Светла града
И ове ноћи на Старом граду
седим опет сам,
светла града, новог града
посматрам.
И све је исто као некад
сад се подсећам
светла града, истог града
ал не бих сам.
Светла града прешла су
светлосне многе године
а ове моје,
још увек стоје
на зиду исте градине.
У који град је отишла
где ли је сад?
Светла града, нашег града
сети ли се кад? […] [ ... види цео чланак ... ]
Протичу људи.
Протичу догађаји.
Протиче живот.
Протичу ситна задовољства.
Протичу љубави.
Протичу и песме.
Протичу другарства.
Протиче срећа.
Време је дар богова.
Не троши га узалуд. […] [ ... види цео чланак ... ]
Једно јутро
на раме ми села
моја сеја, голубица бела.
„На рамену
гугући ми тихо,
осим тебе, не воли ме нико.“
Гугутала
сеја на рамену,
миловала крилом по темену.
„Иди сејо,
милуј драгог свога
ласније је од рамена мога.“
Прхну сеја
небу у висине
одлетела, драгом у даљине.
Суза кану,
сеју испратила,
тешка туга срце испунила. […] [ ... види цео чланак ... ]
Као вук самотњак,
отуђен од свих,
лутам планином
и тражим друштво.
А кад га нађем – прождерем га
јер, слободан сам
само кад сам
сам. […] [ ... види цео чланак ... ]
Заклоних очи шаком
од прејаког сунца.
Сакрих ли ја то очи или Сунце? […] [ ... види цео чланак ... ]
Боже мили чуда великога
или земљу Србију издаде
ил’ је луди наум наумио
ил’ је лудо главу изгубио.
Нити земљу Србију издаде
нит’ је луди наум наумио
већ је лудо главу изгубио.
Краљ Вукашин и деспот Угљеша
силну војску на Марицу крећу
силну војску, јунак до јунака
Када војска код Марице беше
стаде војска табор постављати
Дођоше им Турци поклисари
данак нуде и за милост моле.
Лала-Шахин вазалство му нуди
Лала нуди, Вукашин одбија,
већ му каже да се за бој спрема
нек се спрема да у боју гине
Србин има силну војску своју
Шесет ‘иљад’ српскијех јунака
на турскијех петнаест ‘иљада
Турци с’ врате Дренопољу граду
Где све кажу шта је и како је
Паде ноћца Србљу на срамоту
паде ноћца и спусти се тама. […] [ ... види цео чланак ... ]
