu nam nije trebalo više od petnaestak minuta – ili se bar tako nama čini.

Kroz točak smo prodenuli armaturu umesto osovine i nestrpljivo celu mašinu odneli u Đetinju. Zaronili smo donji deo pumpe u vodu i onda rukom polako okretali točak. Iz creva se začulo krkljanje karakteristično za creva koja se pune vodom, što je bio dobar znak – voda je ulazila u pumpu. Nedugo zatim, na izlazu creva pojavila se i voda u sitnim mlazevima. Sva neverica da nešto tako jednostavno može da radi efikasno – nestala je.

Nakon toga smo malo doradili konstrukciju tako da nam bude lakše da okrećemo točak i ponovili smo eksperiment. S obzirom da smo sada mogli rukom brže da okrećemo točak, ovaj put je voda iz creva bukvalno kljuknula u debelom mlazu!

Treba li reći da nas je potom teško bilo najuriti iz vode te da smo sa igranjem morali da prestanemo tek kada smo poplaveli od hladnoće?

Kada smo točak potopili u jaču rečnu struju voda je uspela, sama da ga pokrene. S obzirom da točak nema lopatice, dovoljan je bio mali otpor inače glatke površine točka i namotanog creva da ga voda ipak obrne, sporo i sa malom snagom ali dovoljno da smo mogli da se uverimo da i sa vrlo malim brojem obrtaja ova pumpa radi – voda je sama okretala pumpu i sebe izbacivala pod većim pritiskom. To je važno napomenuti, ova pumpa ne pretače vodu, kao što bi neko na prvi pogled pomislio, već podiže pritisak vode i tako je izbacuje na visinu koja može biti mnogo veća od visine same pumpe. Točak od dva mera prečnika može bez problema da izbaci vodu na visinu od osam metara, a to je dovoljno za široku primenu ovakve pumpe.

Sad nam samo preostaje da konstrukciju uozbiljimo, to jest napravimo točak sa lopaticama i dobrim postoljem, i eto pumpe za navodnjavanje koja ne troši ništa, a radi veliki posao.

Jedini konstruktivni problem sa ovim uređajem je u tome što se voda iz pumpe isporučuje kroz osovinu koja se vrti. Da bi se voda mogla dalje sprovesti potrebno je da se na osovinu spoji dodatno crevo, ali bi se i to crevo uvrtalo i usukivalo. Zbog toga je neophodno da se odvodno crevo na osovinu poveže preko preko spojnice koja dozvoljava da se osovina okreće, a da nataknuto odvodno crevo bude statično. Ako neko zna gde bih takvu spojnicu mogao da nabavim neka javi.

38 Comments

  1. Zvonko

    Odličan primer da tehnologija ne mora da ima, uvek i samo totalitarni karakter, iako je najčeće tako. Verovatno zato ovaj jednostavan izum star vek i po nije doživeo masovnu upotrebu. Neka daleko komplikovanija rešenja su bila pogodnija za komercijalizaciju.
    Bravo za akciju!

  2. Led_ue

    Klasicna mehanika fluida… :) Fina primena specificne energije fluida,kao i inercionih sila. Sto se tice konstrukcionog problema nije ti potrebna spojnica,iz razloga sto ona prenosi obrtni moment…

  3. Peđa

    Ne znam kako bih drugačije mogao da spojim crevo na cev koja se okreće kao osa točka. Ako je čvrsta veza onda bi se crevo uvrtalo a to nije zdravo.

  4. del-boy

    Svaka čast.

    Šteta što niste snimili video, bar deo rada pumpe (iako je lepo napisano da mogu da zamislim, voleo bih i da vidim :) ).

    • Peđa

      Pokušali smo, ali se kamera zaglavila. Kartica se zablesila tako da više nije moglo da se snima. Uspeo sam da izvučem ovaj jedan snimak na kome se vidi kako izgleda ova improvizovana pupma koju smo napravili.

  5. Berhan

    ako ti je crevo baštensko (3/4″) uzmeš lepo onu GARDENA spojnicu koja ide na česmu, a za osovinu točka staviš cev i navrneš drugi deo spojnice na cev, i to ti je to, ona može da se okreće oko svoje ose.

    Poz

    • Peđa

      Da, obično baštensko crevo. Obilazio sam gvožđare ali su me samo čudno gledali kada sam tražio spojnicu koja omogućava da se crevo okreće.

    • Peđa

      Tako nešto. Ovo je verovatno sve odplatike tako da će brzo da sepohaba ali sad mi to nije toliko bitno, samo da proradi sve kako treba.

  6. Led_ue

    Peđa gledali su te cudno iz razloga sto su spojnice mašinski elementi koji prenosi obrtni moment.Pri prenošenju obrtni moment i brzina rotacije se ne menjaju… Mozda to „narodski“ zovu spojnica ali to generalno nije. Treba ti nesto sto prima obrtni moment i deo koji je statican. Mislim da ti treba konstrukciono resenje sa nekom vrstom ležaja. Trebalo bi da takva rešenja imaš kod rotacionih pumpi ili sličnih uređaja,ne sumnjam da ceš vec nešto iskopati… Mene interesuje gde si naisao na ovako nešto? :)

    • Peđa

      Ma znaju šta je spojnica, odmah su mi pokazali spojnicu, samo fiksnu, bez mogućnosti rotiranja creva. :)

      Gde sam našao ideju za pumpu? Pa na Internetu. Ovakve mašine me interesuju tako da se interesujem.

      Ovo je u stvari jedna od tri konstrukcije pumpe za vodu koja koristi samo energiju vode i pri tom je jednostavna za gradnju. Točak je samo najjednostavniji, i lako se da improvizovati.

  7. Brkchey

    Tebi treba spojnica sa semering lezajem, koji ce da dihtuje na spoju dva crijeva. Takvi lezajevi se koriste obicno na osovinama vodenih pumpi gdje izoluju prelaz osovine od pumpe u motor. Ne znam da li postoji gotovo rjesenje, ali sigurno se moze napraviti takva spojnica. Pozdrav!

  8. Peđa

    Pa da, semering. Sve vreme razmišljam o celoj spojnici a ona može da se napravi sa semeringom. Jedina teškoća može biti što se ovde radi o vodi a ne o ulju, pa nema podmazivanja.

  9. Brkchey

    Nema veze, semering je patronskog tipa, tj. zatvoren sistem sa uljem, tako da je uvijek podmazan. Uostalom, zar ti to planiras nekakav enterprise sistem za navodnjavanje :), mislim da ce ti bilo kakav improvizovani lezaj koristiti, jedino ako ne planiras to stvarno da patentiras i proizvodis xD

    • Peđa

      Ma ne. U stvari mi je ovo više interesantno kao igračka i dobar fazon. Pošto mi je plac pored reke, atraktivno bi bilo imati ovakvu pumpu koja radi sama od sebe. A bilo bi dobro da može da potraje. :)

  10. najzlijiji

    sto se tice tog semeringa.. spojnice.. ili kako god.. mozda mozes da iskoristis bilo koju okretnu prskalicu za zalivanje one uglavnom imaju jedan stabilan deo na koji se prikljucuje crevo i jedan koji se okrece i razbacuje vodu na sve strane..
    valjda sam bio dovoljno jasan… :)

    • Peđa

      I ovo zvuči kao dobra ideja. Jedina gotova spojnica ove vrste koju sam video j eona što se nalazi na koturovima za crevo na vodu, ali je to obična plastika koja ne može da izdrži stalno okretanje. Prskalica je već zamišljena da izdrži veće habanje.

  11. Brkchey

    Plasticne prskalice jesu najjednostavnije rjesenje, ali nisu za velika opterecenja. Kao izolator koriste gumeni prsten koji je lagano podmazan, ali to ne sprecava da brzo dodje do habanja.

  12. Peđa

    U radnjama autodelova ima semeringa raznih dimenzija tako da bi lako bilo naći neke koji bi se uklopili u celu stvar. Dakle niej problem njih korsititi iako ce biti praktično potopljeni u vodu?

  13. Peđa

    Našao sam tu spojnicu u jednoj radnji. Mogla bi da posluži ali samo da se proba koncept. Cela je plastična sa gumenim zaptivkama. Ne smao da će zaptivke vrlo brzo da se potroše nego i prave veliki otpor okretanju.

    Nije to namenjeno za ovakvu primenu (stalno i dugotrajno obrtanje) nego samo toliko da kompenzuju uvrtanje creva prilikom uobičajene baštenske upotrebe.

  14. Brkchey

    Mislim da postoje i semerinzi od plasticne mase, cini mi se da sam to negdje vidio. Spolja jaka sinteticka masa, a unutra metalni lezajevi sa mazivom. Ne znam da li to mozes naci,ali to bi bilo najbolje rjesenje. Mada, mislim da lezaju nece smetati to sto ce zahrdjati spolja, jer je unutra mazivo i funkcija ja odrzana.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Popunite izraz tako da bude tačan: *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.