Zora rudi.
Mesec bledi u svetlosti,
nestaje za njim i moja ljubav.
Hvala ti na nežnosti noćašnjoj,
devojko.
Ime ti zaboravih,
uskoro ti ni lik neću znati,
neću te se sećati.
Sad idem.
Dan me vuče sledećoj noći
u zagrljaj.
Ne zameri,
ako te nekad sretnem
što te neću poznati. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
„Koje su boje moje oči?“
pitaće me, znam,
a ja ne znam.
Kad god sam u njih gledao
video sam dubinu jezersku,
i dole, negde na dnu,
sebe, kao u snu.
Kad god sam u njih gledao
video sam morsku pučinu,
i sebe, kako plutam,
beskrajem tim lutam.
Kad god sam u njih gledao
video sam izvor planinski,
gorsko me oko gleda,
a srce puno leda.
Kad god sam u njih gledao
video sam dugu nestvarnu,
boje – duša da stane.
Koja u oko da kane? […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
Kiša pada.
Setih se da voliš da plešeš kad
Kiša pada.
Nadam se da i sada
dok
Kiša pada
šljapkaš negde po baricama.
Pomislim, možda baš ovaj put,
s kišnim kapima kao drugaricama,
na ulici svog grada
opet plešeš za mene
dok
Kiša pada. […]
[ ... vidi ceo članak ... ]
