Изборник Затворити

Опет хулигани!

Сред бела дана, пет поподне, главна улица, Главног града. Разуларена гомила хулигана обучених у црно и са црним марамама преко лица опколила је градски аутобус и виче „Убиј, запали, удри…“. Прскају стакла, бакље лете ка аутобусу и једна упада кроз разбијени прозор. Шеснаестогодишња девојчица коју је бакља погодила почиње да вришти, што од ужаса од ситуације у којој се нашла, што од бола који изазива врели жар…

Ужас јој тек следује, када јој буду рекли да ће целог живота остати унакажена, да ће се стидети сама себе и крити од погледа и да никада неће моћи да буде слободна као остали – ако њени родитељи нису довољно богати да плате реконструкцију коже, уколико је она уопште могућа. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Ко је стварно одговоран за несрећу у Наменској у Ужицу?

Још док је ватрена стихија буктала у лагумима Наменске производње, политичари су најављивали брзу и опсежну истрагу и кажњавање одговорних за ову трагедију.

Ако истрага и утврди да је несрећу изазвао људски фактор, односно немар, то ће се преломити на леђима људи из Наменске. Надам се да ће ова несрећа, ипак, изнети на светло дана неке проблеме са којима се наменска индустрија у Србији уопште среће и да ће бар јавност сазнати ко су прави кривци.

Треба знати да је пре неку годину, у ранијем налету кресања буџета, Влада одлучила да смањи број запослених који су на трошку државе, тако што ће, уместо да смањи администрацију, да смањи број запослених управо у производним предузећима као што је Наменска. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Ко гласа у Србији?

srbija-zastavaСрбија је постала једна велика гласачка машина, много опаснија од оне од пре петог октобра двехиљадите која је постала појам диктатуре и злоупоребе демократије.

Ова је опаснија зато што су многи гласачи убеђени да учествују у демократском процесу, а у ствари су само марионете у једној великој политичкој игри.

Демократија у Србији се своди само на поделу власти. Није више питање ко ће имати власт него колико ће ко парче добити. Избори не мењају начин вођења државне политике нити саме политичке циљеве. Мења се само однос снага армије жељних власти и свега што уз власт иде.

Данас је у Србији само један политички циљ – паре. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Не брините за своју приватност – немате је

У данашњој Политици је објављен разговор за заштитником грађана (омбудсманом), Сашом Јанковићем . Чланак се бави његовим послом и могућношћу да заиста исправља грешке државних служби и мења њихово однос прем аграђанима.

На самом почетку чланка заштитник грађана износи застрашујући догађај:

Пре извесног времена, МУП је од једне банке тражио податке о променама на рачуну једног њеног корисника. Директор банке је тражио судски налог и одбио да податке да без овог налога. МУП, уместо да прибави налог, хапси тог директора. У паници, Управни одбор банке одлучује да ипак МУП-у достави тражене податке да би директор био ослобођен.

Ствар је дошла до заштитника грађана, он је реаговао и закључио:  „МУП је прихватио сопствени пропуст и одговорио да на такав начин у будућности неће користити полицијска овлашћења“. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Регионализација Србије – замајавање или шарена лажа?

Република Србија, велики грбИзгледа да се већ почела припремати нова предизборна платформа. Под притиском Европске уније и Војводине, а тек мало и потреба грађана, политичари су одлучили да регионализацију узму у уста и да на њој почну да граде поене.

До сада се о потреби децентрализације друштва и економије Србије није озбиљно разговарало а мој утисак је да ни сада нема неке веће озбиљности – све је то пуко политичарење и подилажење неким интересима само не потребама грађана.

Здраворазумски гледано, подела српског друштва и економије на регионе јесте неопходна, јер садашњи претерано централизовани односи не доносе добро, а врло је могуће да у будућности изазову озбиљна трвења и незадовољство. […]
[ ... види цео чланак ... ]

Истраживачка станица Петница – како је то некад било

Био сам у другом средње када ме је први пут професорка питала да ли сам заинтересован да одем за време распуста у Истраживачку станицу у Петници код Ваљева. Између разних курсева имали су и курсеве о рачунарима, а ја сам у то време гутао све што је могло имати некакве везе са рачунарима. Наравно да сам био расположен.

Ипак то што сам ја хтео није значило и да ћу стварно отићи, прво је требало да се са тим сложе моји родитељи, што није био проблем, али је постојала квака да је број пријава био ограничен и да су све пријаве разматране и примали су само оне који су им одговарали. […]
[ ... види цео чланак ... ]